-
- Popularno:
- Religija je za bake, duhovnost za...
- Čovek koji je zaboravio svoje lice
- Macut: Srbija veoma blizu članstva u EU
- Legalizacija prostitucije
- Pitanje za oženjene muškarce
- Vucic : Leteci automobili
- Srbija može bez ruskog gasa – i to uz...
- Može li Zvezda da osvoji Evroligu?
- Always
- Ko je i sta je Zoran Cirjakovic?
мудрост
- Začetnik teme gost 202584
- Datum pokretanja
JA KOJI JESAM
Poznat
- Poruka
- 7.799
Duša je iskonska namjera za samorealizacijom. Duša stoga nije Biće već je ideja koja je postojeća u Svijesti apsoluta. Šta bi to značilo? Ako je Svijest uistinu Znanje-o-sebi-apsolutu a u drugim riječima to znanje možemo nazvati Jastvom, onda je duša svako jedno individualno Ja u vezi sa bar još jednim (drugim) Ja iz tog Jastva. Zašto je to tako? To je zato što Ja samo za sebe nema potrebu za kretanjem, stoga nema nikakav nagon iz kojega se može stvoriti namjera za samorealizacijom. Ja, samo po sebi, ne zahtijeva realizaciju... ono je ono-što-jeste, dalje nema. Ono dakle već zna sebe. Duša, u drugu ruku, mora da se realizuje da bi se proizvod dinamičke razmjene mogao spoznati. U jednom Ja nema kretanja. Ja+Ja je osnova kretanja. Duša je osnova kretanja. Ona sobom inicira dalje kretanje iz kojega se stvara energija.
Duša nije Biće.
Biće nije duša.
Biće je apsolut.
Apsolut + Svijest-o-sebi-apsolutu = Bog.
Bog, iz svog Svijest dijela sebe, stvara duše.
Duše su božanska tvorevina, ideje koje u sebi imaju nagon za samorealizacijom.
Nagon za samorealizacijom jeste iskonska namjera.
Duša je božanska ideja sa iskonskom namjerom za samorealizacijom.
Dragoljub69
Buduća legenda
- Poruka
- 26.820
Glupost...Duša je inertnija i ne želi kretanje...Sile Univerzuma joj ne daju mira,a i poriv da se
egzistencijalno realizuje i tako zaštirti je izuzetno jak...Jači od straha...Kasteneda je to opisao takođe...
Antropološki nalazi o duši su poznati,samo treba ih proučiti,a treba ih u svojim davnim sećanjima oživeti...
Neki su to činili pod dubokom hipnozom...
Ja nemam sećanja ni na kakve bogove...Valjaderosi da,ali ne takvog imena, opake i opasne sile svakako...
egzistencijalno realizuje i tako zaštirti je izuzetno jak...Jači od straha...Kasteneda je to opisao takođe...
Antropološki nalazi o duši su poznati,samo treba ih proučiti,a treba ih u svojim davnim sećanjima oživeti...
Neki su to činili pod dubokom hipnozom...
Ja nemam sećanja ni na kakve bogove...Valjaderosi da,ali ne takvog imena, opake i opasne sile svakako...
"Duše su božanska tvorevina, ideje koje u sebi imaju nagon za samorealizacijom."
.....mislim da imamo strašan pojmovni problem.......ne volim da citiram , ali mislim da će ovaj tekst koji prilažem , malkice stvar rasvetliti :
ideja
" ideja (grčki ἰδέα: misao, pojam), mnogoznačan pojam grčke filozofije koji označuje i neki subjektivni misaoni sadržaj (pojam, zamisao, predodžbu) i objektivni aspekt neke pojave (oblik, bit, model). Etimološki, prema ἰδεῖν: vidjeti, riječ ideja izvorno označuje način i oblik u kojem se prikazuju stvari i pojave. No već kod Demokrita ideja dobiva i specifično filozofsko određenje kao oznaka za unutarnju strukturu pojedinačne stvari (átomos idéa) što je uviđa um, nasuprot varavim svjedočanstvima što ih pružaju osjetila. Značenje pojma ideje napokon je učvrstio Platon: ideja je ono bitno i nepromjenljivo u nekoj stvari, a to može biti jedino ono što je objekt mišljenja samoga. Odatle Platon razvija i svoju idealističku filozofiju kao znanost o nematerijalnoj bîti, što se krije iza svega pojavnoga. »Svijet ideja« osigurava istinsku realnost materijalnoga svijeta, koji podložan stalnomu mijenjanju ne može biti drugo do prividan. U tome smislu i svi potonji filozofski idealizmi hipostaziraju pojam ideje: Aristotel pojmom εἶδος (oblik), koji je pretežno sinonimnoga značenja i podrijetla, označuje inteligibilni element svijeta predmetnosti (→ forma); u skolastici se ideja zamišlja kao ideja jedinstva, koja je bit samoga Božjeg uma, što ujedno određuje pluralitet ideja u svijetu (Toma Akvinski); racionalistička gnoseologija (R. Descartes) ponovno vraća pojam ideje čovjeku (subjektu), u kojem je ona »pojam uma, oblikovana po umu, pomišljena stvar« (B. de Spinoza). Za Kanta, ideja nije ništa drugo nego pojam neke savršenosti koja se još ne nalazi u iskustvu, ali koja u svojem ozbiljenju postaje odrednicom tog iskustva (npr. ideja savršene države koja se ravna prema načelima pravednosti). U nauku Hegelove onto-logike, po kojoj je umno proglašeno zbiljskim, a zbiljsko umnim, ideja poprima objektivno-povijesni oblik; ona je osnova sveukupnoga procesa u kojem se oblikuje zbilja (→ idealizam). U materijalističkim koncepcijama ideja je shvaćena u prvome redu kao proizvod ljudskoga mišljenja, što se u krajnjoj liniji svodi na odraz njemu primarne stvarnosti (P. Holbach i D. Diderot)."
