- Mudrost i znanje -

Mišljenje je neophodan element inteligencije. Mada su neke vrste životinja inteligentne njihove misli su primitivne pošto se rukovode samo nagonima, instinktima i osećanjima. Nemaju razum kao ljudi.

On daje posebnu kompleksnost inteligenciji. Proširuje je moralnošću ili uvidom u dobro i zlo. Osposobljava je da razume uzročno posledične odnose i kroz to stiče znanje i mudrost. Pored toga, pruža mogućnost samokontrole i svesnijeg, odgovornijeg izbora ponašanja.

Znanje i mudrost se često poistovećuju jer se oboje realizuju kroz misli. Medjutim, proces njihovog postizanja kao i kvalitet razumevanja je drugačiji. Znanje je skup činjenica i podataka dobijenih obzervacijom zakonitosti u spoljašnjem svetu, dok mudrost nastaje uvidom u unutrašnji, duhovni život.

Do mudrosti se stiže kroz ljubav i savest. Ljubav je sfera osećanja i duše, a savest domen razuma i duha. Duša i duh su nadsvesni potencijal koji omogućava svesnom nivou/inteligenciji/umu konstruktivan razvoj.

Kada se sledi ljubav otkriva se ista suština iza pojavnih, fizičkih razlika. Oseti se privlačna snaga duše kroz koju se doživi dublja konekcija i formira bliska veza. Za razliku od ljubavi savest je racionalnija i svesnija. Jasnije ukaže na univerzalni, moralni red, sklad i smisao. Osposobi da se prevazidje ograničenost vlastitom egzistencijom i sagleda značaj i vrednost drugih bića. Shvati se da su nam ravnopravna i da zaslužuju isto uvažavanje i poštovanje kao i mi. Zato se ne rukovodi samo sebičnim interesima nego se nastoji delovati obzirno, pravedno i pošteno.

Svako ljudsko biće, više-manje, uči i akumulira znanje, ali ne uvek i mudrost. Ima ljudi s visokom stručnom spremom koji su veoma inteligentni, brzo uče, snalažljivi su, ali nisu mudri. Umesto mudrosti razviju lukavstvo. U njihovoj inteligenciji nema moralnosti i empatije. Beskrupolozni su, proračunati i okrutni. Spremni na svako zlodelo da zadovolje sebične prohteve.

Danas nema toliko nepismenih i neškolovanih ljudi kao ranije. Iako nisu imali stručno znanje bilo je dosta onih koji su imali mudrost. Njihovu inteligenciju je krasila oštrina duha i toplina duše. Dela su im se prepoznavala po dobročinstvu i humanosti, a karakter po plemenitim nazorima. Mudrost ih je osposobljavala da stvaraju blagostanje u vlastitom životu i doprinose miru i harmoniji u odnosu s drugima.

Znanje je veoma korisno. Pomaže da se lakše živi i opstane u fizičkom svetu, pa ga je važno sticati i prenositi. Ali, da bi se postiglo unutrašnje zadovoljenje, spokojstvo i sreća potrebna je mudrost, odnosno stalni razvoj inteligencije i karaktera kroz duhovne vrednosti.

Znanje bez mudrosti je nepotpuno. Nema suštinsko razumevanje života. Zato je opasno. Zaslepljeno je površnim istinama koje imaju destruktivne posledice i prouzrokuju regres i bedu. Dublja istina se dostiže jedinstvom znanja i mudrosti. Samo udruženi vode ljudsku vrstu ka dobrobiti i napretku.

 

[Black_star]

to je ona neobicna sila koja se iznenada pojavljuje i resava stvari...svi je osecaju, a ona deluje kao da radi inkognito. ali donosi rezultat.
juce se shisham kod atipicne, vrcave frizerke. dodje joj poznanik u lokal, pita kako si..kaze ona: kako mi drugi kazu, a ja kako odlucim.
usledio je red uobicajnog lamenta nad zakonom, porezima, seprljavom omladinom i sudbinom.... gost veli: radis s onim sto imas, sta ti bog dao...
kaze ona: meni bog dao dve ruke i dve noge...bilo mi cak izlisno da na to dodam: i makazice...
postoji ona izvikana fraza o tzv. narodnoj mudrosti.. kao sto se ovde u blogu istice, sve je na pojedincu, i rast i snalazenje. i svest i savest. i da li se upravlja prema sebi i da li prema drugima/`narodu`....svakako, individua sama to najpre oseca, a potom i onaj do nje. voleo je ili ne voleo, na prvi kont...a kako ne bi? na kraju krajeva, sta je to sto cini jedan narod? (individue)

