gost 10000
Veoma poznat
- Poruka
- 10.858
e odro sam se da nađem vest iz novina..........i nađem u pretrazi pod mooškarac.....
Muževi kriju kad ih žene biju
Biljana Stjelja, 14.06.2008 18:40:48 Ocena: 3.75 (Glasova: 8) Komentara: 0
UMEJU i one da ga ošinu po glavi, da udare šamar i počaste uvredom, gađaju pepeljarama, vazama, grebu, pljuju, izbacuju stvari pred kućni prag... Takav muž je u srpskom rečniku opisan kao papučić, a ne žrtva. Zato se retko koji odvaži da o svojoj patnji glasno govori, da potraži pomoć suda ili policije, a nijedan nije zakucao na vrata "sigurne kuće". I ona bi mu, sigurno, bila zatvorena.
MoŽe li i "nežniji pol" da podivlja? Struka kaže - da. Praksa, međutim, ove primere svodi na statističke greške, a narod k'o narod - tračari.
- Iživljavaju se i žene nad svojim muževima, ali veoma retko - priča Vera Despotović-Stanarević, rukovodilac Centra za medijaciju u beogradskom Centru za socijalni rad. - U porodičnom nasilju, muškarci su žrtve u najviše 30 odsto slučajeva, ali i to su primeri kada očeve biju sinovi ili braća. Među žrtvama porodičnog nasilja, u najviše osam odsto situacija, žena maltretira svog supružnika. Ona to, najčešće, čini uvredama, pretnjama, ucenama, dok su fizički nasrtaji, zaista, zanemarljivi. One su sklonije psihološkom nasilju.
U ovoj instituciji, koja zapošljava čitave timove da "popravljaju" pokvarene bračne odnose, napominju da su muškarci znatno ređe žrtve od suprotnog pola. Ipak, pamte primere kada i ženama pukne film. Ističu da su retki fizički obračuni u kojima je žena nasilnik, jer je, ipak, muškarac mišićaviji, ali dodaju da i žene mogu da budu akteri u drastičnijim situacijama koje mogu da se završe i fatalno.
Nisu usamljeni primeri kada žena ubije muža sekirom na spavanju, puca mu u potiljak, pa čak i raskomada beživotno telo. Stanarevićeva dodaje da iza gotovo svih ovakvih priča crne hronike, stoji žena žrtva, koja je godinama trpela iživljavanja svoga partnera. Na kraju, nemoćna, jedini "izlaz" vidi u ubistvu, ponekad i krajnje brutalnom.
Ni Vesna Momčilović se u svojoj advokatskoj praksi nije susretala sa muškarcima koji su razvod tražili jer ih žena bije, vređa, zlostavlja. Kaže, nije čula ni od kolega da su rešavali takve primere:
Onaj koji stalno kuka da ga žena zlostavlja, taj se ne razvodi. Kada se osećaju ugroženo, odlaze kod druge žene, a onda se vraćaju kući i trpe.
Tako, "jači pol" iste probleme rešava na sasvim drugačiji način. Dok je gotovo nezamislivo da jedna ugnjetavana žena traži utehu u zagrljaju drugog muškarca, plašeći se da i on ima laku ruku, muškaraci, izgleda, nemaju istu bojazan.
- Ima istine u tome da se muškarci lakše od žena odlučuju na prevaru u takvim situacijama - smatra psiholog Nebojša Jovanović, koji je razveo čak 3.000 brakova.
- Neki, čak, podstiču agresiju ili joj, bar, ne staju na put, jer tako dobijaju opravdanje za ono što čine, vodeći se rečenicom: "Kako to da ne radim kada je ona takva kučka?".
Jovanović, međutim, ističe da iza ovakvih odnosa gotovo uvek stoji - strah od ljubavi:
- Ko može da vas zarobi, ako vi to sami nećete? Ovakvi su parovi, uglavnom, nesigurni i stalno igraju neke igrice koje ih udaljavaju od stvarne bliskosti. Jedna od takvih igara je i nasilje.
On, međutim, ukazuje i na drugu stranu medalje. Na nasilje se ne gleda istim očima i postoje duboke predrasude u odnosu na to ko ga čini. Dok za žene žrtve uvek postoji saosećanje, muškarci ga teško zarađuju.- Muškarci su, verbalno, slabiji pol i oni ne umeju da istraju u svađama. Žene, pak, mogu da budu veoma dosledne u svojim maltretiranjima. Imaju neverovatnu snagu i upornost. Znaju godinama da zvocaju, ponižavaju, vređaju... To je, poput one drevne metode mučenja, kada kap vode neprestano pada na glavu dok te ne ubije. Takvi muževi nemaju kome da se žale jer ispadaju mlakonje ili im kažu da je on, u stvari, krivac što mu je žena nezadovoljna. Ona, međutim, uvek imakome da se požali i sa kim da popriča, bez ikakvog ustezanja. Tako svi imaju razumevanja kada ženi dozlogrdi, jer ga je ona trpela godinama, dok za njega nikada nema opravdanja. On je uvek zlostavljač, a ona uvek žrtva.
