Muvanje Sioranom

"Emil M. Sioran rođen je 1911. godine u selu Rasinari u Karpatima, Rumunija, kao sin pravoslavnog popa (na rumunskom jeziku njegovo ime se izgovara Čoran). Po završetku gimanzije u Sibiu, studirao je filosofiju u Bukureštu, gde je i diplomirao, odbranivši rad o Bergsonu. Svoju prvu knjigu, na maternjem jeziku, pod naslovom "Na vrhovima očajanja", objavio je 1933. godine i za nju dobio i nagradu. Tokom 1936. i 1937. godine bio je profesor u gimnazijama u Brašovu i Sibiu, a krajem 1937. godine dobio je stipendiju Francuskog instituta u Bukureštu za nastavak studija u Parizu, gde je trebalo da pripremi disertaciju i Ničeovoj etici, koju, kako sam priznaje, nikada ozbiljno nije nameravao da napiše. Od tog momeneta, međutim, nije napuštao Francusku, a deset godina kasnije počeo je da piše na francuskom jeziku i u međuvremenu postao jedan od korifeja savremene francuske misli. Nikada se nije vratio u Rumuniju. Preminuo je 1995."

Moj prvi susret sa ovim filozofom dogodio se pre nekih petnaest godina, kada sam u biblioteci naišao na knjigu Suze i sveci, uzeo sam je i pročitao, već na početku sam video da će mi on postati omiljeni filozof, bila je to ljubav na prvo čitanje.
Dopao mi se njegov pesimizam, melanholija, cinični humor... Ali i fragmentarnost, odsustvo sistema, koji u filozofiji znaju biti vrlo zamorni.

Sad da objasnim zašto ovakav naslov bloga, mada verovtno već mnogi znaju, ali zbog onih koji nisu upućeni.
Fora je nastala kad sam jednoj forumašici preporučio da ga čita i poslao knjigu u PDF formatu, jednog dana je rekla da je počela da čita, i više se nije pojavila na forumu.
Od tada počinje zezanje s tim. Tako počinje moje "muvanje" forumašica, preporučivanjem i slanjem PDF knjiga.
Ne znam da li je potrebno da kažem da je vrlo neuspešno. xD

 

[Наталија очи моје]

Za mnoge je pisanje samo intelektualna igra.

Баш то сам хтела да чујем.
Вечерас танко мислим , али ми се дешавало да ми мирише баш на то. Постоји разлика, свакако да зависи и од читаоца, између писаца склоних интелектуалном надигравању са самим собом и оних који су писали вођени емоцијама . Бар их ја тако осетим док читам. И шта мислиш , који ми боље легну ?
Јел спамујем ? Дај списак Сиоранових дела .

 

[Baudrillard]

Баш то сам хтела да чујем.
Вечерас танко мислим , али ми се дешавало да ми мирише баш на то. Постоји разлика, свакако да зависи и од читаоца, између писаца склоних интелектуалном надигравању са самим собом и оних који су писали вођени емоцијама . Бар их ја тако осетим док читам. И шта мислиш , који ми боље легну ?
Јел спамујем ? Дај списак Сиоранових дела .

Zar je potrebno da odgovorim na to? Naravno oni vođeni emocijama?
Na wikipediji možeš videti spisak.
Većina njegovih knjiga je prevedena na srpski: Suze i sveci, Zli demijurg, Kratak pregled raspadanja, Istorija i utopija, O nezgodi zvanoj rođenje, Pad u vreme,
O Bogu, o muzici, o ljubavi, Krik beznađa, Razgovori, Silogizmi gorčine, Čerečenje, Priznanja i anateme...

 

[Наталија очи моје]

Zar je potrebno da odgovorim na to? Naravno oni vođeni emocijama?

Сад ризикујем, ко сам ја да то уопште коментаришем, али..
Ја сам била ужасно разочарана Хесеом кад сам читала Игру стаклених перли.
После онако јаких, сажетих и живих дела он је попустио сујети и написао Перле управо да демонстрира своју способност за интелектуалним играријама и увуче се елити.
Зато је за мене Маркес велики. Свака прича је филозофија а није одустао од питког и једноставног стила.

(знаш да можеш да тражиш да се бришу поруке које ти се не допадају или не уклапају на твом блогу? преместићу их на Блоговање )

 

[Baudrillard]

Сад ризикујем, ко сам ја да то уопште коментаришем, али..
Ја сам била ужасно разочарана Хесеом кад сам читала Игру стаклених перли.
После онако јаких, сажетих и живих дела он је попустио сујети и написао Перле управо да демонстрира своју способност за интелектуалним играријама и увуче се елити.
Зато је за мене Маркес велики. Свака прича је филозофија а није одустао од питког и једноставног стила.

(знаш да можеш да тражиш да се бришу поруке које ти се не допадају или не уклапају на твом блогу? преместићу их на Блоговање )

Igru staklenih perli nisam pročitao, pokušao sam, ali sam odustao, možda se nekad vratim.
Verovatno je hteo da pokaže da i on može da piše komplikovane knjige.

Znam da može, ali nema potrebe, za sad su sve poruke u redu.