 

[Steinadler]

to je ona neobicna sila koja se iznenada pojavljuje i resava stvari...svi je osecaju, a ona deluje kao da radi inkognito. ali donosi rezultat.
juce se shisham kod atipicne, vrcave frizerke. dodje joj poznanik u lokal, pita kako si..kaze ona: kako mi drugi kazu, a ja kako odlucim.
usledio je red uobicajnog lamenta nad zakonom, porezima, seprljavom omladinom i sudbinom.... gost veli: radis s onim sto imas, sta ti bog dao...
kaze ona: meni bog dao dve ruke i dve noge...bilo mi cak izlisno da na to dodam: i makazice...
postoji ona izvikana fraza o tzv. narodnoj mudrosti.. kao sto se ovde u blogu istice, sve je na pojedincu, i rast i snalazenje. i svest i savest. i da li se upravlja prema sebi i da li prema drugima/`narodu`....svakako, individua sama to najpre oseca, a potom i onaj do nje. voleo je ili ne voleo, na prvi kont...a kako ne bi? na kraju krajeva, sta je to sto cini jedan narod? (individue)

Blek star svuda te ima...

Odgovorio bih kratko na tekst teme, jer neću vjerovatno imati vremena narednih par dana, elem, rekao bih da mišljenje nije neophodan element inteligencije, već je inteligencija ta koja obradjuje podatke te kao rezultat daje mišljenje, dok je neophodan element inteligencije u ovom slučaju podatak, informacija. Toliko za sada, pozdrav.

 

[thotr]

Mišljenje je neophodan element inteligencije. Mada su neke vrste životinja inteligentne njihove misli su primitivne pošto se rukovode samo nagonima, instinktima i osećanjima. Nemaju razum kao ljudi.

On daje posebnu kompleksnost inteligenciji. Proširuje je moralnošću ili uvidom u dobro i zlo. Osposobljava je da razume uzročno posledične odnose i kroz to stiče znanje i mudrost. Pored toga, pruža mogućnost samokontrole i svesnijeg, odgovornijeg izbora ponašanja.

Znanje i mudrost se često poistovećuju jer se oboje realizuju kroz misli. Medjutim, proces njihovog postizanja kao i kvalitet razumevanja je drugačiji. Znanje je skup činjenica i podataka dobijenih obzervacijom zakonitosti u spoljašnjem svetu, dok mudrost nastaje uvidom u unutrašnji, duhovni život.

Do mudrosti se stiže kroz ljubav i savest. Ljubav je sfera osećanja i duše, a savest domen razuma i duha. Duša i duh su nadsvesni potencijal koji omogućava svesnom nivou/inteligenciji/umu konstruktivan razvoj.

Kada se sledi ljubav otkriva se ista suština iza pojavnih, fizičkih razlika. Oseti se privlačna snaga duše kroz koju se doživi dublja konekcija i formira bliska veza. Za razliku od ljubavi savest je racionalnija i svesnija. Jasnije ukaže na univerzalni, moralni red, sklad i smisao. Osposobi da se prevazidje ograničenost vlastitom egzistencijom i sagleda značaj i vrednost drugih bića. Shvati se da su nam ravnopravna i da zaslužuju isto uvažavanje i poštovanje kao i mi. Zato se ne rukovodi samo sebičnim interesima nego se nastoji delovati obzirno, pravedno i pošteno.

Svako ljudsko biće, više-manje, uči i akumulira znanje, ali ne uvek i mudrost. Ima ljudi s visokom stručnom spremom koji su veoma inteligentni, brzo uče, snalažljivi su, ali nisu mudri. Umesto mudrosti razviju lukavstvo. U njihovoj inteligenciji nema moralnosti i empatije. Beskrupolozni su, proračunati i okrutni. Spremni na svako zlodelo da zadovolje sebične prohteve.

