Quantcast

Mrzim naslove, 12

Susan Sto Helit

Iskusan
Poruka
5.442
Narednik Anderson je ceo dan razmišljao da li mu se ovaj novi brat Devon dopada više ili manje od onog starog.
Za jednog tako hladnokrvnog čoveka, Zapovednik je počeo ispoljavati veliki gnev i plahovitost. Kad je to jutro došao u sedište Straže, sam pogled na njega rasterao je sve živo po hodnicima i pola dana niko mu se nije usuđivao zakucati na vrata. Čak ni Max Anderson koji je, istina, poštovao brata Devona, ali ga se nikada nije plašio. Ali kasno poslepodne tog istog (čudnog) dana, Straža je privela neke čergare koji su pre par nedelja gore na brdu provalili u kuću jedne stare plemkinje tražeći novac koji nije imala; potom je udavili na način svog naroda, gajtanom, a na njenoj se maloletnoj sluškinjici izredali tako da je umrla do sledeće večeri, pokidane utrobe. Straža ih je jurila po celom okrugu, čak izvan jurisdikcije gradskih vlasti; i posle nekoliko nedelja hajke najzad ih pronašla i pohapsila. Narednik Anderson je tražio da mu se na vreme najavi da stižu, jer je tokom prepada pogino njegov sopstveni čovek, a on je voleo da se u miru pripremi. Međutim, negde na sredini ispitivanja, brat Devon, koji je prethodnih pola sata plaho koračao naokolo i veoma nervirao Maxa Andersona (to mu je odvlačilo pažnju, a on nije hteo da bude ometen); iznenada mu je prišao, istrgao mu bič iz ruke poput nestrpljivog profesionalca kojeg gnjave amateri i ignoranti; i potom presudio čergarima još pre nego se narednik Anderson zagrejao. Sve što mu je preostalo, bilo je da se duri, a brat Devon mu je bacio bič pred čizme i otišao i ne pogledavši ga.
Ali čudima nije bilo kraja jer su s večeri sišli dole do Dokova da popričaju sa Starim Paddy-jem, i brat Devon, koji malog pacova nikad pre nije očešao ni skutom svoje mantije, umalo ga je golim rukama udavio. Narednik Anderson nije znao da li bi ga ovo novo, nikad pre doživljeno ponašanje njegovog nadređenog, trebalo nervirati ili brinuti; jer, usprkos svemu, jako se dobro zabavio posmatrajući ga. Razlog iz kojeg je tako duboko poštovao brata Devona mogao se naći u činjenici da je već pet godina, takoreći od prvog dana, slutio da je monah, ispod svoje savršeno kontrolisane maske, hladnokrvni skot bez savesti opako sličan njemu.
Mislio je da će brat Devon u tri koraka preći rastojanje između Dokova i sedišta Straže kad su se počeli penjati nazad u grad, jer ga na to tera ta njegova čudna, izgarajuća, gnevna energija - nije mogao zamisliti brata Devona da ide na spavanje dok je u ovom stanju. Ali, kad su se našli blizu trga, on je zastao, odigao glavu i onjušio slabašan miris tužnih vrba koji je plovio naniže, pa mu rekao:
-Naredniče, produžite.
Ostavljajući ga, narednik Anderson se osmehnuo sam sebi.

Celina je skinula svu posteljinu s kreveta i odnela je dole u vešernicu na pranje, mada nije bilo nikakve naročite potrebe za tim. Dok se veš sušio na suncu, otišla je da poslaže plahte iz dečijih spavaonica po ogromnim ormarima u prizemlju. Otkad joj je zabranjen svaki službeni posao, Celina se okrenula konkretnom, fizičkom radu. To što više nije imala zvaničan autoritet nije značilo da bi mogla, ili htela, sedeti besposleno u svojoj ložnici i sažaljevati se. Mnogo je radila u vrtu i s malom decom oko koje uvek ima najviše muke, i sve one dosadne poslove od kojih drugi beže kao od kuge. Tu ju je zatekao Thomas Parker.
-Upravnice Wittleshire.
Rekla mu je, pokušavajući dobaciti povelik naramak plahti na najgornju policu:
-Thomase Parkeru, rekla sam ti da me više ne zoveš tako.
Momak ju je ignorisao.
-Hteo sam da pričam s vama, upravnice.
Ona prevrne očima.
-Ako je nešto službeno u pitanju, moraš ići kod gospođe Magnuson. Ona me zamenjuje.
-Koga briga za Matoru Magnuson? Trebam vas.
-Oh, o čemu se radi?
Dobacila mu je nestrpljiv pogled. Stajao je, oslonjen ramenom o ormar i posmatrao je.
-O sestrama Shaw.
Celina pretrne. Prestala je s poslom, okrenula se i zagledala u njega, ruku punih sveže opeglanih jastučnica.
-Šta o sestrama Shaw?
-Malo sam se raspitao među decom.
-Jesi li? Hvala ti.
Momak sleže ramenima.
-Pa, to ste mi tražili, zar ne?
-Jesam, da.
Osećala je da jastučnice u njenom naručju postaju teže od tuča.
-Šta si saznao?
-Izgleda da se neko već izvesno vreme motao oko njih. Dole u gradu.
-Kako to misliš, u gradu?
-Deca stalno beže dole u grad, upravnice Wittleshire. Ne pravite se blesavi.
-Da, ali...
-Ako to zna čak i Matora Magnuson, kako vi ne bi znali?
-Nemoj da zoveš gospođu Magnuson: matora. I, da, zaista znam da neko svaki dan odskita sa imanja. Pogotovo dripci poput tebe.
-Sestre Shaw nisu bile svetice. Ovde niko nije svetac. Ponekad vaspitači okrenu glavu i češu jezike, ili se zavuku u kuhinje na čašicu likera koji kuvarica pravi od divlje ribizle.
Posprdno je dodao:
-A to svakako znate, jer se burići s likerom nikad ne zaključavaju u smočnicu. Za koju samo vi imate ključ.
-Ljudima je potreban odušak. Bolje da popiju malo likera nego da pod moj krov krijumčare teška, žestoka pića od kojih bi izgubili glavu. Od slatkog likera niko ne postaje agresivan.
-Pa, vi znate najbolje. Ali dok se vaše osoblje hihoće u kuhinji pored burića, deca koriste priliku.
-Ali šta je toliko privlačno dole u gradu, Thomase? Zašto svi žele da se smucaju ulicama?
-Oprostite što kažem, upravnice Wittleshire, ali vi imate uvrnut stav o tome.
-O čemu?
-O izlasku s ovog mesta. Vama je Willow Peak najlepše mesto pod nebom. Mogli bi provesti svoj vek i nikad ga ne napustiti. Sretni ste samo kad ste do grla u poslu.
Ona se ugrize za usnu.
-Pa...
-Vaši pitomci možda nisu često gladni i možda ih niko ne zaključava u podrum i ne mlati kao što je bilo pre nego ste došli... Ali ovo je svejedno sirotište, i to strogo.
-Mora biti. Stotinu dece ne možeš prepustiti haosu. Pravila moraju postojati, i postoje da bi se poštovala.
-Deca ne vole pravila. Deca hoće da rade gluposti.
Celina je zurila u njega. Stajao je tu, pred njom, visok i zgodan mali dripac, s ramenima i nogama na kojima više ništa nije bilo maloletno; ali je maloletan bio; i svejedno je učio njenom sopstvenom poslu.
-U redu, Thomase. Postoji velika verovatnoća da si u pravu. Ja sam, izgleda, previše stara, a možda nisam bila naročito mlada ni kao dete. Priznajem da sam uvek bila mnogo ozbiljnija nego mi je priličilo.
Neko je vreme samo stajala, grizući usnu.
-Ali deca su deca, zar ne? Moraju da rade psine. Pretpostavljam da je teško izdržati zatočen ovde u ovom strogom internatu u kojem se sve radi po satnici i pravilima, kad sa svakog prozora imaš pogled na najveći, najuzbudljiviji grad u Kraljevini.
Uzdahnula je.
-Jesu li sestre Shaw zato bežale?
-Ne znam zašto su bežale. Ali su to radile. I, kako se čini, već izvesno vreme. A dole u gradu ih je neko dočekivao.
-Kako to znaš?
-Deca su mi rekla da su se vraćala u Willow Peak džepova punih slatkiša. Postale su ohole i nabusite. Svađale su se u spavaonici s onima koji su im se rugali jer su govorile da neće još dugo biti ovde, da će otići da žive u veliku palatu, imati lepe haljine i igračke. Da su one bolje od druge siročadi. To im nije naročito podiglo popularnost.
-Ali odakle im samo takve ideje? Ko bi im punio glave takvim glupostima, i zašto?
-Zašto ljudi bilo šta rade?
-Narednik Anderson odmah bi digao ruke od tebe kad bi čuo kakav si filozof postao, Thomase Parkere.
-Ne postavljajte mi glupava pitanja. Zašto bi neko dvema devojčicama iz sirotišta kupovao slatkiše i nagovarao ih da pođu s njim? Šta vi mislite?
-Ne bih da mislim o...
-Zato što ima manijaka koje pale devojčice.
-Oh, za ime sveta!..
Osetila je čudan gnev. Ljutito mu je okrenula leđa pa nastavila da trpa plahte u ormar.
-Ništa vam neće pomoći što gurate glavu u taj ormar, upravnice Wittleshire.
-Thomase Parkere, zaveži.
-Ono što ja mislim, jeste da se sestrama Shaw ne piše dobro.
-To ne znamo.
-To vi ne želite da znate. Prošlo je mesec dana. Šta vam pada na pamet, da ih je neko usvojio? Kralj iz bajke kojem je postradao sin jedinac?
Ponovo se nasmijao. Ona se obrecne, grimizna u licu:
-Nemoj da govoriš o tome kao nekakav prokleti skot bez srca, Thomase Parkere, jer ću zažaliti što sam se ma kad u tebe pouzdala i glavačke te izbaciti s ovog mesta sve i ako ti se bude ostajalo.
Od tog čudnog gneva sva se usplahirila i nikako nije uspevala dosegnuti poslednju, najvišu policu. Thomas joj ništa ne odgovori, ali odjednom je videla kako pruža ruku iznad njene glave, uzima od nje naramak plahti i bez problema ih odlaže na mesto. Rekao je:
-Ali ja sam vam od pomoći, upravnice Wittleshire.
Onda je otišao.
 

