- Poruka
- 62.444
Za licni identitet sam govorio onako okvirno, naravno da za svakog pojedinca vaze razlicite stvari.. Ali okvirno gledano, ljudi po svom licnom identitetu, nikada nisu bili blizi. To je naravno, moje misljenje.
Za Hrvate se ne slazemo. Ja mislim da je to o cemu ti pricas deo istorije. Identitet je pre svega pojam is psihologije, i ma koliko istorija imala uticaj na njega, najbitnija stvar je kakva je trenutna situacija. Ja sa Hrvatima, pre svega govorim isti jezik. Jezik je po meni UVEK ispred religije kada je u pitanju identitet. Cak i u ranijim vremenima, a kamoli danas.
Mislim da sam pominjao ranije da je i istocna Evropa deo zapadne civilizacije, sa nekim svojim specificnostima. Sve istocno-evropske drzave su danas deo zapadne civilizacije. Cak i Rusija. Tehnologija i nauka pre svega. Umetnost u nekoj meri... Najvise se danas zaostavstina Vizantije oseca u religiji, u drugom aspektu zivota nasledje Vizantije nema skoro nikakav uticaj. Vizantija ima odredjeni uticaj i na zapadnu civilizaciju, ali samo kao jedan od okidaca Renesanse.
Zato sam i govorio o identitetu u objektivnoj stvarnosti. Objektivno, religija nikad nije imala manji uticaj na razvoj licnog identiteta nego danas. Nikada religija nije toliko malo uticala na svakodnevni zivot, na nasa osecanja, razmisljanja. (opet, govorim generalno, ostavimo po strani neke komunisticke izlete pojedinih drzava,). Subjektivni dozivljaj moze da bude razlicit od toga, ali to se desava zbog razloga koje sam naveo u prethodnom postu. To sto neko misli da je njegov licni identitet jako povezan sa religijom, to ne znaci da on to i jeste.
Ja mogu da citam svakodnevno hrvatske novine, da gledam njihove emisije. Ljudi u Srbiji mnogo vise citaju hrvatske knjige, slusaju hrvatsku muziku, nego sto citaju i slusaju Ruse. Hrvati su sa nama do skora delili drzavu, mnogo manja kolicina empatije mi je potrebna da bih shvatio kroz sta prolazi hrvatsko drustvo danas, nego sto mi je potrebno da shvatim kroz sta prolazi grcko drustvo. Ta vrsta povezanosti ne moze da se poredi sa Rusima i Grcima. Vise puta u zivotu nasmejao zbog necega sto ima veze sa Hrvatima, nego zbog necega sto ima veze sa Grcima. Ja prosecnog Hrvata mogu mnogo lakse da shvatim negoli prosecnog Rusa. Sa Hrvaticom koja mi se svidja ja mogu da pricam na maternjem jeziku, sa Grkinjom ne mogu. To nije samo tehnicka stvar, jezik nije samo sredstvo komunikacije. Ja MISLIM na istom jeziku kao neki Hrvat. Kad sam bio beba slusao sam iste reci koje je slusao neki Hrvat. Reci koje je slusao neki beba-Rus meni su nepoznate. Pa cak i da naucim ruski, nikada taj jezik,te reci necu razumeti kao sto razumem svoj jezik.
Da li je sve to (i jos mnogo toga) manje bitno za licni identitet od toga kakva nam je liturgija ili koju slavu slavimo ? Pa ne bih rekao. Mozda za neke jako pobozne ljude, za svestena lica, monahe. Ali za ogromnu vecinu Srba nije tako. Barem danas. Mada kazem, mislim da smo i u ranijim vremenima bili slicniji.
To sto se mrzimo sa Hrvatima, nema veze sa identitetom, nema veza sa time sto smo objektivno razliciti. To ima veze sa osecanjem ugrozenosti, kao sto sam napisao u ranijem postu.
Naravno, to je samo moje misljenje, znam da ima makar milion ljudi koji se nece sloziti sa ovim.
) Veneciji, kada je došao da traži pomoć Zapada u borbi protiv Turaka. Njegovo odevanje je tom prilikom snažno uticalo na modu Zapada, a članovi njegove pratnje ostavili su veliki utisak na neke učene ljude Zapada. Da ne pominjem opljačkane vrednosti (materijalne i duhovne) prilikom pada Carigrada 1204.godine, i masovnu migraciju vizantijskih učenjaka i umetnika, nakon konačnog pada Carigrada 1453.godine, ali to sad nije tema...