Bez obzira na to što struka uglas tvrdi da svaki teror, fizički i psihički, isto boli, u narodu se i dalje različito posmatraju modrice na telu od onih na duši.
- Bilo da je fizičko ili psihičko, nasilje ostavlja iste posledice - objašnjava Jovanović. - To može lako da se ustanovi. Na poligrafu smo merili reakcije na verbalne napade i uvrede. Telo reaguje fizičkim promenama, puls se ubrzava, stežu se mišići, pojačava znojenje... Zbog toga ne možemo oštro da razdvojimo verbalno od fizičkog nasilja jer i jedno i drugo mogu da ostave ozbiljne posledice.
- Nemamo nijedan prijavljen slučaj nasilja nad muškarcem i nismo se sa time susretali. - kaže Vesna Stanojević, koordinator Savetovališta za borbu protiv nasilja u porodici i osnivač ženskih skloništa.
- Ipak, to ne znači da ga nema. A, naročito psihičkog terora, kada žene optužuju, ucenjuju, psuju mu sestru, majku... Oni se, međutim, ne žale, jer žive u veoma izraženom patrijarhalnom društvu. Njemu je tako nešto izgovoriti, priznati, zakukati - velika sramota. Zato se, najčešće, odlučuju da prihvate svoju situaciju, trpe i slušaju.
A, žene nastavljaju: čitaju muževljeve SMS poruke, bez prestanka ga propituju gde je bio, s kim se viđa... Psiho-fizički ga dokusure "prehrambenom torturom": "Danas za kaznu neću da ti kuvam" ili ljubavnom ucenom: "Ili ćeš da me slušaš ili nema seksa".
NajviŠe je predrasuda, u svakom slučaju, vezano za seks. Skoro 20 odsto muške populacije u svetu je bilo izloženo seksualnom nasilju u nekom trenutku svog života. Većina manijaka je, doduše, nosila pantalone, ali ni suknje nizu izuzete od ovakvih nedela. Brojke govore da deset od hiljadu muškaraca doživi seksualno nasilje, naspram stotinu od hiljadu žena.
Zato je i poslednji Krivični zakonik, od januara 2006. godine, predvideo da i žene mogu da završe u zatvoru zbog silovanja muškarca! Do sada je žrtva jedino mogla da bude pripadnica nežnijeg pola, ali je usvojen model sa zapada, po kojem žrtva može da bude i - on. Mada je usvajanju ovog član prethodila dugotrajna rasprava u kojoj se čitava struja pravnika protivila novim odredbama, postignut je konsenzus - žena može prisilno da obljubi muškarca! A, potom i da zaradi ćeliju na od dve do deset godina. Kazna, u zavisnosti od povreda, može da naraste na 18 godina.
U Srbiji se pohotne i opasne nimfomanke i dalje sreću samo u - kuloarskim pričama. Takvi se primeri retko susreću čak i u liberalnoj Skandinaviji. Mada severnjaci odavno daju muškarcu "pravo" da bude žrtva, malo je žena zbog ovakve krivice osuđeno. Norvežani još prepričavaju prvu skandinavsku presudu, kada je žena otišla u zatvor na devet meseci pošto je silovala muškarca. "Napasnica" je dohvatila 30-godišnjaka, zaspalog na kauču posle kućne terevenke. Kada je otvorio oči, uvideo je da mu devojka "poklanja" oralni seks dok ih njen momak snima!
NASILNICI
PSIHOLOZI razlikuju muške i ženske metode u rešavanju problema. Svi su saglasni da žene bolje barataju rečima.
- Muškarci su u svađama slabiji pol - kaže Jovanović. - Nasuprot mišljenju većine, ne znači i da je on veći nasilnik zbog jednog udarenog šamara, nego žena koja mu zvoca godinama.
NESLAGANjA
NASILAN muž je najčešći razlog koji navode žene u brakorazvodnim parnicama. Pred sudijom se, potom, žale na pijanog i nevernog supruga. On se, gotovo nikada, ne razvodi zbog žene - batinaša. U rastavi poteže rečenice: "Ne slažu nam se naravi", "Njena porodica se u sve meša", "Žena hoće da odlučuje o svemu".