*pustinjakinja

Veoma poznat
Poruka
11.418
Ovaj put sam odlučila sačekati više nastavaka i sa zadovoljstvom isčitati u celini.
No nisam mogla baš dočekati kraj, pa isčitah u cugu ovih 12 delova i sad mi opet ostaje nestrpljivo stajanje u redu s ostalim članovima kluba :kpozdrav:

Ni ja nešto ne volim naslove, uglavnom pišem bez naslova i muku mučim da ga negde i dodelim nikad njime zadovoljna.
Izuzetno me nervira koncept novog "bloga" pa mi ne zamerite što ne ostavljam komentare te deluje kao da se ne čita.
Blog se nekad pratio u celosti, sad pratim par ljudi i uglavnom se trudim da se ne oglašavam.

p.s. Danilo Kiš nije imao problem da napiše roman, ali davanje imena delu, kažu, da ga je izluđivalo i da nikad nije bio zadovoljan. :)
 

Susan Sto Helit

Iskusan
Poruka
5.442
Ovaj put sam odlučila sačekati više nastavaka i sa zadovoljstvom isčitati u celini.
No nisam mogla baš dočekati kraj, pa isčitah u cugu ovih 12 delova i sad mi opet ostaje nestrpljivo stajanje u redu s ostalim članovima kluba :kpozdrav:

Ni ja nešto ne volim naslove, uglavnom pišem bez naslova i muku mučim da ga negde i dodelim nikad njime zadovoljna.
Izuzetno me nervira koncept novog "bloga" pa mi ne zamerite što ne ostavljam komentare te deluje kao da se ne čita.
Blog se nekad pratio u celosti, sad pratim par ljudi i uglavnom se trudim da se ne oglašavam.

p.s. Danilo Kiš nije imao problem da napiše roman, ali davanje imena delu, kažu, da ga je izluđivalo i da nikad nije bio zadovoljan. :)
Ne moraš mi verovati, ali ja sam samo jedan naslov u životu smislila, a i to je bilo navrat nanos, i maltene nije imalo veze s tekstom. Ne znam ko je smislio koncept naslova, stvarno, to je jedna od najvećih dosada. Pretpostavljam da profesionalci plate ljude da im to osmišljavaju...
I, naravno, hvala ti na povratku i pažnji :)
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.