mrznja, sta je u stvari to...

ariela:
Pitam se cesto jer ma koliko me neko iznervirao i povredio ja taj osecaj nemam...ne pisem i ne pitam ovo zato sto bi ne daj Boze zelela da ga imam ali se pitam nekad kako to ljudi osecaju mrznju i pakost i kako zive sa tom osobinom...Nisam nikog dosad nesto i necim naterala da me mrzi ali sam se najezila od pogleda jedne osobe...Osetila sam to sto kazu do koske...moj greh ako postoji nije sigurno nesto neoprostivo a osecaj koji tu izazivam je meni nesto nepoznato...Iskreno receno bojim se... pa pitam...

Kako te pogledala, kao pročitala te? Ili kao bundeva, mrziš nekog zato što je antipatičan, ali osećaš mržnju kako ti mili uz kičmu.

Ja sam mislio da mrzim u vreme NATO agresije na našu napaćenu otadžbinu :roll:
I mrzeo sam agresore, mrzeo sam ortake koji su se spavkovali i pobegli preko, mrzeo sam svoje komšije u podrumu, mrzeo sam sve ljude koji idu ujutru na posao, i one koji bi da budu dobrovoljci..sve
I onda sam shvatio da ja samo osećam gađenje, to nije mržnja.
To je prezir prema svetu i okolnostima.
Bio sam samo besan. Ne znam, mislim da sam nesposoban da mrzim, a to je jako dobra osobina.
 
E, управо хтедох да кажем нешто слично: многи овде мешају бес са мржњом! Чини ми се да и Анакин (са пуним правом) осећа БЕС, а не мржњу према професорици. Мржња је нешто много дубље, страшније и дуготрајније од беса.

Била сам бесна много пута, али никада нисам имала довољно снаге да мрзим некога.
 
... i šta sad? Ako osetiš mržnju ona mora da naginje ka nekoj osobi jel? Ili ako ne naginje, to ipak nije mržnja nego je nešto drugo... I da li je bitnije kako ćeš osloviti svoje emocije ili kako ćeš ih ispoljiti uopšte?

Mislim da svi oni koji nisu u stanju da osete neku emociju jesu baš za toliko siromašniji...
 
Једном у животу сам помислила да мрзим:
Стајала сам тако сатима у реду за млеко са двоје мале деце....чекаш сат ипо времена, они деле само по две литре (сећате ли се тих редова?)...и таман кад стигнем на ред кажу ми:НЕСТАЛО! онда се враћам кући плачући, а старија ћерка ме пита: ''Мама, а ко је попио сво то млеко?'' А ја кажем: ''Чика Слоба, сине!''...И сањам о дану када ће висити на сред Теразија и он и његова госпођа, као Мусолини и Клара Петачи!
А онда, на ноћ 5. октобра...помислила сам:''Хвала ти, Боже! Ништа му лоше не желим, само нек се спакује и нек збрише у Русију, или било где, само што даље од нас...''
И нисам га више мрзела, нисам више желела никакву освету, само да се склони и да га више не видимо и не чујемо.
 
majcheki:
... i šta sad? Ako osetiš mržnju ona mora da naginje ka nekoj osobi jel? Ili ako ne naginje, to ipak nije mržnja nego je nešto drugo... I da li je bitnije kako ćeš osloviti svoje emocije ili kako ćeš ih ispoljiti uopšte?

Mislim da svi oni koji nisu u stanju da osete neku emociju jesu baš za toliko siromašniji...[/QUOTE]

Уф, па сад...има много различитих емоција, а не бих рекла да се може назвати богатством искусити их све....

Да ли је човек који мрзи богат? Ја бих пре рекла да је сиромашан и јадан. Не знам чиме би мржња могла да нас оплемени и научи.:?
 
Po meni se mržnja rađa u afektu, u onom trenutku kad je čovek nesposoban za bilo šta drugo. Ona te iskušava, pokreće vijuge, ne daje ti mira i spokoja. Kada je osetiš, lupio si glavom o zid.
Remeti ceo sistem vrednosti u tebi.
E sad, Hellen - verujem da ćemo se složiti da se mržnja ne rađa sama od sebe, eto tek tako - ja sam rešila da mrzim i evo ja sad mrzim :roll:
Nešto se dogodilo što te je uzdrmalo i probudilo to osećanje u tebi, nešto loše.
Od toga, kako ćeš se sa tom emocijom nositi i kako ćeš je ispoljiti zavisi kakav si čovek u stvari. Hoće li mržnja da te navede da ubiješ nekog npr. ili ćeš jednostavno ''ubiti'' taj osećaj u sebi.

Ne kažem da je mržnja lep osećaj i da je bogat onaj ko je oseti na takav način možda bi najbolje bilo da se u životu ne suočavamo sa lošim stvarima i ''lošim'' emocijama - ali kako bismo znali koliko smo jaki, izdržljivi i istrajni... Kako bismo drugačije znali ko smo i kakvi smo u stvari?
 
To sto se rodi u afektu kako ti kazes, to se zove bes.
Za mrznju je potrebna poremecena licnost koja tu emociju neguje i pothranjuje. I kao emocija mora da traje. I mora da bude destruktivna i prema samoj osobi (ona to ne vidi) i prema onome na koga je usmerena. Najbolji primer je npr. verska mrznja.
A to sto vecina oseti na momenat i negativna je emocija nije mrznja, postoje razni nazivi za to stanje, od besa, gadjenja itd...
 
Ovo je jako kompleksna tema.