.....mislim da imamo strašan pojmovni problem.......ne volim da citiram , ali mislim da će ovaj tekst koji prilažem , malkice stvar rasvetliti :
ideja
" ideja (grčki ἰδέα: misao, pojam), mnogoznačan pojam grčke filozofije koji označuje i neki subjektivni misaoni sadržaj (pojam, zamisao, predodžbu) i objektivni aspekt neke pojave (oblik, bit, model). Etimološki, prema ἰδεῖν: vidjeti, riječ ideja izvorno označuje način i oblik u kojem se prikazuju stvari i pojave. No već kod Demokrita ideja dobiva i specifično filozofsko određenje kao oznaka za unutarnju strukturu pojedinačne stvari (átomos idéa) što je uviđa um, nasuprot varavim svjedočanstvima što ih pružaju osjetila. Značenje pojma ideje napokon je učvrstio Platon: ideja je ono bitno i nepromjenljivo u nekoj stvari, a to može biti jedino ono što je objekt mišljenja samoga. Odatle Platon razvija i svoju idealističku filozofiju kao znanost o nematerijalnoj bîti, što se krije iza svega pojavnoga. »Svijet ideja« osigurava istinsku realnost materijalnoga svijeta, koji podložan stalnomu mijenjanju ne može biti drugo do prividan. U tome smislu i svi potonji filozofski idealizmi hipostaziraju pojam ideje: Aristotel pojmom εἶδος (oblik), koji je pretežno sinonimnoga značenja i podrijetla, označuje inteligibilni element svijeta predmetnosti (→ forma); u skolastici se ideja zamišlja kao ideja jedinstva, koja je bit samoga Božjeg uma, što ujedno određuje pluralitet ideja u svijetu (Toma Akvinski); racionalistička gnoseologija (R. Descartes) ponovno vraća pojam ideje čovjeku (subjektu), u kojem je ona »pojam uma, oblikovana po umu, pomišljena stvar« (B. de Spinoza). Za Kanta, ideja nije ništa drugo nego pojam neke savršenosti koja se još ne nalazi u iskustvu, ali koja u svojem ozbiljenju postaje odrednicom tog iskustva (npr. ideja savršene države koja se ravna prema načelima pravednosti). U nauku Hegelove onto-logike, po kojoj je umno proglašeno zbiljskim, a zbiljsko umnim, ideja poprima objektivno-povijesni oblik; ona je osnova sveukupnoga procesa u kojem se oblikuje zbilja (→ idealizam). U materijalističkim koncepcijama ideja je shvaćena u prvome redu kao proizvod ljudskoga mišljenja, što se u krajnjoj liniji svodi na odraz njemu primarne stvarnosti (P. Holbach i D. Diderot)."
Ајде малкице да се бавимо појмовима , па да позовемо упомоћ Јеховине сведоке - у вези појма ДУША , те како се од њега разликује појам ДУХ ......ово не треба схватити као популарисанје ове секте , или како је већ људи доживљавају ; а ни одбацити њихове исказе зато што долазе од њих - већ их узети на разматрање :
" НА ШТА помислите када чујете речи „душа“ и „дух“? Многи верују да се ове речи односе на нешто у нама што је невидљиво и бесмртно. Они мисле да приликом смрти тај невидљиви део човека напушта тело и наставља да живи. Зато се изненаде када сазнају да ово уобичајено веровање не потиче из Светог писма. Шта онда Божја Реч каже о души и духу?