 

[Наталија очи моје]

Igru staklenih perli nisam pročitao, pokušao sam, ali sam odustao, možda se nekad vratim.
Verovatno je hteo da pokaže da i on može da piše komplikovane knjige.

Баш тако, једног дана кад будеш старо закерало.

 

[Наталија очи моје]

@Baudrillard за посебне заслуге у беспрегорном и беспоштедном промовисању Блогова.
Честитам!

 

[Baudrillard]

Hvala, koleginice.
Samo zar nije mogla neka druga boja, moralo ovo roze? xD

 

[Наталија очи моје]

Hvala, koleginice.
Samo zar nije mogla neka druga boja, moralo ovo roze? xD

Па, кад се управа стисла, морала сам сама да га правим. Остала боја од дечије собе што сам бојила.
Да се не баци.. шта фали брее

 

[Baudrillard]

Ne znam odakle da počnem šta fali, ali praviću se da ne fali ništa. xD

 

[Sanovnik]

Није само Хесе тај који је искористио велики књижевни дар за интелектуализацију. Има их сијасет. Сви писци већег формата, су боготражитељи. Само га неки нађу, а неки не. Уосталом, он је показао изразиту вештину својим највећим делом, студијом. "Велика Студија о Достојевском ", из 1919. године.

 

[Наталија очи моје]

Можда би било занимљиво (мени би), да прочитам о том дружењу Данила Киша и Сиорана.

 

[Baudrillard]

Civilizovanog čoveka ne guraju mašine u propast; pre će biti da ih je izumeo jer je već ka njoj išao; one su sredstva, pomoćnice da na cilj stigne brže i efikasnije. Nezadovoljan što trči, hteo je još i da se odveze. U tom smislu, i samo u tom smislu, može se reći da mu one doista omogućavaju da ,,dobije u vremenu". Zato ih deli, nameće zaostalima, nerazvijenima da bi mogli da ga prate, na i da ga preteknu u trci za propašću, u širenju opšteg i mehaničkog amoka, ubilačkog ludila. Kako bi to s uspehom ostvario, uporno nastoji da izjednači, uniformiše ljudski predeo, da izbriše nepravilnosti i progna iznenađenja; voleo bi da u njemu vladaju ne anomalije, već jedna monotona i rutinska anomalija, pretvorena u pravilo ponašanja, u imperativ. One koji od toga beže, optužuje zbog mračnjaštva ili nastranosti, i neće odustati dok ih ne vrati na pravi put, u svoje sopstvene zablude.

Emil Sioran - Pad u vreme

 

[Baudrillard]

Jednom drugom prilikom, jedan filozof je došao ovde kod mene. S njim se nikada ne slažem, jer on sve stvari vidi u ružičastom. Izlazeći odavde, nastavili smo razgovor na ulici. Išli smo prema raskrsnici Odeon, a on mi kaže: „U stvari, znaš onu Marksovu rečenicu, nema problema koji se ne može rešiti...“ I u tom trenutku ugledamo ogromnu saobraćajnu gužvu. Sve je bilo blokirano. Ja kažem: „Pogledaj ovo! Pogledaj ovaj prizor! Čovek je napravio kola da bi bio nezavisan i slobodan. Da, to je smisao kola, a vidi gde je to završilo.“
A sve što čovek radi, završava tako. Na kraju sve bude zablokirano. Eto to je čovečanstvo, tragičan aspekt istorije. Sve što čovek preduzme, završi se suprotno od onoga što je zamislio. Čitava istorija ima ironičan smisao. Ali, doći će trenutak kada će čovek ostvariti sve potpuno suprotno od onoga što je želeo. Na najočigledniji način.

Emil Sioran -Razgovori

 

[Наутилус]

Од Сиорана сам прочитао:
Сузе и свеци, Признања и анатеме, Кратак преглед распадања, Историја и утопија, На врхунцу безнађа, Пад у време, Зли демијург, Разговори.

 

[Наталија очи моје]

Питала ме је једна особа која дивно пише да јој објасним зашто ми се допада и шта тачно у њеном писању..
Морала сам да размислим, неизоставно
И схватила сам да ми се прочитане књиге допадају и дојме на два начина.
Прве или једне као да пишу о мени, препознајем себе, своје мисли најскривеније,осећања непрепозната до тад..
Друге немају никакве везе са мојим размишљањима, осећањима, познавањем света и људи, али ме натерају на размишљање. Отворе многа питања, дају по неки одговор али свакако оставе снажан утисак.
Има оних које прођу кроз мене и не оставе траг. Не зато што су лоше или мање добре, просто нису моја мера и крој.

Занима ме на који начин Сиоран дојми вас који сте га читали. Можда неки трећи?

 

[Baudrillard]

I kod mene je otprilike tako, dopadaju mi se one knjige u kojima prepoznajem svoja osećanja, razmišljanja... Takve knjige ostavljaju najjači utisak.
Ali mogu mi se ponekad dopasti i one u kojima su razmišljanja sasvim suprotna mojim.

 

[faraonn]

...najbespoleniji je on i nocne Dame kad ne 'rade'...tako je govorio ,-Sioran...

