Mulan Ruž (Moulin Rouge) - Crvena Vetrenjača

[Sensei]

Mulan Ruž je najpoznatiji kao rodno mesto modernog oblika plesa kan-kan.

Prvobitno kao zavodljivi ples kurtizana koje su tu radile, revija plesa kan-kan evoluirala je u sopstveni vid zabave i dovela do uvođenja kabarea širom Evrope.

Danas je Mulan Ruž turistička atrakcija koja nudi muzičku plesnu zabavu za posetioce iz celog sveta.

Dekor kluba i dalje sadrži veći deo romanse fin de siècle France.

 

[Sensei]

 

[Lada]

Ovaj hram plesa i muzike bio je tek jedno od mnogih mesta namenjenih šarenolikom provodu. Monmartr je bio simbol nevine radosti. Balkon Pariza, kako ga i danas nazivaju, bio je carstvo siromašnih, ali i najkreativnijih. Tada se na njegovom vrhu nije uzdizala bazilika Svetog Srca, bela mermerna građevina koja je podignuta kao večno sećanje na poraz od Prusa i na krvave posledice Pariske komune, koja je upravo ovde započeta. Dvojica plemića, inače redovni posetioci Mulen Ruža, upravo su u ovom kabare teatru odlučili da „kazne“ Pariz i Francusku jer su republičkim aktima izdvojili crkvu iz državnog uređenja. I ova bazilika je postala tema sprdnje Parižana. Delovala je nestvarno i „suviše belo“. Danas je, kao po običaju, omiljeno stecište turista i zaista je vrh pariske romantike.

Godišnje Mulen Ruž poseti oko 600.000 posetilaca. Svake večeri, bez izuzetaka, održavaju se po dva šou programa u kojima igra 80 plesača i plesačica. Među njima su pripadnici čak 14 različitih nacija. Postavljanje trenutno aktuelne predstave „Magija“, svojevremeno je koštalo čak 8 miliona evra.
Mulen Ruž bilo je mesto gde su nastupale najveće zvezde svetskog šou-biznisa: Ela Fitzdžerald, Lajza Mineli, Frenk Sinatra, pa čak i ekscentrični Elton Džon. Njihovi nastupi bili su fascinantne gala večere, koje su samo nastavak tradicije koju su u Mulen Ružu postavile legende francuske šansone: Moris Ševalije, Edit Pjaf, Iv Montan. Više od 123 godine najlegendarniji kabare na svetu dočekuje milione posetilaca koji se dive čuvenim performansima.

Svetla u sali su se gasila, publika je postajala tiša, a zavesa na sceni je lagano počela da se pomera – počeo je čuveni šou Mulen Ruža „Magija“ (Feerie).
Glasno i iznenada, začulo se: „Neka zabava počne!“

 

[Lada]

Šou „Magija“ postavljen je davne 1961. godine, a kreirao ga je proslavljeni rediteljski par Doris Haug i Ruđero Anđeleti. Bila je prava senzacija uobličiti glamurozne koreografije plesom 80 plesača i plesačica. Svoj pečat spektaklu dao je koreograf Bil Godson, koji je najzaslužniji što šou „Magija“ krasi 60 „Doris devojaka“. Ostalo je upamćeno da je nakon prvog izvođenja predstave nastao muk u sali Mulen Ruža, a onda su usledile ovacije. Svet je prvi put tada ugledao tačno 1000 različitih kostima ukrašenih perjem i kristalima. Izrada navedene garderobe, koja se i danas koristi, bila je dugo čuvana tajna. Vlasnici najprestižnijih obućarskih radnji, potpisivali su ugovore kojima su se obavezali da će čuvati tajnu o izgledu čak 800 pari obuće koje će nositi Doris plesačice. Tek će 20 godina nakon izvođenja prve predstave, novinari saznati i strogo čuvanu tajnu – da je ženska obuća rađena u veličinama od broja 35 pa do veličine 47. Na scenografiji su radili umetnici iz Italije, do tada najzaslužniji za holivudske spektakle koji su se snimali u filmskom studiju u Rimu. Scenograf koji je radio kulise za film o Kleoptari, u kojem je glumila Elizabet Tejlor, isti je umetnik koji je kreirao scenu šou programa „Magija“. Ova predstava je, posle više od 40 godina, na scenu vratila i legendarni akvarijum. Jedna od najomiljenijih tačaka Mulen Ruža davno je bila i podvodni ples devojke sa pitonima, u staklenom akvarijumu, uz muziku i scene koje su opisivane kao „nešto što svet nikada nije video“. Takvi opisi bili su deo početka 20. veka, ali i memoara srpskog kralja Milana Obrenovića koji je o ovoj tački pričao svojim prijateljima. Godina kada je otvoren Mulen Ruž, bilo je i vreme kada je kralj Milan abdicirao sa srpskog prestola i nastanio se u Parizu.