РЕЧ „ДУША“ У СВЕТОМ ПИСМУ
Осмотримо најпре реч „душа“. Као што смо већ видели, изворни текст Светог писма писан је на хебрејском и грчком. Када су писали о души, библијски писци су користили хебрејску реч нефеш, односно грчку реч психи. Те две речи се појављују преко 800 пута у библијском преводу Нови свет, било у самом тексту, било у фуснотама. Ако истражимо како се реч „душа“ користи у Светом писму, видећемо да се том речју указује на (1) људе, (2) животиње и (3) живот човека или животиње. Осмотримо неке библијске стихове у којима се виде ова три различита значења.
Људи. „У Нојевим данима [...] свега неколико људи, то јест осам душа, спасло [се] прошавши кроз воду“ (1. Петрова 3:20). Јасно је да се овде реч „душа“ односи на људе — на Ноја, његову жену, њихова три сина и њихове три снахе. У Изласку 16:16, говори се о сакупљању мане, хране коју је Бог дао Израелцима. Народу је било речено следеће: „Накупите тога колико коме треба за јело [...] према броју душа које [свако] има у свом шатору.“ Колико ће се мане сакупити зависило је од тога колико је било чланова у домаћинству. Још неки библијски примери показују да се реч „душа“ односи на људе. Њих можемо наћи у Постанку 46:18, Исусу Навину 11:11, Делима апостолским 27:37 и Римљанима 13:1 (фуснота).
Животиње. Када се у Библији говори о стварању живих бића, каже се следеће: „Бог рече: ’Нека водама проврви мноштво живих душа, и нека летећа створења лете над земљом по небеском своду.‘ Затим Бог рече: ’Нека земља пусти из себе живе душе по својим врстама, стоку, друге животиње што се мичу и дивље животиње земаљске по својим врстама.‘ И било је тако“ (Постанак 1:20, 24). У овим стиховима се за рибе, домаће и дивље животиње користи иста реч — „душе“. О птицама и другим животињама говори се као о душама и у Постанку 9:10, Левитској 11:46 и Бројевима 31:28.
Живот. Понекад реч „душа“ означава са̂м живот. Јехова је рекао Мојсију: „Помрли [су] сви који су прогонили твоју душу“ (Излазак 4:19). Мојсију су његови непријатељи заправо хтели да одузму живот. Још један пример је Рахела. Док је рађала свог сина Венијамина, она се „растављала са животом [„душом“, фуснота]“ (Постанак 35:16-19). То значи да је Рахела тада умрла. Такође је занимљиво шта је Јован рекао о Исусу: „По овоме смо упознали љубав: по томе што је он свој живот [„душу“, фуснота] положио за нас“ (1. Јованова 3:16). Исус је дао своју душу, то јест свој живот, за човечанство. Јасно је да реч „душа“ у овим библијским стиховима указује на са̂м живот. Још неке примере можемо наћи у фуснотама за 1. Краљевима 17:17-23, Матеја 10:39, Јована 15:13 и Дела апостолска 20:10.
Проучавајући Божју Реч можемо приметити да уз реч „душа“ никада не стоје изрази „бесмртна“ или „вечна“. Уместо тога, у Светом писму се наводи да душа умире, што значи да је смртна (Језекиљ 18:4, 20)."
" НА ШТА помислите када чујете речи „душа“ и „дух“? Многи верују да се ове речи односе на нешто у нама што је невидљиво и бесмртно. Они мисле да приликом смрти тај невидљиви део човека напушта тело и наставља да живи. Зато се изненаде када сазнају да ово уобичајено веровање не потиче из Светог писма. Шта онда Божја Реч каже о души и духу?
РЕЧ „ДУША“ У СВЕТОМ ПИСМУ
Осмотримо најпре реч „душа“. Као што смо већ видели, изворни текст Светог писма писан је на хебрејском и грчком. Када су писали о души, библијски писци су користили хебрејску реч нефеш, односно грчку реч психи. Те две речи се појављују преко 800 пута у библијском преводу Нови свет, било у самом тексту, било у фуснотама. Ако истражимо како се реч „душа“ користи у Светом писму, видећемо да се том речју указује на (1) људе, (2) животиње и (3) живот човека или животиње. Осмотримо неке библијске стихове у којима се виде ова три различита значења.
Људи. „У Нојевим данима [...] свега неколико људи, то јест осам душа, спасло [се] прошавши кроз воду“ (1. Петрова 3:20). Јасно је да се овде реч „душа“ односи на људе — на Ноја, његову жену, њихова три сина и њихове три снахе. У Изласку 16:16, говори се о сакупљању мане, хране коју је Бог дао Израелцима. Народу је било речено следеће: „Накупите тога колико коме треба за јело [...] према броју душа које [свако] има у свом шатору.“ Колико ће се мане сакупити зависило је од тога колико је било чланова у домаћинству. Још неки библијски примери показују да се реч „душа“ односи на људе. Њих можемо наћи у Постанку 46:18, Исусу Навину 11:11, Делима апостолским 27:37 и Римљанима 13:1 (фуснота).