Danas nema toliko nepismenih i neškolovanih ljudi kao ranije. Iako nisu imali stručno znanje bilo je dosta onih koji su imali mudrost. Njihovu inteligenciju je krasila oštrina duha i toplina duše. Dela su im se prepoznavala po dobročinstvu i humanosti, a karakter po plemenitim nazorima. Mudrost ih je osposobljavala da stvaraju blagostanje u vlastitom životu i doprinose miru i harmoniji u odnosu s drugima.

Znanje je veoma korisno. Pomaže da se lakše živi i opstane u fizičkom svetu, pa ga je važno sticati i prenositi. Ali, da bi se postiglo unutrašnje zadovoljenje, spokojstvo i sreća potrebna je mudrost, odnosno stalni razvoj inteligencije i karaktera kroz duhovne vrednosti.

Znanje bez mudrosti je nepotpuno. Nema suštinsko razumevanje života. Zato je opasno. Zaslepljeno je površnim istinama koje imaju destruktivne posledice i prouzrokuju regres i bedu. Dublja istina se dostiže jedinstvom znanja i mudrosti. Samo udruženi vode ljudsku vrstu ka dobrobiti i napretku.

Lepo napisano.
Nažalost, svet u kome živimo nije vođen mudrošću.

 

[sofija06]

Lepo napisano.
Nažalost, svet u kome živimo nije vođen mudrošću.

Hvala. Slazem se. Ali, to ne treba demoralisati i dozvoliti da utice na vlastiti duhovni razvoj. Ovde i jesmo da to postizemo. S pravom se kaze: "Lako je biti dobar u dobru, treba to ostati i u zlu." Iskusenja su sastavni deo tog procesa. Sposobnost da im odolimo nam i ukazuje da li smo na pravom putu ili skrecemo s njega.

 

[sofija06]

Blek star svuda te ima...

Odgovorio bih kratko na tekst teme, jer neću vjerovatno imati vremena narednih par dana, elem, rekao bih da mišljenje nije neophodan element inteligencije, već je inteligencija ta koja obradjuje podatke te kao rezultat daje mišljenje, dok je neophodan element inteligencije u ovom slučaju podatak, informacija. Toliko za sada, pozdrav.

Steinadler nisam stavila like zato sto se u potpunosti ne slazem iznetim, ali hvala za komentar. Razlicite perspektive su uvek korisne. Podsticu na dalje istrazivanje i dublje razmisljanje. Ne znam da li imas obrazlozenje za svoje tvrdjenje, jer ovako je dosta neuverljivo.

Mi sve podatke i informacije sredjujemo u umu i to upravo misljenjem. Ne mozemo nista znati, razumeti ili biti bilo cega svesni dok se ne pojavi u umu i mislima. Kroz njih sve tumacimo i sebi i drugima.

Na post je postavljeno i pitanje od Dz. M: "Sta je razum?" Smatam da dodatno objasnjenje moze biti od pomoci u razjasnjavanju ovako kompleksne teme.

Da bi se izbegli nesporazumi i postiglo razumevanje važno je objasniti šta se podrazumeva pod pojmovima. To je naročito potrebno učiniti kada se govori o svesti i duhovnosti. Obiluju mnoštvom proizvoljih termina koji se različito tumače. Razum nije izuzetak. ( moze se videti u Wikipedia)

Ovde iznosim samo najosnovnije.
Um je svesni nivo preko kojeg se postiže razvoj. Zato se u njemu odvija stalna aktivnost kroz pojavu različitih misli. Te misli nisu slučajne, već uvek imaju razlog nastanka. Pokreću se spoljašnjim dogadjajima i čulnim nadražajima, kao i unutrašjim nivoima svesti koji se osećaju kao različiti nagoni i emocije.

Podsveni nivo je u uskoj vezi s telom i primitivnim, divljim nagonima. U njemu se takodje akumuliraju predrasude i zablude nastale traumatičnim iskustvima i nerasčišćenim konfliktima.

Kada um ostaje pod njihovom dominacijom postaje dezintegralan, rastrojen i uznemiren, pa formira iracionalne misli i donosi pogrešne zaključke. Jednom rečju misli difunkcionalno.

Pored toga nivoa postoji i nadsvesni potencijal duše i duha. Dok um ne uspostavi kontakt s njima ne može postići integralnost i sabranost, odnosno ne može koristiti puni svesni kapacitet. Da bi razum delovao um se mora izdignuti do duhovne visine.

Tada se misli razbistre i dobijaju jasnoću kojom se prevazilaze niži nagoni, želje, strahovi (iracionalnost). Sve se posmatra nepristrasno i neutralno. Pri tome se takodje dostiže i dubina duše, tako da to razmatranje nije proračunato, bezosećajno ili hladnokrvno nego sadrži i empatiju. To su momenti u kojima se um isnpiriše, postiže novo, progresivnije razumevanje ili misli funkcionalno.

 

[thotr]

Hvala. Slazem se. Ali, to ne treba demoralisati i dozvoliti da utice na vlastiti duhovni razvoj. Ovde i jesmo da to postizemo. S pravom se kaze: "Lako je biti dobar u dobru, treba to ostati i u zlu." Iskusenja su sastavni deo tog procesa. Sposobnost da im odolimo nam i ukazuje da li smo na pravom putu ili skrecemo s njega.

Naravno, to je upravo motivacija.
Problem je što maliciozni sistem lako guta pojedince, koliko god da se čovek borio nekada nije dovoljno. Sizifova stena se nekako uvek lagano skotrlja i obesmisli trud.
Sa druge strane, kako čovek može napredovati umno ako ne zna svoju genezu, jer takva vrsta informacije je ključna u svesti saznanja.
Ona je osnovni element u gradivnom bloku percepcije, a mi je nemamo.

 

[sofija06]

Naravno, to je upravo motivacija.
Problem je što maliciozni sistem lako guta pojedince, koliko god da se čovek borio nekada nije dovoljno. Sizifova stena se nekako uvek lagano skotrlja i obesmisli trud.
Sa druge strane, kako čovek može napredovati umno ako ne zna svoju genezu, jer takva vrsta informacije je ključna u svesti saznanja.
Ona je osnovni element u gradivnom bloku percepcije, a mi je nemamo.

Slazem se da sistem nije idealan i da se manipulise ljudima. Zato i treba razmisliti, istraziti, ispitati, a ne sve bezrezervno i nepromisljeno prihvatati.

Ponasanje i izbor aktivnosti pojedinca nece preko noci promeniti sistem, ali ce stvoriti promenu u njegovom vlastitom zivotu i odnosu s bliznjima. Niko nas ne moze prisiliti da "prodamo dusu djavolu" ako to necemo.

Samo od nas zavisi sta biramo ili dopustamo sebi da postanemo. Ne treba podceniti ni snagu dobra. I ono ima moc da inspirise i da se siri u drustvu i time utice na promenu sistema.

Cinjenica da ne znamo kako je nastao univerzum i ljudska vrsta takodje nesto govori. Kao prvo, iskljucuje slucaj. Jer, kompleksnost ljudskog organizma i kontinuitet fizickog univezuma pokazuju da u osnovi postoji smisao/organizacija/inteligencija po kojoj sve funkcionise.

Iz haosa i besmisla nikada ne moze proizaci smisao, ali iz smisla moze proizaci besmisao kao suprotnost da bi se postizala promena ili razvoj.

Mi smo fizicki univerzum, sa ovde i sada, okarakterisali kao sve sto jeste i uzeli za model opsteg postojanja i pored toga sto smatramo da postoji i nepostojanje.

Medjutim, sta je nepostojanje? Da li moze postojati i da li je ono sto mislimo o njemu zaista adekvatno? Mi u potpunosti ne razumemo fizicko postojanje u kojem se nalazimo, pa kako onda mozemo odrediti nepostojanje u kojem se ne nalazimo?

Sve upucuje na to da je "nepostojanje" nefizicka, duhovna ili bezoblicna, nevidljiva sfera svesti koja je sustina pojavnog, materijalnog ili fizickog. Ali, to je vec kompleksna tema.

Covek ne moze napredovati umno ako "pusta mozak na pasu", tapka u mestu i ne ide dalje. Mora ga koristiti. Zato se i kaze "Bez muke nema nauke."