Muževi kriju kad ih žene biju
Biljana Stjelja, 14.06.2008 18:40:48 Ocena: 3.75 (Glasova: 8) Komentara: 0
UMEJU i one da ga ošinu po glavi, da udare šamar i počaste uvredom, gađaju pepeljarama, vazama, grebu, pljuju, izbacuju stvari pred kućni prag... Takav muž je u srpskom rečniku opisan kao papučić, a ne žrtva. Zato se retko koji odvaži da o svojoj patnji glasno govori, da potraži pomoć suda ili policije, a nijedan nije zakucao na vrata "sigurne kuće". I ona bi mu, sigurno, bila zatvorena.
MoŽe li i "nežniji pol" da podivlja? Struka kaže - da. Praksa, međutim, ove primere svodi na statističke greške, a narod k'o narod - tračari.
- Iživljavaju se i žene nad svojim muževima, ali veoma retko - priča Vera Despotović-Stanarević, rukovodilac Centra za medijaciju u beogradskom Centru za socijalni rad. - U porodičnom nasilju, muškarci su žrtve u najviše 30 odsto slučajeva, ali i to su primeri kada očeve biju sinovi ili braća. Među žrtvama porodičnog nasilja, u najviše osam odsto situacija, žena maltretira svog supružnika. Ona to, najčešće, čini uvredama, pretnjama, ucenama, dok su fizički nasrtaji, zaista, zanemarljivi. One su sklonije psihološkom nasilju.
U ovoj instituciji, koja zapošljava čitave timove da "popravljaju" pokvarene bračne odnose, napominju da su muškarci znatno ređe žrtve od suprotnog pola. Ipak, pamte primere kada i ženama pukne film. Ističu da su retki fizički obračuni u kojima je žena nasilnik, jer je, ipak, muškarac mišićaviji, ali dodaju da i žene mogu da budu akteri u drastičnijim situacijama koje mogu da se završe i fatalno.
Nisu usamljeni primeri kada žena ubije muža sekirom na spavanju, puca mu u potiljak, pa čak i raskomada beživotno telo. Stanarevićeva dodaje da iza gotovo svih ovakvih priča crne hronike, stoji žena žrtva, koja je godinama trpela iživljavanja svoga partnera. Na kraju, nemoćna, jedini "izlaz" vidi u ubistvu, ponekad i krajnje brutalnom.
Ni Vesna Momčilović se u svojoj advokatskoj praksi nije susretala sa muškarcima koji su razvod tražili jer ih žena bije, vređa, zlostavlja. Kaže, nije čula ni od kolega da su rešavali takve primere:
Onaj koji stalno kuka da ga žena zlostavlja, taj se ne razvodi. Kada se osećaju ugroženo, odlaze kod druge žene, a onda se vraćaju kući i trpe.
Tako, "jači pol" iste probleme rešava na sasvim drugačiji način. Dok je gotovo nezamislivo da jedna ugnjetavana žena traži utehu u zagrljaju drugog muškarca, plašeći se da i on ima laku ruku, muškaraci, izgleda, nemaju istu bojazan.
- Ima istine u tome da se muškarci lakše od žena odlučuju na prevaru u takvim situacijama - smatra psiholog Nebojša Jovanović, koji je razveo čak 3.000 brakova.
- Neki, čak, podstiču agresiju ili joj, bar, ne staju na put, jer tako dobijaju opravdanje za ono što čine, vodeći se rečenicom: "Kako to da ne radim kada je ona takva kučka?".
Jovanović, međutim, ističe da iza ovakvih odnosa gotovo uvek stoji - strah od ljubavi:
- Ko može da vas zarobi, ako vi to sami nećete? Ovakvi su parovi, uglavnom, nesigurni i stalno igraju neke igrice koje ih udaljavaju od stvarne bliskosti. Jedna od takvih igara je i nasilje.
On, međutim, ukazuje i na drugu stranu medalje. Na nasilje se ne gleda istim očima i postoje duboke predrasude u odnosu na to ko ga čini. Dok za žene žrtve uvek postoji saosećanje, muškarci ga teško zarađuju.- Muškarci su, verbalno, slabiji pol i oni ne umeju da istraju u svađama. Žene, pak, mogu da budu veoma dosledne u svojim maltretiranjima. Imaju neverovatnu snagu i upornost. Znaju godinama da zvocaju, ponižavaju, vređaju... To je, poput one drevne metode mučenja, kada kap vode neprestano pada na glavu dok te ne ubije. Takvi muževi nemaju kome da se žale jer ispadaju mlakonje ili im kažu da je on, u stvari, krivac što mu je žena nezadovoljna. Ona, međutim, uvek imakome da se požali i sa kim da popriča, bez ikakvog ustezanja. Tako svi imaju razumevanja kada ženi dozlogrdi, jer ga je ona trpela godinama, dok za njega nikada nema opravdanja. On je uvek zlostavljač, a ona uvek žrtva.
