mrznja, sta je u stvari to...

Ja kad sam bila mala mrzela sam jednu osobu. Toliko sam je mrzela da sam želela da nestane... da ne postoji. Ja sam bila prvi a on osmi razred OŠ. Stalno me je nešto dirkao i čupkao za kosu govoreći da ću ja biti njegova devojka kad porastem. I dok su se svi njegovi drugari smeškali ja sam osećala strašno poniženje takvim njegovim postupcima.
Haha... kako to sad smešno zvuči, možda i simpatično ali tada sam imala noćne more da ne naletim na njega kad izadjem u kvart da se igram sa drugaricama. I nisam znala ni da mu odbrusim ni da ga šutnem, udarim, znala sam samo da pobegnem kad ga vidim i da ga mrzim što postoji. Sećam se da sam često razmišljala da bih volela da mu se nešto ružno desi samo da ga više ne vidim.
A nisam bila pakosno dete...
 
hanibal77:
o vi nista ne razumete! :p
meni zao sto ne mogu da mrzim da bih mogla da uputim agresiju,ne mogu tek tako nekome da polomim kicmu(to mi onako adekvatno),moram da mrzim malo...
al mi je to rasipanje energije da mrzim,sta znam
Zanimljivo... Meni je, a pretpostavljam da je to slučaj sa svima, potrebno da se dobro (ipak bih koristila ovaj izraz, umesto "mrzim") RAZBESNIM, pa onda mogu i da se "odbranim" u adekvatnoj situaciji. Sumnjam da bih bila u stanju da nekoga napadnem, potrebno je da budem sasvim van sebe od besa...
Ovo je ženski kutak, bilo bi zanimljivo porazgovarati na temu samoodbrane. Ustvari, bila bi to dobra tema.
Kada bismo bile u stanju da iskontrolišemo osećanja, u trenutku kada nas neko, eventualno, fizički napadne, hm, hoću da kažem - da pustimo besu da nadjača strah, mislim da ne bi bio neki problem savladati manijaka :)
 
Lexa:
Zanimljivo... Meni je, a pretpostavljam da je to slučaj sa svima, potrebno da se dobro (ipak bih koristila ovaj izraz, umesto "mrzim") RAZBESNIM, pa onda mogu i da se "odbranim" u adekvatnoj situaciji. Sumnjam da bih bila u stanju da nekoga napadnem, potrebno je da budem sasvim van sebe od besa...
Ovo je ženski kutak, bilo bi zanimljivo porazgovarati na temu samoodbrane. Ustvari, bila bi to dobra tema.
Kada bismo bile u stanju da iskontrolišemo osećanja, u trenutku kada nas neko, eventualno, fizički napadne, hm, hoću da kažem - da pustimo besu da nadjača strah, mislim da ne bi bio neki problem savladati manijaka :)
ah u mometnu bih mogla no problemo ali onako tiho posle 10 godina od razloga za mrznju ne mogu :?
 
divlja u srcu:
To sto se rodi u afektu kako ti kazes, to se zove bes.
Za mrznju je potrebna poremecena licnost koja tu emociju neguje i pothranjuje. I kao emocija mora da traje. I mora da bude destruktivna i prema samoj osobi (ona to ne vidi) i prema onome na koga je usmerena. Najbolji primer je npr. verska mrznja.
A to sto vecina oseti na momenat i negativna je emocija nije mrznja, postoje razni nazivi za to stanje, od besa, gadjenja itd...

E, управо то!
 
bundeva:
pa to je to....mrznja koja je pracena jakom zeljom za osvetom...naravno da ima razlicitih stepena mrznje...ovi moji primeri su najdrasticniji....zato ja i ne verujem bas da neko ne moze da mrzi...ne, samo nije doziveo dovoljno jak bol

da...ali mislim da se i ljudi nekako rode sa razlicitim pragom tolerancije ili cega vec...
pazi ovu pricu...vec sam je kucala negde ali ajde da ponovim jer mislim da je primer karaktera koji zaista zna sta je mrznja...
moj deda je u pitanju....kad je imao 8 godina, pljune ga neki klinac u skoli...moj deda ode kuci, hladne glave razmisli sta bi bila adekvatna osveta i dodje do zakljucka da taj klinac treba da umre...i deda se doseti da nema oruzje i nadje neku metalnu stanglu koju je smirglao u podrumu 3 meseca (ej!!!!!!!) dok nije napravio koplje....znaci, dete od 8 godina je tri meseca drzala zelja za osvetom i nije su zaustavio...kad je napravio koplje, dosao je skolu i naciljao klinca u slepoocnicu...i klinac se na svu srecu izmakne, ali mu je stradalo pola nosa...
naravno, moj deda kad je porastao, postao je sef policije i jedan od Titovih ljudi zaduzen za obezbedjenje...jer sta mislite, koji sklop karaktera je potreban za jednu takvu poziciju? verovatno neko ko smirgla stanglu sa 8 godina u nameri da ubije nekog...
mislim, ovo o cemu pricate je uzasno retko i takvi likovi su jedni u milion...
i da napomenem da deda nikad u zivotu nije podigao glas...ladan kao glecer...tako da ta mrznja i osveta uopste izgleda nema veze sa afektom, besom, temperamentom...
to je valjda mentalni sklop....
 
da, naravno da svi imamo razlicit prag tolerancije...a za primere ne bih rekao da su jedan u milion...mnogo se ratovalo ovde, mnogi su ostali bez najdrazih....da ne tupim..ili nisi mislila na to...verovatno si mislila na onog sto su ga premlatili

ma na nekoj temi smo pricali o raskoljnikovu...njemu je bila potrebna citava filozofija da bi nasao opravdanje da ubije babu zelenasicu...a krimos bi je geknuo bez pardona...njegova logika je jednostavna: meni trebaju pare - pare ima baba - zveknuti babu...jer je on, kako bi rekla lilit, nishchi duhom..a raskoljnikov u toj dusevnoj borbi propada nacisto..tako i deda nema dilemu..ti si mene-ja cu tebe...logika mu je jednostavna, ne muci sebe puno rasudjivanjem i razlozima..
 
ali krimos ne mrzi babu...u tome je razlika....kimosu baba predstavlja samo prepreku koju treba ukloniti...nema tu mrznje, cini mi se...(ne pricamo o zlu nego mrznji?)...ubistvo za krimosa je samo posao...
dedu je drzala mrznja 3 meseca jer ga je neko ponizio...za njega je jedini izlaz iz situacije bio da kokne klinca...slazem se da tu nema duhovnog propadanja i moralnih dilema....ali ovo meni zaista jeste primer mrznje i osvete, zapravo jedini za koji znam u tako cistom vidu...za to sam mislila da je retko...
 

Back
Top