Mrsko mi da izbacim djubre

Мени је проблем бријање. Волим кад сам обријан. Али да ме човек натера да дигнем дупе до купатила и пустим воду и насапуњам се.....као да ме тераш да утоварим четри тоне угља. Да није кеве која ме кљуца у хипофизу сваких четри сата "обриј се мајмуне, види на шта личиш, буди човек, УЉУДИ СЕ, какав си ко нека шоферчина" не бих се бријао по месец дана. Овако морам на сваких седам дана.
 
Мени је проблем да се натерам да пишем бесмислене текстове за које знам да нико неће да их чита, неке извештаје и сл. који само морају да постоје, али никога не занимају.

Такође, не могу да се натерам да попуњавам формуларе, то ми је огроман смор.
 
Мени је проблем бријање. Волим кад сам обријан. Али да ме човек натера да дигнем дупе до купатила и пустим воду и насапуњам се.....као да ме тераш да утоварим четри тоне угља. Да није кеве која ме кљуца у хипофизу сваких четри сата "обриј се мајмуне, види на шта личиш, буди човек, УЉУДИ СЕ, какав си ко нека шоферчина" не бих се бријао по месец дана. Овако морам на сваких седам дана.
na sedam dana , neka je , ubio si se od brijanja lica
 
Kad treba da izbacim djubre napolje to mi dodje kao da treba da kopam celi dan po najvećoj žegi, tolko mi mrsko. Spremam se psihofizički, čekam zadnji sekund.
A treba mi bukvalno minut da završim, i naravno kesa nije teška.

O kakvom se mentalnom poremećaju ovde radi?


mozda postoji jednostavan odgovor bez velikih misterija i potrebom za elektrosokovima u mentalnoj instituciji



recimo da si samo obicna lencuga
 
redosled..skupiti kese iz kuhinje, iz dva wc, zatim sve to potrpati u plavu kesu s podvezivanjem..zatim obuci patike i trenirke..maska.. da moze.. spustiti se stepeni9cama jedan kat.. izaci napolje..preci ulicu.. stisnuti nogom da se poklopac kontejnera otvori..ubaciti kesu.. vracanje nazad otkucati broj za identifikaciju.. procedura jbt..
 
Ја гледам кеву како пере гомилу судова док ја лежим и гледам тв и кад ме пита ДА ЛИ ХОЋУ да бацим кесу са ђубретом, ја кажем себи: "Замисли који посао она ради" и са задовољство одмах устајем и силазим доле пред солитер да бацим џак.
 
Neki od mojih komšija, ostave kese sa đubretom ispred vrata stana, nadajući se da će tu obavezu preuzeti neko drugi...
Ја сам та будала која баца ђубре за друге. Да их исправиш не можеш, а када неко пролази неће да размишља чије је ђубре, него ће цео спрат да гледа кроз њих. А није ни тешко, када год пролазим, понесем до контејнера.
 

Back
Top