Животиње. Када се у Библији говори о стварању живих бића, каже се следеће: „Бог рече: ’Нека водама проврви мноштво живих душа, и нека летећа створења лете над земљом по небеском своду.‘ Затим Бог рече: ’Нека земља пусти из себе живе душе по својим врстама, стоку, друге животиње што се мичу и дивље животиње земаљске по својим врстама.‘ И било је тако“ (Постанак 1:20, 24). У овим стиховима се за рибе, домаће и дивље животиње користи иста реч — „душе“. О птицама и другим животињама говори се као о душама и у Постанку 9:10, Левитској 11:46 и Бројевима 31:28.
Живот. Понекад реч „душа“ означава са̂м живот. Јехова је рекао Мојсију: „Помрли [су] сви који су прогонили твоју душу“ (Излазак 4:19). Мојсију су његови непријатељи заправо хтели да одузму живот. Још један пример је Рахела. Док је рађала свог сина Венијамина, она се „растављала са животом [„душом“, фуснота]“ (Постанак 35:16-19). То значи да је Рахела тада умрла. Такође је занимљиво шта је Јован рекао о Исусу: „По овоме смо упознали љубав: по томе што је он свој живот [„душу“, фуснота] положио за нас“ (1. Јованова 3:16). Исус је дао своју душу, то јест свој живот, за човечанство. Јасно је да реч „душа“ у овим библијским стиховима указује на са̂м живот. Још неке примере можемо наћи у фуснотама за 1. Краљевима 17:17-23, Матеја 10:39, Јована 15:13 и Дела апостолска 20:10.
Проучавајући Божју Реч можемо приметити да уз реч „душа“ никада не стоје изрази „бесмртна“ или „вечна“. Уместо тога, у Светом писму се наводи да душа умире, што значи да је смртна (Језекиљ 18:4, 20)."
Наставак:
ШТА ЈЕ „ДУХ“
Осмотримо сада како се у Светом писму користи израз „дух“. Неки мисле да је „дух“ само друга реч за душу. Међутим, Библија јасно показује да се „дух“ и „душа“ односе на различите ствари. У чему је разлика?
Када су писали о „духу“, писци Библије су користили хебрејску реч руах или грчку реч пневма. Сама Библија показује шта значе те речи. Један пример налазимо у Псалму 104:29. Писац тог псалма је, обраћајући се Јехови, рекао: „Узмеш ли им дух [руах], умиру, и у прах се свој враћају.“ Такође, у Јаковљевој 2:26 се каже да је „тело без духа [пневма] мртво“. Дакле, „дух“ у овим стиховима указује на нешто што даје живот телу. Без духа, тело је мртво. Зато се реч руах не преводи у Библији само као „дух“, него и као „дах живота“. На пример, најављујући Потоп у Нојево време, Бог је рекао: „Ја ћу пустити воде потопа на земљу да униште свако створење под небесима у коме је дах живота [руах]“ (Постанак 6:17; 7:15, 22). Према томе, „дух“ указује на невидљиве животне моћи (искру живота) која сва створења одржава у животу.
Дакле, душа и дух нису исто. Узмимо за пример радио. Када га укључимо, може се рећи да га струја „оживљава“. Међутим, он је без струје „мртав“. Као што радио не ради без струје или батерија, тако ни тело није живо без духа. Дух је заправо животна моћ , која оживљава наше тело. Попут струје, дух је безлична животна моћ — он нема осећања и не може да размишља. Али без тог духа наша тела умиру и враћају се у прах, како је рекао писац малопре споменутог псалма.
У Проповеднику 12:7 се каже шта се дешава приликом смрти: „Тада се прах [људско тело] враћа у земљу, где је и био, а дух се враћа истинитом Богу, који га је дао.“ Када тело остане без духа, то јест животне моћи , човек умире. Тело се претвара у прах од ког је и настало, а животна моћ се враћа Богу, који ју је и дао (Јов 34:14, 15; Псалам 36:9). То не значи да животна моћ одлази на небо, већ да је од тог тренутка будућност те особе у Божјим рукама. Другим речима, од Бога зависи да ли ће та особа поново живети. Само он може да врати човеку дух, то јест животну моћ, како би могао поново да живи.
Веома је утешно знати да ће Бог вратити у живот све умрле који су у његовом сећању (Јован 5:28, 29). Када дође време за ускрсење, Јехова ће им створити ново тело и даће им дух, то јест животну моћ . Не можемо ни замислити колико ће људи тада бити радосни! "
ШТА ЈЕ „ДУХ“
Осмотримо сада како се у Светом писму користи израз „дух“. Неки мисле да је „дух“ само друга реч за душу. Међутим, Библија јасно показује да се „дух“ и „душа“ односе на различите ствари. У чему је разлика?
Када су писали о „духу“, писци Библије су користили хебрејску реч руах или грчку реч пневма. Сама Библија показује шта значе те речи. Један пример налазимо у Псалму 104:29. Писац тог псалма је, обраћајући се Јехови, рекао: „Узмеш ли им дух [руах], умиру, и у прах се свој враћају.“ Такође, у Јаковљевој 2:26 се каже да је „тело без духа [пневма] мртво“. Дакле, „дух“ у овим стиховима указује на нешто што даје живот телу. Без духа, тело је мртво. Зато се реч руах не преводи у Библији само као „дух“, него и као „дах живота“. На пример, најављујући Потоп у Нојево време, Бог је рекао: „Ја ћу пустити воде потопа на земљу да униште свако створење под небесима у коме је дах живота [руах]“ (Постанак 6:17; 7:15, 22). Према томе, „дух“ указује на невидљиве животне моћи (искру живота) која сва створења одржава у животу.
Дакле, душа и дух нису исто. Узмимо за пример радио. Када га укључимо, може се рећи да га струја „оживљава“. Међутим, он је без струје „мртав“. Као што радио не ради без струје или батерија, тако ни тело није живо без духа. Дух је заправо животна моћ , која оживљава наше тело. Попут струје, дух је безлична животна моћ — он нема осећања и не може да размишља. Али без тог духа наша тела умиру и враћају се у прах, како је рекао писац малопре споменутог псалма.
У Проповеднику 12:7 се каже шта се дешава приликом смрти: „Тада се прах [људско тело] враћа у земљу, где је и био, а дух се враћа истинитом Богу, који га је дао.“ Када тело остане без духа, то јест животне моћи , човек умире. Тело се претвара у прах од ког је и настало, а животна моћ се враћа Богу, који ју је и дао (Јов 34:14, 15; Псалам 36:9). То не значи да животна моћ одлази на небо, већ да је од тог тренутка будућност те особе у Божјим рукама. Другим речима, од Бога зависи да ли ће та особа поново живети. Само он може да врати човеку дух, то јест животну моћ, како би могао поново да живи.
Веома је утешно знати да ће Бог вратити у живот све умрле који су у његовом сећању (Јован 5:28, 29). Када дође време за ускрсење, Јехова ће им створити ново тело и даће им дух, то јест животну моћ . Не можемо ни замислити колико ће људи тада бити радосни! "
gost 202584
Poznat
- Poruka
- 7.235
Steinadler
Poznat
- Poruka
- 9.944
Dobro reče Emina Jahović u pjesmi "Mudrost je poklon života kad više ti ne treba..."
Otprilike u većini slučajeva to mu dođe to.
A ovako kao definicija, ja bih rekao ukratko, da je mudrost tehnika uspjeha, dakle brzo i efikasno rješenje problema, ostvarenje cilja / interesa, izbjegavanje problema, ostvarenje nekog dobra itd.
Onda možemo zaključiti da je za mudrost potreban veći IQ, iskustvo, znanje, razmišljanje tj. obrada podataka.
Otprilike u većini slučajeva to mu dođe to.
A ovako kao definicija, ja bih rekao ukratko, da je mudrost tehnika uspjeha, dakle brzo i efikasno rješenje problema, ostvarenje cilja / interesa, izbjegavanje problema, ostvarenje nekog dobra itd.
Onda možemo zaključiti da je za mudrost potreban veći IQ, iskustvo, znanje, razmišljanje tj. obrada podataka.
Thucydides
Gost
- Poruka
- 4.551
JA KOJI JESAM
Poznat
- Poruka
- 7.799
Opet sudiš o omone što ti nije znano.
Duša je iskra koja pokreće motoriku univerzuma te univerzum izričito zavisi od manifestacije svih duša. Bez duša univerzum nikada ne bi bio. Bez univerzalnog uma duše ne mogu da se realizuju. Um je dakle takođe dio manifestujuće duše, onaj nevidljivi dio. On se provlači u svim odnosima. Duša je takođe dio uma. Ako je duša Ja+Ja (ideja u Svijesti), njena manifestacija se jedino može desiti u umu te to Ja+Ja uvijek ima um kao sponu, Ja+Um+Ja. Um omogućava duši da se njena ideja i namjera realizuju, tj. omogućava Biću da spozna rezultat te dinamičke razmjene znanja o kvalitetima jednog i drugog Ja. Dakle, duša nastaje kao ideja u Svijesti apsoluta (Bog je stvara u sebi) a njena manifestacija se realizuje u njegovom Umu koji takođe nastaje iz Svijesti apsoluta. Duša je nemanifestovani potencijal s nagonom za samorealizacijom. Um je medium u kojemu i kroz koji se duše realizuju.