Bez obzira na to što struka uglas tvrdi da svaki teror, fizički i psihički, isto boli, u narodu se i dalje različito posmatraju modrice na telu od onih na duši.
- Bilo da je fizičko ili psihičko, nasilje ostavlja iste posledice - objašnjava Jovanović. - To može lako da se ustanovi. Na poligrafu smo merili reakcije na verbalne napade i uvrede. Telo reaguje fizičkim promenama, puls se ubrzava, stežu se mišići, pojačava znojenje... Zbog toga ne možemo oštro da razdvojimo verbalno od fizičkog nasilja jer i jedno i drugo mogu da ostave ozbiljne posledice.
- Nemamo nijedan prijavljen slučaj nasilja nad muškarcem i nismo se sa time susretali. - kaže Vesna Stanojević, koordinator Savetovališta za borbu protiv nasilja u porodici i osnivač ženskih skloništa.
- Ipak, to ne znači da ga nema. A, naročito psihičkog terora, kada žene optužuju, ucenjuju, psuju mu sestru, majku... Oni se, međutim, ne žale, jer žive u veoma izraženom patrijarhalnom društvu. Njemu je tako nešto izgovoriti, priznati, zakukati - velika sramota. Zato se, najčešće, odlučuju da prihvate svoju situaciju, trpe i slušaju.
A, žene nastavljaju: čitaju muževljeve SMS poruke, bez prestanka ga propituju gde je bio, s kim se viđa... Psiho-fizički ga dokusure "prehrambenom torturom": "Danas za kaznu neću da ti kuvam" ili ljubavnom ucenom: "Ili ćeš da me slušaš ili nema seksa".
NajviŠe je predrasuda, u svakom slučaju, vezano za seks. Skoro 20 odsto muške populacije u svetu je bilo izloženo seksualnom nasilju u nekom trenutku svog života. Većina manijaka je, doduše, nosila pantalone, ali ni suknje nizu izuzete od ovakvih nedela. Brojke govore da deset od hiljadu muškaraca doživi seksualno nasilje, naspram stotinu od hiljadu žena.
Zato je i poslednji Krivični zakonik, od januara 2006. godine, predvideo da i žene mogu da završe u zatvoru zbog silovanja muškarca! Do sada je žrtva jedino mogla da bude pripadnica nežnijeg pola, ali je usvojen model sa zapada, po kojem žrtva može da bude i - on. Mada je usvajanju ovog član prethodila dugotrajna rasprava u kojoj se čitava struja pravnika protivila novim odredbama, postignut je konsenzus - žena može prisilno da obljubi muškarca! A, potom i da zaradi ćeliju na od dve do deset godina. Kazna, u zavisnosti od povreda, može da naraste na 18 godina.
U Srbiji se pohotne i opasne nimfomanke i dalje sreću samo u - kuloarskim pričama. Takvi se primeri retko susreću čak i u liberalnoj Skandinaviji. Mada severnjaci odavno daju muškarcu "pravo" da bude žrtva, malo je žena zbog ovakve krivice osuđeno. Norvežani još prepričavaju prvu skandinavsku presudu, kada je žena otišla u zatvor na devet meseci pošto je silovala muškarca. "Napasnica" je dohvatila 30-godišnjaka, zaspalog na kauču posle kućne terevenke. Kada je otvorio oči, uvideo je da mu devojka "poklanja" oralni seks dok ih njen momak snima!
NASILNICI
PSIHOLOZI razlikuju muške i ženske metode u rešavanju problema. Svi su saglasni da žene bolje barataju rečima.
- Muškarci su u svađama slabiji pol - kaže Jovanović. - Nasuprot mišljenju većine, ne znači i da je on veći nasilnik zbog jednog udarenog šamara, nego žena koja mu zvoca godinama.
NESLAGANjA
NASILAN muž je najčešći razlog koji navode žene u brakorazvodnim parnicama. Pred sudijom se, potom, žale na pijanog i nevernog supruga. On se, gotovo nikada, ne razvodi zbog žene - batinaša. U rastavi poteže rečenice: "Ne slažu nam se naravi", "Njena porodica se u sve meša", "Žena hoće da odlučuje o svemu".
Poslednja izmena:
