Quantcast

Mrzim naslove, 19

Susan Sto Helit

Iskusan
Poruka
5.665
Uspravio se pred njim, i sad kao da su bili na početku, samo što je sve bilo obratno: danas je Alejandro morao podići glavu da pogleda njega.
-Naši nas oponenti zovu gramzivcima. Tvrde da Red nalazi razlog svom postojanju u zgrtanju blaga. Kude nas jer smo podigli crkve i manastire koji se penju u nebo. Ali Red je odavno naučio da sveštenik mora biti lišen osnovnih egzistencijalnih problema da bi sveštenik uopšte bio. Naš posao zahteva krov nad glavom, nebrigu o gladi i žeđi, žezi i hladnoći. Ne tražimo milostinju, ne prikupljamo poreze, ne očekujemo da nam poklanjaju. Kler zarađuje svoju zaštićenu izolaciju: svojim školama, svojom trgovinom. Kler ima mnogo samo zato što nijedan sveštenik pojedinačno nema ništa. Zato što sve pripada Redu, čak i odeća koju nosimo. Tako smo izabrali. Tako su prvi među nama odlučili da treba biti. Devone, ti si monah. To znači da si skoro ceo svoj život u Redu. Ja sam u Red došao već kao mlad čovek. Sveštenici se ne biraju u detinjstvu; oni odlučuju da to postanu. Ali iz tog razloga sveštenik nikada ne može postići koliko monah. Ti si počeo da učiš davno pre nego sam to počeo ja, i već sada ima stvari u kojima ti nisam dorastao. Ti Doktrinu razumeš bolje i od mene, jer si u Doktrini rastao. Zato odgovori ti meni, kao monah običnom svešteniku: da li Red greši?
Brat Devon tiho reče:
-Ne.
-Da li Red zavređuje da živi kako živi? Otišao si u vanjski svet, video si jad i bedu. Po čemu je sveštenik zaslužniji nego prosjak u Donjem gradu?
-To nije pitanje milosrđa.
-Nego čega?
-Puta. Niko nije - zaslužan. Niko ništa ne zavređuje. Čoveka čini ono kako postupa. A na svetu mora postojati i prosjaka i sveštenika. Uvek je tako bilo, i uvek hoće. Molim vas, Oče. Sedite.
Nasmešio se.
-Znam zašto to činite. Zašto me ispitujete sve te stvari.
-Znaš li?
-Da. Ali već sam vam rekao da me ne muči savest. Za prethodnih pet godina čuo sam i video svašta. Bilo je ljudi koji su i u mom prisustvu iznosili sumnje u ispravnost postupaka Reda. U naš zaštićeni život. U našu izolaciju i tajanstvenost. U vanjskom svetu kruže legende o bogatstvu Čuvara Znanja, Oče. Ljude napolju ne zanima istina. Ljudi vide ono što žele videti. Nemam nikakav problem s Redom, ni sa svojim mestom u Redu. Ja znam šta Red radi.
Alejandro ga je gledao pravo u oči.
-Šta Red radi, Devone?
-Pomaže da se održi ravnoteža. Balans bez kojeg bi sve nestalo u trenu.
Prvi sveštenik ponovo s mukom sede. Položio je slabačke stare ruke na korice knjige pred sobom.
-Da, balans...
-Davno mi je rečeno šta znači Azaelov znak, i zašto ga monah mora nositi na sebi. To je jedan od principa. Ne može se izostaviti jer onda svi ostali gube smisao. Dobro i zlo, svetlo i tama. Zlo Oko i Zvezda Besmrtnog Severa.
-Krug...
-I monah u njemu. Uvek u centru. Zato što mora postojati balans.
Alejandro sklopi oči. Glas mu je bio umoran.
-Ja te nemam čemu naučiti, Devone. Zašto si, u stvari, došao?
-Zato što sam video pravog Azaela. Ne simbol. Ne metaforu. Video sam Azaelov oltar u hramu u šumi, danas, jutros. Video sam oživljen kult.
Ćutao je malo.
-Zato što sam na tragu ljudima koji klanjaju Azaelu. Moram znati za čim tragam.
Oxana, koja već dugo vremena ništa nije govorila, najzad se prene iz svoje nepomičnosti. Rekla je, bezizrazno:
-Red ne veruje u stare obrede. Mi nikad nismo uzimali Sve Velike bukvalno, kao pagani.
-Znam. Ono što ne znam, jeste koliko se može učiniti s verom.
Pogledao je u Oxanu.
-Ako bih verovao u bukvalnog Azaela, šta bih postigao?
Možda je bila samo varka svetlosti, ali učinilo mu se da je Oxana sad neprirodno bleda.
-Sve je pitanje vere, nije li?
-Devone, sumnjam da ti ljudi koje tražiš - veruju. Stara Vera umire već hiljadu godina. Niko više ne veruje u bogove, osim šačice pagana tamo u najcrnjim šumama. A oni nikud ne idu, niti im iko dolazi.
-Niko ne zna šta oni rade.
-Tačno. Možda više i ne postoje. Možda su svi izumrli pre mnogo godina. Možda su samo mit.
-Možda. Ali mene i ne zanimaju pagani, čak i da su priče tačne. Zanimaju me vernici ovde, u gradu.
Oxana prasne:
-Nema vernika starih bogova u gradu!.. Nikad nisam čula...
-Oxana. Sama si rekla: pedeset si godina u Redu. A Visoki sveštenici su sasvim van tokova vanjskog sveta.
Alejandro je sad zvučao još umornije. Oxana zausti, ali onda zatvori usta.
-Grad se svakodnevno menja. Raste, mutira. To je njegova priroda. Kako ti, ili ja, možemo s pouzdanjem govoriti o gradu zatvoreni iza ovih zidina?
-Da, ali ne mogu verovati da bi neko, ma ko, znao šta da čini s hramom u šumi čak i kad bi na njega nabasao. Kome su danas poznati načini? Ko zna obrede? Reči?
-Ja ih znam.
Oxana se zabulji u njega.
-O čemu govoriš, Devone?
-Hram izgleda baš kao što ga knjige opisuju.
Oxana baci pogled na knjigu na stolu.
-Ne ta knjiga, sveštenice.
Žena spusti oči. Slabo rumenilo obli joj lice.
-Oprosti, Devone.
On joj ne odgovori. O Tajnom Znanju nije bilo dozvoljeno govoriti van monaških ćelija. O knjigama zabranjenim za sav kler osim za monahe čak ni Savet nije raspravljao.
-Ja sam umeo pročitati sve što sam u hramu video. Razumeo sam svaku bajalicu, svaki urok.
-Da, pretpostavljam da jesi.
-Poznati su mi stari obredi, bogosluženja svakom od Svih Velikih. Mrtvi jezici mrtvih rituala.
-Da, ali ti si monah. Ti si posvećen čak i u Tajnom Znanju. Sasvim je neverovatno da bi bilo ko, osim monaha, umeo to isto. Neko u vanjskom svetu? U gradu?
Prezrivo je iskrivila usta.
-Nisam toliko zaboravila kakav je grad, Alejandro. Ni pre pedeset godina, ni danas, u gradu nema čoveka s dovoljno znanja da bi uspeo štovati stare bogove onako kako ta stvar zahteva.
-Ono što sam ja video, sveštenice, ne slaže se s tim mišljenjem.
-Dobro. Šta si video?
-Hram, oltar, znaci. Sve je bilo ispravno.
Alejandro šapne:
-O, bogovi...
-Da, Oče. Mislio sam da tražim nekoliko izopačenih zlikovaca. Ljude koje je povezao bolestan motiv. Sve do jutros, mislio sam da su deca koja po gradu nestaju oteta zbog silovanja. Ali nisam bio u pravu.
-Da, sad mi je jasno...
-Deca su morala da budu oteta. Azael traži žrtvovanje.
Oxana ustade i poče da šetka po sobi, bespotrebno dotičući poneku od stvari. Bacila je pogled kroz prozor, sasvim nezainteresovano, uzela s police knjigu pa je ponovo vratila na mesto. Izgledala je kao da će pući. Najzad se ukopala na sredini poda, okrenula ka bratu Devonu i prasnula:
-Za ime Svih Velikih, Devone! Šta ti govori da te barabe znaju šta rade?..
Brat Devon se raširenim rukama osloni na stol pred sobom i tiho reče:
-Šta rade, sveštenice?
-To, to...
-Došao sam da čujem šta oni, u stvari, rade. Tajno Znanje ne govori o tome. Ceo sam ga život smatrao simbolom, metaforom. Baš kao što je Zlo Oko na mojim leđima. Verovao sam da je Azael simbol zla, haosa. Nisam ga doživljavao kao biće s glavom vepra kao što je kip u tom hramu u šumi. Obrede s kojima sam upoznat smatrao sam pukom paganskom koreografijom. Žrtvuj mi nevinost; kaže Azael. Prinesi mi čistotu i nedužnost. Nijednom mi nije palo na um da se time misli decu.
Oxana je zurila u njega, pokrivši rukom usta.
-Sve što znam o Azaelu, sveštenice, tako se ispostavilo pogrešno. Tajno Znanje ne govori o upotrebi. Tajno Znanje nije - plastično. Prvi mi sveštenik mora reći šta bi grupa odanih sledbenika uspela učiniti. Ako zaista veruju, ako sve obrede izvode pravilno, ako su im poznate reči koje su i meni.
-Od svega je toga najbitnija vera.
-Znam, Oče.
-Inače bi i ti mogao izvesti obred Azaelu ili bilo kome od Svih Velikih. Onako kako ih pagani vide, ili su ih nekada videli.
-Znam.
-Nikad nisi pomislio da služba Azaelu zahteva žrtvovanje dece zato što nikad nisi proučavao Tajno Znanje da bi ga sprovodio.
-Tajno Znanje ne postoji da bi se sprovodilo.
-Što ne znači da ne bi moglo.
-Kazna za to bila bi smrt.
-Da. Ali reci mi, Devone, da li je smrt ikad sprečavala ljude?
-Čak i da sam ikad sumnjao, a nisam... Danas bih to naučio. Oče, ja vas molim. Odgovorite mi. Ako postoji i najneznatnija mogućnost da se neko dokopao Tajnog Znanja, ili bar drugih izvora Tajnog Znanja za koje Red ne zna...
Oxana se ubaci:
-To je nemoguće. Red je pet vekova prikupljao izvore. Čuvari Znanja poseduju sve knjige. Sve relikvije, svako Učenje koje bi...
Zaćutala je i naglo se okrenula Alejandru.
-To je tačno, zar ne, Alejandro?
Alejandro je ćutao.
Žena se povede na nogama i uhvati naslona stolice.
-Alejandro, zašto ćutiš? To je tačno, nije li? Savet nikada nije pominjao da bi moglo biti još nekih knjiga, drugih načina... Pedeset sam godina sveštenica... Nekada bih čula, neko bi rekao...
-Oxana.
-Pet vekova kler prikuplja znanje! Zar je moguće da bi učinili takav previd?..
-Red nije svemoguć.
-Ali jeste!..
-Niko ne zna sve.
-Pet vekova!..
-Pet vekova nije ništa, Oxana. Čovek je otkrivao hiljadama godina.
Oxana je sad sedela, zarivši lice u dlanove. Očajno je šaptala:
-Pedeset godina sam zatvorena u arhivu... Pedeset godina prevodim mrtve jezike koje niko ne govori vekovima... A naše biblioteke, po celoj Kraljevini, krcate... Nismo pročitali ni polovinu...
-Polovinu onoga što je Red prikupio.
Oxana jekne i onda se samo njihala u stolici. Alejandro je zurio u neotvorenu knjigu pred sobom.
-Ja ti ne umem reći da li je, i koliko, znanja u svetu preostalo za koja Čuvari nikada nisu čuli, ili ih uspeli naći; Devone. Svet je velik. Ali to sad i nije važno.
-Ne, Oče, zaista nije.
-Ti moraš računati s pretpostavkom da neko poseduje znanje koje je Red prevideo.
-To i činim. To vas i pitam. Koliko je na kocki?
-Na kocki? Mnogo. Možda sve.
Oxana ponovo jekne. Ni jedan muškarac, ni onaj mladi ni onaj star, ne obratiše pažnju na nju. Gledali su jedan u drugoga, oči u oči. Brat Devon tiho ponovi:
-Sve?
Alejandro odmače svoju šolju u stranu i rasklopi knjigu.
-Sedi, Devone. Molim te. Moram ti postaviti jedno pitanje.
-Oče?
-Reci mi. Da li je kip u tom hramu imao oko?
 

Soradze

Iskusan
Poruka
6.369
Bez ikakve želje da kritikujem gornje komentare, jer sam sigurna da su iz krajnje pozitivnog razloga napisani, ipak ne mogu da odolim, a da ne napišem: JA SE LOŠE OSEĆAM KADA VIDIM DA JE SUZAN CELU NOĆ KUCALA I POSTOVALA NASTAVKE SVOG ROMANA... Loše se osećam ako mislim da je, dok smo se mi, ljubitelji njene reči, prevrtale po "jastucima svilenim", ona kucala i postavila nastavak 17 u 00,51, nastavak 18 u 04,12, nastavak 10 u 06,10... Još se lošije osećam kada se setim da je nedavno bila kod lekara ceo dan i da joj baš nije bilo dobro...

Ovo pišem da bih se zahvalila Suzan na njenom trudu, da bih istakla da ne pripadam onim čitaociima koji moraju još danas da pročitaju sledeće nastavke veoma uzbudljivog romana, a da pri tom naša Suzan ne spava celu noć... jer, našu Suzan treba da čuvamo, da nam duže traje u svakom smislu...


Nadam se da mi ovo nećete uzeti za zlo...
Grlim vas sve redom...

:vzagrljaj: :heart2:🌺🌺🌺🌺🌺🌺🌺:vzagrljaj:
 

mina68

Buduća legenda
Poruka
46.800
Ја стварно нисам имала никакву лошу намеру, нити знам нешто више о Сузан, сем онога што овде напише, а то није много.
Сузан је велика девојка, и писаће онолико колико може, шта год јој ми рекле.
Извињавам се ако сам вршила притисак, ми можемо да сачекамо наставке онолико колико њој буде требало да их објави, а да то не угрожава њено здравље.
 

Susan Sto Helit

Iskusan
Poruka
5.665
Bez ikakve želje da kritikujem gornje komentare, jer sam sigurna da su iz krajnje pozitivnog razloga napisani, ipak ne mogu da odolim, a da ne napišem: JA SE LOŠE OSEĆAM KADA VIDIM DA JE SUZAN CELU NOĆ KUCALA I POSTOVALA NASTAVKE SVOG ROMANA... Loše se osećam ako mislim da je, dok smo se mi, ljubitelji njene reči, prevrtale po "jastucima svilenim", ona kucala i postavila nastavak 17 u 00,51, nastavak 18 u 04,12, nastavak 10 u 06,10... Još se lošije osećam kada se setim da je nedavno bila kod lekara ceo dan i da joj baš nije bilo dobro...

Ovo pišem da bih se zahvalila Suzan na njenom trudu, da bih istakla da ne pripadam onim čitaociima koji moraju još danas da pročitaju sledeće nastavke veoma uzbudljivog romana, a da pri tom naša Suzan ne spava celu noć... jer, našu Suzan treba da čuvamo, da nam duže traje u svakom smislu...


Nadam se da mi ovo nećete uzeti za zlo...
Grlim vas sve redom...

:vzagrljaj: :heart2:🌺🌺🌺🌺🌺🌺🌺:vzagrljaj:
Stvarno si super, i više nego cenim tvoje reči, ali ne zaslužujem toliku pohvalu :) Naprosto nisam mogla da spavam, pa sam onda uzela da kucam da ubijem vreme -mada, moram priznati, skoro su mi žuljevi iskočili:zcepanje:Baš sam objašnjavala Sand da sam ludi paranoik,i da mi ovo odvlači misli i zamajava mozak, jer je u pitanju čista mehanika (puko prekucavanje). Bolje da kuckam nego da mislim o doktorima :)
Hvala ti još jednom na brizi :heart:
 

Susan Sto Helit

Iskusan
Poruka
5.665
Ја стварно нисам имала никакву лошу намеру, нити знам нешто више о Сузан, сем онога што овде напише, а то није много.
Сузан је велика девојка, и писаће онолико колико може, шта год јој ми рекле.
Извињавам се ако сам вршила притисак, ми можемо да сачекамо наставке онолико колико њој буде требало да их објави, а да то не угрожава њено здравље.
Ma sve je super, nemoj mi se jediti :) Pa znaš i sama da prošli put nisam danima pisala kad mi stvarno nije bilo do toga :) Ljubim :heart:
 

mina68

Buduća legenda
Poruka
46.800
Znam da zvučim bezobrazno, ali mrzim nedovršene poslove. Izvinjavam se svima.
Ниси безобразна, само нека правила стварно немају никаквог смисла...зато сам ти предложила да поставиш као тему.
Једино да опет смарам Таба да пишемо нова правила :lol:
Немој да се нервираш, чекаћемо ми :cmok2:
 

Soradze

Iskusan
Poruka
6.369
Imam predlog koji može da zaobiđe pravila (pravila, pravila, da bi me udavila!)...mislim da tehničke mogućnosti to mogu da izdrže...
evo, sledeći nastavak, famozni broj 20 napiši normalno na blogu, a 21., 22., 23., 24. etc. piši u delu za komentare...znači, otvoriš prozor za komentare i napišeš nastavak 21., kasnije opet otvoriš prozor za komentare, pa napišeš 22. nastavak... posle opet u delu za komentare napišeš 23. nastavak... i tako dokle god imaš volje...po tom principu ja dodajem postove na jednom jedinom blogu, jednoj temi već godinu i nešto dana... Tebi savetujem da jednom dnevno otvoriš novi blog i da na njemu u komentarima pišeš koliko god hoćeš nastavaka svoje knjige...
Malo sam konfuzno napisala ovo, ali se nadam da je ipak shvatljivo...
:ukras6: :ukras6: :ukras6:
 

Sandveil dance

Wild goose feathers
Poruka
4.516
Ne z
Imam predlog koji može da zaobiđe pravila (pravila, pravila, da bi me udavila!)...mislim da tehničke mogućnosti to mogu da izdrže...
evo, sledeći nastavak, famozni broj 20 napiši normalno na blogu, a 21., 22., 23., 24. etc. piši u delu za komentare...znači, otvoriš prozor za komentare i napišeš nastavak 21., kasnije opet otvoriš prozor za komentare, pa napišeš 22. nastavak... posle opet u delu za komentare napišeš 23. nastavak... i tako dokle god imaš volje...po tom principu ja dodajem postove na jednom jedinom blogu, jednoj temi već godinu i nešto dana... Tebi savetujem da jednom dnevno otvoriš novi blog i da na njemu u komentarima pišeš koliko god hoćeš nastavaka svoje knjige...
Malo sam konfuzno napisala ovo, ali se nadam da je ipak shvatljivo...
:ukras6: :ukras6: :ukras6:
Da, to je odlična ideja! Tako stavlja i na takmičenju. Svaki novi deo može do 12000 karaktera...
 

Susan Sto Helit

Iskusan
Poruka
5.665
Htela bih svima da se ispričam.
Sinoć sam bila nervozna i reagovala gore nego ova stvar zahteva. Ali niko nije u obavezi nositi se mojim lošim periodima. Najlepše vas molim da mi ne uzimate za zlo kratko strpljenje i neargumetovan bes. Ako sam ikoga uvredila svojim rečima, njima se posebno izvinjavam. Ni u ludilu mi nije bila namera da uvredim ikoga od vas. Vi ste ljudi koji činite sa se osećam bolje u vezi sebe nego svi ostali koje znam, osim mog supruga - koji je, ipak, bez premca :)
Molim vas da ne mislite lošije o meni zbog moje gnevne epizode. Hvala.

p.s. posebno se zahvaljuem @Soradze jer mi je pomogla kako da praktično pristupim ovome, i pri tom mi nije sudila.
 

Nataly Ciottolo

Veoma poznat
Poruka
14.693
Htela bih svima da se ispričam.
Sinoć sam bila nervozna i reagovala gore nego ova stvar zahteva. Ali niko nije u obavezi nositi se mojim lošim periodima. Najlepše vas molim da mi ne uzimate za zlo kratko strpljenje i neargumetovan bes. Ako sam ikoga uvredila svojim rečima, njima se posebno izvinjavam. Ni u ludilu mi nije bila namera da uvredim ikoga od vas. Vi ste ljudi koji činite sa se osećam bolje u vezi sebe nego svi ostali koje znam, osim mog supruga - koji je, ipak, bez premca :)
Molim vas da ne mislite lošije o meni zbog moje gnevne epizode. Hvala.

p.s. posebno se zahvaljuem @Soradze jer mi je pomogla kako da praktično pristupim ovome, i pri tom mi nije sudila.
Opusti se, ne zamera ti niko. Nestrpljenjem ti samo govorimo koliko nam se dopada, ali ne znači da te forsiramo.
Kad god da nastaviš ja ću pročitati. ❤
 

*pustinjakinja

Veoma poznat
Poruka
11.440
Dobar dan i poštovanje Piscu :kpozdrav:

Prvo, Roman, tako ću nazvati ovo delo, je odličan kao i onaj Prvi. Prvi mi je ušao u svaku poru, čini se da ga i ovaj drugi prati.
Drugo, to što čitam s pažnjom nekog od Pisaca, Pisca ničim ne obavezuje. Verovatno nijedan moj komentar ne bi ni stajao da mi se nije učinilo kod
prvog Vašeg postovanja da Vam je potreban "dokaz" da to iko čita i mala podrška da nastavite. Nikakvo forsiranje mislim da nije palo napamet nikome kao ni meni lično. Pisca najmanje obavezuje bilo kakva zahalnost bar spram mene lično, jer nema nikakve potrebe za tim. Piščevo je da pisanjem zadovolji svoju ljubav prema pisanju, a čitaoc svoju prema čitanju tog istog Pisca. Sve drugo je Poštovanje koje može, ali nužno ni ne mora, da se rodi između Pisca i čitaoca.
Treće, nikoga od poštovanih Pisaca ne poznajem ni na koji način, osim njihovog pisanja i mislim da su i moji komentari u skladu s tim, napisani s uvažavanjem.
Mnogo mi je žao i neprijatno ako je bilo koja moja reč bilo koga uvredila ili povredila.
Smatram da nikakav "pritisak" niko od čitalaca ne može nametnuti Piscu kad i koliko on želi da postuje. Da li će danas postovati 24h pa onda neće tri dana,
to je lični izbor.
Vama Susan Sto Helit, iskreno i od srca želi brz oporavak, ako imate zdravstvenih problema, neka što pre prođu. I želim Vam još mnogo ovako dobre inspiracije i odličnih dela. Svako dobro u svako smislu reči :kpozdrav:

p.s. Pošto zbog pravilnika " bloga " nastavljate delove pisati u jednoj temi ( onome ko čita je svejedno gde i kako će biti pisano i svako bih rado nastavila čitati Vas i dalje ), pa bih Vas zamolila ako Vam ne pretstavlja veći problem da samo nastavite s numerisanjem poglavlja, lakše bi mi bilo da znam gde sam stala. Nije nužno i ovo je samo mala, usputna molba, svakako ću se snaći ako nije moguća.

Iskoristila bih pride Vaš blog, kad sam već ovde :), da pitam administraciju Krste da li joj je sad jasno da Pravi BLOG ovako ne funkcioniše i da se bar ne rugaju korisnicima i ne nazivaju ovaj pdf blogom jer on to svakako nije. Možda bi mogao da se spoji s nekim od ostalih prikladnih pdf ili prosto drugačije imenuje.
 

*pustinjakinja

Veoma poznat
Poruka
11.440
Samo još da dodam, već sam negde napisala da nerado komentarišem, ima blogova koje pratim radevno u tišini, čak i bez znaka da je čitano,
blogova koje imaju moje potpuno poštovanje i zato Vas molim da ne zamerite što ću i Vas nastaviti da čitam isto tako, u tišini.
Moje poštovanja već svakako imate :kpozdrav:
 

Susan Sto Helit

Iskusan
Poruka
5.665
@*pustinjakinja svakako ću uzeti u obzir tvoju molbu, nastaviću da numerišem postove, mada, kako se radi o "komentarima", taj ćeš naslov videti jedino tek kad uđeš u blog, nažalost.

Naravno da mi je trebala potvrda. Ne verujem ljudima koji pišu i pri tom govore da ih publika ne zanima. Ljudi pišu iz jednog razloga: da bi to neko čitao, i reagovao. Obzirom da imam problem sa samopouzdanjem, još više nego inače imam muku sa stvarima koje pišem; jer oni koji su samosvesni biće lišeni TE muke - s druge strane, oni koji su samosvesni, ili da upotrebim pravu reč, oholi; oni i nisu pravi kreatori. Njima samo treba oduševljena publika. To su narcisi.
Kreatori se uvek preispituju, i stvari koje stvaraju nikad im nisu dovoljno dobre. Eto, nek ti kaže @Benedikt Kranberibič , za koju sam mediokritet koji (pretpostavljam) mrči ovde neke sladunjave, gramatički nepravilne, romantične gluparije lišene višeg smisla.
Mene ne vređa njen stav - vas, kao one koji vredno pratite i angažujete se emotivno, možda bi vas trebalo vređati :)


Ali slutim da ljudi koji me čitaju jako dobro znaju svoj ukus, i nije im potrebna nikakva viša sila (?) da ih nauči čemu da poklone pažnju a šta treba da prezru.


p.s @Sandveil dance ne, nisam mogla da odolim :mrgreen:
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.