Poslednja izmena:
JA KOJI JESAM
Poznat
- Poruka
- 7.799
Duša je nastala u harmoniji i svojom realizacijom uvijek manifestuje harmoniju. Iako duša inicira proces manifestacije ona to čini nenasilno. Kada se Biće poistovijeti sa umom ono potiskuje dušu iz svog focusa a na njeno mjesto u focus postavlja razumljenu vrijednost vibracije duše. Percepcija je rođena i Biće nastavlja da manifestuje percipiranu namjeru duše dok duša ostaje nemanifestovana. To dovodi do kreacije realnosti koja odgovara našem egu koji u toj sprezi jedini način samoodržanja vidi u jedinstvu sa umom. Um mu nudi intelect i logiku kojom nasilno uspostavlja red u svom percipiranom svijetu.
Iako duša biva potisnuta is fokusa ona još uvijek služi istoj svrsi; iniciranju i održanju motorike. Ego ne može da se održava u postojanju bez duše koja održava motoriku. Povlačenjem duše is tijela sve motoričke i psihičke radnje prestaju. Da li to znači da i duša s tim nestaje? Naravno ne. Ego umire, tijelo umire. Naš razum se gasi ali povlačeći dušu iz jednog tijela, iz tog razuma, Biće je postavlja u novi sklop odakle ponovo inicira čitav proces samorealizacije. To se dešava sve dok se duša u potpunosti ne realizuje. Realizacijom ona nestaje ali se na njeno mjesto postavlja nova duša sa istim inicijalnim Ja kao centrom... i tako u nedogled. Proces je vječan. Iskustva su ciklična.
Iako duša biva potisnuta is fokusa ona još uvijek služi istoj svrsi; iniciranju i održanju motorike. Ego ne može da se održava u postojanju bez duše koja održava motoriku. Povlačenjem duše is tijela sve motoričke i psihičke radnje prestaju. Da li to znači da i duša s tim nestaje? Naravno ne. Ego umire, tijelo umire. Naš razum se gasi ali povlačeći dušu iz jednog tijela, iz tog razuma, Biće je postavlja u novi sklop odakle ponovo inicira čitav proces samorealizacije. To se dešava sve dok se duša u potpunosti ne realizuje. Realizacijom ona nestaje ali se na njeno mjesto postavlja nova duša sa istim inicijalnim Ja kao centrom... i tako u nedogled. Proces je vječan. Iskustva su ciklična.
JA KOJI JESAM
Poznat
- Poruka
- 7.799
Duh je sveobuhvatno znanje-o-sebi.
Duh apsoluta je Svijest. To je sveobuhvatno znanje o svemu-što-jest, što kao nestvorivo i neuništivo postoji. U bibliji bi to bio "Sveti duh".
Sveti duh je kod Boga.
Jedino Bog ima Svijest, tj. jedino kada se sve-što-jest ogleda u sopstvenoj pažnji taj odraz kojim potvrđuje svoje postojanje kao sve-što-jest jeste Svijest. Sve-TI duh. Sve-TI (ukazuje to lično TEBI) ili kad nam to ukazuje kroz bezličnost onda kažemo Sve-jest, duh svega-što-jest. Sve-Ti ili Sve-jest govori da sve-što-jest jedino sobom i svojim znanjem može utisnuti "životni dah" u stvorenja. Životni dah je prisustvo volje i pažnje u nečemu. Bez prisustva volje i pažnje Bića koje jesmo nema životnog daha. Biće=postojanje=Život.
Životni dah=prisustvo života u kreaciji.
Život u kreaciji jedino može biti prisutan svojom voljom i pažnjom.
Duh apsoluta je Svijest. To je sveobuhvatno znanje o svemu-što-jest, što kao nestvorivo i neuništivo postoji. U bibliji bi to bio "Sveti duh".
Sveti duh je kod Boga.
Jedino Bog ima Svijest, tj. jedino kada se sve-što-jest ogleda u sopstvenoj pažnji taj odraz kojim potvrđuje svoje postojanje kao sve-što-jest jeste Svijest. Sve-TI duh. Sve-TI (ukazuje to lično TEBI) ili kad nam to ukazuje kroz bezličnost onda kažemo Sve-jest, duh svega-što-jest. Sve-Ti ili Sve-jest govori da sve-što-jest jedino sobom i svojim znanjem može utisnuti "životni dah" u stvorenja. Životni dah je prisustvo volje i pažnje u nečemu. Bez prisustva volje i pažnje Bića koje jesmo nema životnog daha. Biće=postojanje=Život.
Životni dah=prisustvo života u kreaciji.
Život u kreaciji jedino može biti prisutan svojom voljom i pažnjom.