Prema Kreču i Kračfildu (1980), mržnja, kao uostalom i ljubav, podrazumeva dve karakteristike: jednu trajnu dispoziciju i intenzivno emocionalno stanje koje se periodično izaziva.
Ima još dosta toga, ako vas stvarno zanima ajde pogledajte na mržnja stvarno nije u mom fazonu da kopiram tuđe reči da bih mogla da po svaku cenu odgovorim - a nit imam dovoljno godina nit imam dovoljno predznanja o ovoj temi. Ali jako dobro poznajem sebe, pa sam iz svog ugla pokušala da je sagledam i da odgovorim na ovo.

kiss :wink:
 
... a u slučaju da vas mrzi da čitate sve, ajd bar samo ovo

Na agresiju u spoljnoj sredini subjekat odgovara sopstvenom benignom agresijom. Zavisno od stepena tolerancije agresivnih pulzija subjekta i mogućnosti njihove kontrole, agresija se usmerava, ona štiti, ona ga jača i uklapa u socijum, dajući istovremeno energiju da se živi i preživi taj stalni kompetitivni odnos među ljudima ... U borbi za identitet agresija je varijacija Ego-funkcije, povezana sa samopotvr-đivanjem, Self-aktualizacijom kroz inicijativu." (Vukov M., 1979). Prihvatimo li ovo, onda imamo razloga da verujemo da je agresivnost nezaobilazni deo psihodinamike svake, a ne samo devijantne ličnosti
 
majcheki:
Ovo je jako kompleksna tema.

Prema Kreču i Kračfildu (1980), mržnja, kao uostalom i ljubav, podrazumeva dve karakteristike: jednu trajnu dispoziciju i intenzivno emocionalno stanje koje se periodično izaziva.
Ima još dosta toga, ako vas stvarno zanima ajde pogledajte na mržnja stvarno nije u mom fazonu da kopiram tuđe reči da bih mogla da po svaku cenu odgovorim - a nit imam dovoljno godina nit imam dovoljno predznanja o ovoj temi. Ali jako dobro poznajem sebe, pa sam iz svog ugla pokušala da je sagledam i da odgovorim na ovo.

kiss :wink:
Trgla sam sam se i nisam mogla verujem kada sam videla ono "Prema Kreču i Kračfildu", pomislila... ma nije moguće, majcheki se ne bavi ozbiljnim stvarima. I nije moguće! Majcheki, ili citiraj neku celinu ili ostavi link. Ovo što si stavila je bezveze, nije čak ni bombastično kao novinski naslov.
 
da, da, i ja kad mislim na mrznju, mislim na stanje koje traje...ovo drugo je bes..mrznja je nekako prikrivena, potmula...bes je otvoren...bes je jaceg intenziteta, a kraceg veka..bes je s toga mnogo zdraviji od mrznje...mrznju prati zelja za osvetom...eto, da postavimo neke neke definicije, pa da nastavimo sa diskusijom :wink:
 
e evo jos jedne majke tereze koja ne ume da mrzi
sta da radim,mene osecanja inace kratko drze,pa i mrznja.trebalo je nekome da polomim kicmu.i cekala sam momenat.sad je momenat.ali ja nemam vise energije za to.a volela bih da me negativne emocije jos drze jer je zasluzio...
 
ra-ta-tat:
:roll:
moraš prerasti fazu u kojoj sobom meriš svet

ra-ta-tat:
Kada sam rekla da nije dobro dete, to je bilo moje lično mišljenje, a ne neka božanska istina... moje lično mišljenje je obojeno ličnim iskustvom.
Sada, nakon ova dva kontradiktorna citata, objasni mi u čemu sam ja pogrešila?

ra-ta-tat:
... a zbog dece kao ti sam naučila da se borim i da gazim ako treba
I gde sam, dođavola, napisala da sam JA bila pakosno dete? Ili, bar, pakosnije od ostalih?
I dalje tvrdim da su deca pakosna. Možda je - mržnja prejak izraz.
I sva mišljenja batiram, da, na iskustvu, jer ne mogu da živim gledajući kroz tuđe oči.
Jednostavno, ne znam čime bih merila svet, ako ne sobom i svojim iskustvom :roll:
 
cccc hanibal, nisi razdvojila pojmove
vidiš, mržnja je jedan posebno gadan oblik agresije
kao što je majcheki citirala, agresija može biti i odbrambena funkcija

takođe, u nekim društvima je ona čak poželjna osobina, osobe koje ne poseduju izraženu agresivnost se smatraju mlakonjama... to su neka autokratska društva
 
tema je mrznja...ona moze da se da se ispolji agresijom, ali i ne mora...evo jedan primer mrznje i njenog razarajuceg dejstava na mrzitelja....coveka, koji je inace miran, dohvatili su mangupi i iz cistog mira ga unakazili....polomili su mu vilicu, par rebara, ponizili ga pred devojkom..proveo je nekoliko meseci u bolnici...kad je izasao, prvo sto je uradio - kupio je pistolj...ali, iako je bio resen da se osveti, to mu jednostavno nije bilo u prirodi, vec je tu mrznju samo podgrevao...to je trajalo godinama...cak je u vojsci isao na vezbe gadjana i borilackih vestina sa grupom albanaca, koji su se vec tada u potaji spremali za otcepljenje...kad pricate sa njim, ni o cemu drugom nije bio u stanju da prica vec samo o osveti...i sta je na kraju uradio...pa nista...u mislima se verovatno osvetio po sto puta, ali stvarno - nikad...a od sebe je napravio ruinu od coveka..
 

Back
Top