 

[Antihejter]

Evo jedan citat:

Volim samo melanholične i erudite, koji su načitani i mogu da šetaju svoje žalosti kroz sve pesnike. Kakvo zadovoljstvo imati pri ruci citate za sve gorčine,
da možeš prizivati nemačkog mistika, indijskog pesnika ili francuskog moralistu, u svakodnevnim odzemljenjima... Ako ti je priroda darovala zov
žalosti, nemoj okolišati sa sumanutim darom, nemoj propustiti nijednu priliku da se razrešiš stvari i bića.

Danonoćno čitaš lutajući kroz vekovni strah; nemoj zaboraviti da čitanje zamenjuje opijum.

Knjige treba gutati kao uspavljujuća sredstva. Niko ne čita da bi znao, već da bi zaboravio.

Kao i kafane, biblioteke su plod dosade. Zanimljivo je biti tužan, opkoljen bezbrojnim knjigama i skrušen erudicijom u delikatnoj raskoši melanholije; stresati snove kao prašinu sa starih tomova, uzdignuti se ka poreklu ružnog u svetu, iscrpljujući istoriju i ljudske varke!

Emil Sioran - Suze i sveci

I ja sam voleo samo takve ljude. Bio sam mlad i melanholičan.
Tada nisam ni znao za Siorana

Kasnije, kada sam konačno prihvatio da je život takav kakav je, naiđem slučajno na Siorana.
Čudno je to kako smo se "našli" u tim godinama, ja 40, on napisao sa 40. I razumeo sam ga.

Što se duhovitosti tiče meni se sviđa, a potvrđujem da je tačno:
"Ono što znam sa 60 znao sam i sa 20.
40 godina nepotrebne verifikacije".


Pozdrav svima.

 

[Baudrillard]

I ja sam voleo samo takve ljude. Bio sam mlad i melanholičan.
Tada nisam ni znao za Siorana

Kasnije, kada sam konačno prihvatio da je život takav kakav je, naiđem slučajno na Siorana.
Čudno je to kako smo se "našli" u tim godinama, ja 40, on napisao sa 40. I razumeo sam ga.

Što se duhovitosti tiče meni se sviđa, a potvrđujem da je tačno:
"Ono što znam sa 60 znao sam i sa 20.
40 godina nepotrebne verifikacije".


Pozdrav svima.

Sioran je često vrlo duhovit, naravno na vrlo specifičan način.

 

[Antihejter]

Sioran je često vrlo duhovit, naravno na vrlo specifičan način.

Jeste, treba da shvatiti taj cinizam.

 

[Baudrillard]

Jeste, treba da shvatiti taj cinizam.

Mada razumem da on nije za svakoga, nekima je previše mračan.

 

[Antihejter]

Mada razumem da on nije za svakoga, nekima je previše mračan.

I sâm sam bio mračan u mladosti.
To je čudno kako te život promeni. Sioran je počeo da prihvata tako kako je, da bi na kraju takoreći "pljunuo na filozofiju" (koliko je meni poznato).
Slično sam se razvijao u duhovnom smislu.

P.S. Volim ovaj Geteov citat: "Pametnom čoveku je gotovo sve smešno, mudrome gotovo ništa".

 

[Baudrillard]

I sâm sam bio mračan u mladosti.
To je čudno kako te život promeni. Sioran je počeo da prihvata tako kako je, da bi na kraju takoreći "pljunuo na filozofiju" (koliko je meni poznato).
Slično sam se razvijao u duhovnom smislu.

P.S. Volim ovaj Geteov citat: "Pametnom čoveku je gotovo sve smešno, mudrome gotovo ništa".

Sve filozofe treba uzeti s rezervom, dozom sumnje i otklona, jer često kod ne misle ono što pišu.
Najbolji primer toga je Sartr, koji kad ga je u jednom intervjuu novinar pitao da li je ikada osetio egzistencijalnu stravu, mučninu, sve ono što piše u Biću i ništavilu, odgovorio, posle malo izbegavanja i na insistiranje intervjuera, da nikada nije to osetio, da je pisao o tome zato što je tada to bilo u modi, čitao se Kjerkegor i mislio je da će to možda imati značenje za druge.

 

[Antihejter]

Sve filozofe treba uzeti s rezervom, dozom sumnje i otklona, jer često kod ne misle ono što pišu.
Najbolji primer toga je Sartr, koji kad ga je u jednom intervjuu novinar pitao da li je ikada osetio egzistencijalnu stravu, mučninu, sve ono što piše u Biću i ništavilu, odgovorio, posle malo izbegavanja i na insistiranje intervjuera, da nikada nije to osetio, da je pisao o tome zato što je tada to bilo u modi, čitao se Kjerkegor i mislio je da će to možda imati značenje za druge.

Odlično si se setio toga.
I ja volim primere iz (njihovih ličnih) života, na primer kada je Gete gurnuo Šopenhauera niz stepenice .

A pre toga je Šopenhauer gurnuo neku ženu i sudili su se godinama.

Lol.

A da pomenem Siorana: "Živim samo zato što je u mojoj moći da umrem kad mi se prohte; bez ideje o samoubistvu, odavno bih se ubio.“