Poslednja izmena:
Dragoljub69
Buduća legenda
- Poruka
- 26.820
"Trebamo pronaći drugu reč za čarobnjaštvo", kaže on. "Ona je previše mračna. Povezujemo je sa srednjovekovnim mračnjaštvom: ritualima, zlom. Ja više volim reči 'ratništvo' ili 'navigacija'. To je ono što čarobnjaci rade, oni plove, putuju kroz vreme i prostor." Kastaneda je napisao da je „radna“ definicija čarobnjaštva sposobnost da "izravno vide energiju". Čarobnjaci kažu da bit univerzuma liči na matricu energije kroz koju prolaze blistave niti svesti - stvarne svesnosti. Te niti čine "pletenice" koje sadrže celokupne, zaokružene svetove, a svaki od njih je stvaran kao ovaj naš, koji je samo jedan od bezbroj drugih. Čarobnjaci zovu naš svet " ljudski pojas" ili "prva pozornost".
Naguali su "videli" srž ljudskog oblika. To nije samo stapanje kože, mesa i kostiju nalik majmunu , već jajolika lopta svetlosti sposobna putovati uzduž tih svetlosnih niti u druge paralelne svetove. Šta nas to onda koči da se uzdignemo? Čarobnjaci smatraju da nas je zakopala socijalizacija, da smo prevareni da percipiramo svet kao mesto čvrstih objekata i konačnih pojmova.
Tako odlazimo u grob poričući da smo magična bića; na našem dnevnom redu je služenje egu umesto duhu. I pre nego što shvatimo - bitka je već završena - umiremo jadno okovani egom
Kasteneda
Naguali su "videli" srž ljudskog oblika. To nije samo stapanje kože, mesa i kostiju nalik majmunu , već jajolika lopta svetlosti sposobna putovati uzduž tih svetlosnih niti u druge paralelne svetove. Šta nas to onda koči da se uzdignemo? Čarobnjaci smatraju da nas je zakopala socijalizacija, da smo prevareni da percipiramo svet kao mesto čvrstih objekata i konačnih pojmova.
Tako odlazimo u grob poričući da smo magična bića; na našem dnevnom redu je služenje egu umesto duhu. I pre nego što shvatimo - bitka je već završena - umiremo jadno okovani egom
Kasteneda
Гром
Iskusan
- Poruka
- 5.113
Не може се разумети шта је дух и шта је душа ако се нема на уму да смо ми створени по лику Божијем. Само наше тело је слика божанског бића и оно је ту да нам омогући да схватимо шта је дух а шта душа. Наука је ту од велике помоћи јер је својим открићима ( ћелије, днк и остало) омогућила да ми имамо увид који мислиоци предходних времена нису имали. И будући да нису имали те увиде они су углавном нагађали на основу Библије шта би то могло да буде па сад имамо многа тумачења шта је то душа и дух. Глупо је да питамо Мислиоце ранијих времена за нешто што они нису имали услове да исправно схвате.
JA KOJI JESAM
Poznat
- Poruka
- 7.799
Sveti duh naspram duha stvorenja, Svijest naspram Svjesnosti
Ako je Sve-TI duh odraz svega-što-(TI)-kao-apsolut-jesi, onda je duh stvorenja odraz svega što u jednom trenu ti-kao-stvorenje-jesi.
Naš individualni duh, duh stvorenja, je odraz cjelovitog fizičkog i psihičkog stanja projekcije našeg izraza. Naš izraz je konstantnoj promjeni, stoga i duh našeg izraza jedino može biti odraz te promjene, odraz trenutnog stanja projekcije tog izraza. Nije za čudo da imamo izraz 'U zdravom tijelu zdrav duh'. Ovaj izraz upravo ukazuje na ono što rekoh. Ako je projekcija 'zdrava', ako su nam tijelo i psiha u idealnom stanju i naš duh će biti 'zdrav' jer je duh odraz našeg psiho-fizičkog stanja.
Dakle Svijest je nepromjenjivi odraz apsoluta. Svijest je apsolutna istina.To je duh koji se ne mijenja. Ne mijenja se jer sadržaj apsoluta, nepromjenjivog postojanja, se ne mijenja. Bilo kad kada se volja i pažnja apsoluta (Bića) sa sebe-stvorenja vrati i usmjeri na sebe-apsolut, Biće nalazi isti sadržaj u sebi. Isti sadržaj se u pažnji uvijek reflektuje istim znanjem-o-sebi koji uvijek i nepogrešivo ukazuje na sebe kao sve-što-jest.
Svjesnost je duh stvorenja. U konstantnoj je promjeni. Nivoi Svjesnosti odražavaju prisustvo određene količine apsolutnih istina u toj Svjesnosti, u tom sklopu. Više apsolutnih istina viši nivo Sjesnosti.
Ako je Sve-TI duh odraz svega-što-(TI)-kao-apsolut-jesi, onda je duh stvorenja odraz svega što u jednom trenu ti-kao-stvorenje-jesi.