 

[Sensei]

kan-kan scena iz filma Mulan Ruž iz 1952. godine

 

[Lada]

 

[Lada]

Mulen ruž, kabare u srcu Pariza, poznat po kan-kan plesačicama i kostimima od nojevog perja, u nedelju obeležava 130 godina otkako je prvi put otvorio vrata posetiocima.

Glavna tačka repertoara Mulen ruža danas je „Feri šou“, u kojem učestvuje 60 izvođača iz 14 zemalja sveta.

Iza kulisa, međutim, odvija se sasvim drugačija koreografija koju ne može da vidi 600.000 gostiju koji svake godine posmatraju predstavu, ispijajući skoro četvrt miliona boca šampanjca. To je sofisticirana mašinerija promene kostima i scenografije nepohodna za odvijanje predstave, prenosi Rojters.

- Ceo tim, uključujući plesače, pomoćnike i tehničare, mora da bude veoma organizovan. Zbog male greške ili kašnjenja možete da propustite izlazak na scenu. Morate uvek da budete u pravo vreme na pravom mestu - kaže Klodin van der Berg, 27-godišnja plesačica iz Irske koja u Mulen ružu nastupa već sedam godina.

Svako izvođenje pretpostavlja da plesači nose čak hiljadu kostima, od kojih je svaki sašiven u krojačnicama koje decenijama rade za Mulen ruž. Svaki plesač tokom prredstave promeni 10 do 15 kostima, za šta imaju po 90 sekundi.

Predstave u Mulen ružu nastavak su tradicije započete otvaranjem kabarea 6. oktobra 1889. godine, kada su se žene koje su preko dana zarađivale perući veš, noću pretvarale u plesačice.

Jedna od njih je La Gule (pohlepna), koju je čuveni Anri de Tuluz-Lotrek naslikao na jednom od plakata za Mulen ruž, dok je sa strane posmatra njen partner Valentin Bez Kostiju.

U Mulen ružu su u to vreme igrale plesačice sa neobičnim umetničkim imenima, kao što su Nini Noge u Vazduhu, Zlatna Rajon i Skakavac. Danas na sceni blistaju Olga, Jasmin, Klodin ili Esmeralda.

Kritičari smatraju da pojedini aspekti predstava u Mulen ružu, pogotovo to što plesačice nastupaju u toplesu ili u providnim kostimima, predstavljaju seksističko shvatanje žene kao objekta, što je u suprotnosti sa modernim tokovima.

Tokom obeležavanja 125. godišnjice Mulen ruža 2014. godine, sve aktivistkinje feminističke grupe Femen popele su se na krov kabarea i uzvikivale da žensko telo ne treba da bude na prodaju.

Za Olgu Koholovu iz Kazahstana, koja u Mulen ružu nastupa već 12 godina, duh kabarea je vanvremenski.

- Volim adrenalin na sceni. Mulen ruž je čarobno mesto gde oživljavam svoju strast. Kada sam na sceni, znam da sam naslednik čuvenih plesačica koje su 130 godina stvarale Mulen ruž - rekla je Kohlova.

Mulen ruž se nalazi na Monmartru, čuvenom boemskom delu Pariza, a na krovu ima veliku imitaciju crvene vetrenjače, što je i ime kabarea. U enterijeru i danas preovlađuje retro-dekor iz 19. veka što lokalu daje čuveni boemski izgled.

U Mulen ružu su tokom 130 godina postojanja nastupali mnogi čuveni svetski umetnici kao što su Žozefina Bejker, Frenk Sinatra i Edit Pjaf.

Scene iz Mulen ruža na svojim platnima je ovekovečio postimpresionistički slikar Anri de Tuluz-Lotrek, koji je bio čest gost kabarea.

Izvor: Tanjug