Da li su pozeljni, zavisi kako se uzmu. Po meni bi hipoteticki najpozeljnije bilo da svi pripadamo istoj naciji i istoj kulturi. U nemogucnosti toga, sledeca najpozeljnija stvar je da ljudi razlicitih nacija i razlicitih kultura zive zajedno na istoj teritoriji u miru i medjusobnom razumevanju. Ako je to multietnicnost i multikulturalnost, onda to svakako jeste pozeljno.
A da li je moguca? Teorijski jeste, ali je u praksi danas jako tesko moguca. Mozemo govoriti o stepenu ostvarivosti ta dva pojma u modernom drustvu, jer verovatno ne postoji zemlja gde je to ostvareno u potpunosti. Zadrzacu se na multikulturalnosti, jer je sam pojam mnogo vise vezan za sustinu od pojma multietnicnosti.
21. vek je vek u kome ljudi nikada nisu bili slicniji. Razvitak tehnologije, nauke, umetnosti, sve je to doprinelo da se citav svet upozna sa razlicitim kulturama, da preuzme iz tih kultura ono sto im odgovara i sto ce im olaksati zivot (zapadna civilizacija kao najbolja ima posebnu ulogu u tome, zapadna civilizacija je najcesce kopirani kulturni obrazac. Pisani ustav, elektricna struja, stampanje, internet, prava zena itd.). Zbog svega toga mi smo slicniji sa svojim komsijama nego sto su nase pradede bile slicne sa svojim komsijama. Mi smo zbog toga slicniji i sa danasnjim Kinezima nego sto su nasi preci iz 15. veka bili slicniji sa Kinezima iz 15. veka. Znaci u objektivnoj stvarnosti imamo priblizavanje kultura. Ali sta imamo u subjektivnoj stvarnosti? Cesto potpuno drugacije. Jedan od razloga tome je i to sto nikad u istoriji nije postojalo ovakvo mesanje kultura, pa zbog toga su i sukobi izmedju njih cesci negoli sukobi izmedju kultura u 15 veku. Nerazumevanje zbog toga je cesto i vece.
Recimo, uzmimo za primer nekog nacionalnog ili verskog ekstremistu koji zivi medju drugim narodima. Prvo, taj zivi u drustvu gde su pripadnici njegovog naroda i vere dosta slicniji pripadnicima drugih naroda nego pre 200 godina. Drugo, taj ima pogresno shvatanje pojma 'licni identitet'. On taj pojam izjednacava sa pojmom 'nacionalni identitet', ili 'verski identitet' to mu je isto. Trece, zbog ove prethodne dve stvari on oseca ugrozenost, jer se plasi da izgubi sopstveni identitet , plasi se da izgubi svoj licni identitet. Zbog toga on potencira kulturoloske razlike (iako su slicnosti vece od razlika). Sto je gluplji, izgubljeniji i nesigurniji, potencira ih sve vise i vise. U jednom trenutku te razlike eksplodiraju iz njega. E sad, da bi postojala harmonija u nekom drustvu, potrebno je da SVI clanovi tog drustva budu u harmoniji. Posto u svakom drustvu ima ovakvih 'inteligencija' kao sto je ovaj moj primer, harmonija je nemoguca. Dovoljno je da postoji barem stotinu ovakvih ekstremista pa da kulturoloski sukobi (nekad i oruzani, u nasem primeru) pocnu. Tih stotinu ekstremista, kada ih ima sa obe strane, pocinju da se uvecavaju geometrijskom progresijom. Da su svi ostali pripadnici istog drustva (osim tih stotinu ekstremista) sigurni u svoj licni identitet, sirenje ne bi bilo moguce, ali posto je vecina ljudi nesigurno i glupo, dolazi do progresije. Tako je moguce da sukobi izbijaju izmedju kulturoloski jako slicnih ljudi. Oni se upravo zbog te tvoje slicnosti osecaju ugrozeno, i ulaze u sukobe da bi tako branili svoj licni identitet, misleci da je njihov licni identitet nesto sto je isto kao i nacionalni identitet. Nekad, ti kulturoloski sukobi izbijaju u oruzane.
Nas prostor, Balkan, je odlican primer za to. Ne postoji u Evropi narodi koji su toliko kulturoloski slicni kao Srbi i Hrvati. Mi smo sa Hrvatima slicniji negoli sa Grcima i Rusima sa kojima nemamo skoro pa nikakve kulturoloske sukobe. Da nije zalosno, bilo bi smesno.
Znaci, osnovna kocnica multietnicnosti i multikulturalnosti (ako to shvatimo onako kako sam rekao na pocetku) su jednostavno receno GLUPI LJUDI. Glupost je najveci kocnicar mirnog zajednickog suzivota. A posto je glupost ocigledno neunistiva, bice kulturnih sukoba i dalje, samo mozemo da se nadamo (i radimo na tome) da ti kulturni sukobi ne prerastu u oruzane.