Naš individualni duh, duh stvorenja, je odraz cjelovitog fizičkog i psihičkog stanja projekcije našeg izraza. Naš izraz je konstantnoj promjeni, stoga i duh našeg izraza jedino može biti odraz te promjene, odraz trenutnog stanja projekcije tog izraza. Nije za čudo da imamo izraz 'U zdravom tijelu zdrav duh'. Ovaj izraz upravo ukazuje na ono što rekoh. Ako je projekcija 'zdrava', ako su nam tijelo i psiha u idealnom stanju i naš duh će biti 'zdrav' jer je duh odraz našeg psiho-fizičkog stanja.
Dakle Svijest je nepromjenjivi odraz apsoluta. Svijest je apsolutna istina.To je duh koji se ne mijenja. Ne mijenja se jer sadržaj apsoluta, nepromjenjivog postojanja, se ne mijenja. Bilo kad kada se volja i pažnja apsoluta (Bića) sa sebe-stvorenja vrati i usmjeri na sebe-apsolut, Biće nalazi isti sadržaj u sebi. Isti sadržaj se u pažnji uvijek reflektuje istim znanjem-o-sebi koji uvijek i nepogrešivo ukazuje na sebe kao sve-što-jest.
Svjesnost je duh stvorenja. U konstantnoj je promjeni. Nivoi Svjesnosti odražavaju prisustvo određene količine apsolutnih istina u toj Svjesnosti, u tom sklopu. Više apsolutnih istina viši nivo Sjesnosti.
....kad sam citirao jehoviste , hteo sam da pokažem da značenja tih reči vezano za nekakvo poreklo njihovog nastajanja jednostavno znače život i u njegove životne moći......tako onda ona fraza " u zdravom telu , zdrav duh" ima smisla......dakle životne moći i život bilo kog bića su u neraskidivoj vezi......ako telo ne poseduje životne moći , ono i nije živo i obrnuto , ako nije živo nema ni životnih moći.....
.....mi možemo pojmu duša=život da dodajemo još beskonačan broj svojstava koja su očigledna , ali ako telo nema život/dušu , ono je mrtvo telo....isto tako , možemo učiniti i sa duhom=životne moći , ali ako telo nema životnih moći , ono nije živo , već mrtvo telo......ovo je belodanost.....
....zašto se ova belodana istina ne prihvata , zašto se duši/životu , pa i duhu/životnim moćima pridodaju i neka nebeska koja iz kojih se izvode onostrana svojstva - to je već drugo pitanje !.....no i to pitanje kod svakog koji se pita , nestaja sa njegovim umiranjem .....kraj ga pojede i razgradi u besmisao postojanja !
.....mi možemo pojmu duša=život da dodajemo još beskonačan broj svojstava koja su očigledna , ali ako telo nema život/dušu , ono je mrtvo telo....isto tako , možemo učiniti i sa duhom=životne moći , ali ako telo nema životnih moći , ono nije živo , već mrtvo telo......ovo je belodanost.....
....zašto se ova belodana istina ne prihvata , zašto se duši/životu , pa i duhu/životnim moćima pridodaju i neka nebeska koja iz kojih se izvode onostrana svojstva - to je već drugo pitanje !.....no i to pitanje kod svakog koji se pita , nestaja sa njegovim umiranjem .....kraj ga pojede i razgradi u besmisao postojanja !
Гром
Iskusan
- Poruka
- 5.113
Кад се говори о небу говори се о нечем што је више а кад се говори о земљи говори се о нечем нижем. Наш ум је подељен на више свести и виша свест нашег ума је небо а нижа је представљена као земља. Кад се буквално чита Библија онда се свакако долази до погрешног разумевања. А онда један који погрешно разуме прогања онога који разуме и назива га свакаквим речима покушавајући да омаловажи његову мисао.
Dragoljub69
Buduća legenda
- Poruka
- 26.820
Dragoljub69
Buduća legenda
- Poruka
- 26.820
gost 202584
Poznat
- Poruka
- 7.235
Thucydides
Gost
- Poruka
- 4.551
hakim bej
Elita
- Poruka
- 16.475
Jel to ludo, hrabro ili mudro?
Thucydides
Gost
- Poruka
- 4.551
Valjda je lud ko je pokvaren a mudar ko se od ludog brani. Recimo, ti si jedan od pokvarenih koji zeli da mudre proglasi ludim. To je ujedno i hriscanski princip, da se mudrog proglasi ludim, a prema pokvarenima da se ima sazaljenje, te da se mudri ustvari treba zrtvovati za pokvarene. Tako na kraju propadnu i mudri i pokvareni, jer ni bog nije uspio sacuvati Rimljane, ni istocne ni zapadne i prije ce biti da je umro od sazaljenja nego sto ih je sacuvao.
