- Poruka
- 351.650
Iznenađujuća taktika koju mravi sprovode, može biti način da se spreči da se čitava kolonija zarazi bakterijama.
Biolog Erik Frank 11 godina proučava ponašanje mrava. On i njegove kolege sa Univerziteta u Vircburgu doveli su mrave drvodelje sa Floride u svoju laboratoriju u Nemačkoj da saznaju kako reaguju na povrede. Većina vrsta mrava tretira povređeni ili odsečeni ud druga tako što ga premaže antimikrobnom smešom. Ali crvenkasto-braon mravi drvodelje su zauzeli drugačiji pristup: odgrizli su ostatak uda, efektivno ga amputirajući.
Druge životinje, kao što su gušteri, odbacuju sopstvene udove da bi izbegli predatore, ali Frank kaže da je ovo prvi slučaj da insekt odseče nogu srodniku iz gnezda da bi mu spasao život. Jedina druga vrsta koja to čini su ljudi. „Uopšte nisam verovao u ovo jer je bilo suprotno očekivanjima. Četiri puta smo ponovili eksperiment pre nego što smo ga prihvatili", rekao je Frank.
Entomolozi su inače i ranije primetili da neki mravi transportuju svoje povređene drugove do gnezda gde ih zbrinjavaju.
Većina vrsta mrava ima žlezde koje luče antimikrobna jedinjenja da bi sprečile gljivične i bakterijske infekcije, koje obično ulaze u njihova tela kroz rane. Ali floridski mrav drvodelja (camponotus floridanus), centimetar dugačak insekt poreklom iz južnih Sjedinjenih Država, izgubio je tu žlezdu tokom evolucije.
Da bi shvatio kako se vrsta brine sama za sebe, Frankov tim je isekao noge mravima i izložio ranu pseudomonas aeruginosa, bakteriji koja se obično nalazi u zemljištu. Tim je neke od mrava ostavio u izolaciji, a druge vratio u gnezdo.
Mravima koji su se vratili u gnezdo brzo su prišli jedan ili dva „drugara", koji su izgrizli nogu iznad i potpuno je amputirali. Devedeset posto mrava koji su dobili ovu „operaciju" preživelo je. Nasuprot tome, samo 40% onih koji su ostali sami je preživelo.
Mikromakazama, istraživači su takođe povredili noge mrava niže, na tibiji. Ovog puta, drugi insekti nisu amputirali udove svojim povređenim srodnicima iz gnezda; umesto toga, jednostavno su lizali ranu da bi jezikom uklonili bakterije. Devedeset odsto izolovanih mrava je umrlo, dok je 75 odsto onih koji su se vratili u gnezdo preživelo.
Biolog Erik Frank 11 godina proučava ponašanje mrava. On i njegove kolege sa Univerziteta u Vircburgu doveli su mrave drvodelje sa Floride u svoju laboratoriju u Nemačkoj da saznaju kako reaguju na povrede. Većina vrsta mrava tretira povređeni ili odsečeni ud druga tako što ga premaže antimikrobnom smešom. Ali crvenkasto-braon mravi drvodelje su zauzeli drugačiji pristup: odgrizli su ostatak uda, efektivno ga amputirajući.
Druge životinje, kao što su gušteri, odbacuju sopstvene udove da bi izbegli predatore, ali Frank kaže da je ovo prvi slučaj da insekt odseče nogu srodniku iz gnezda da bi mu spasao život. Jedina druga vrsta koja to čini su ljudi. „Uopšte nisam verovao u ovo jer je bilo suprotno očekivanjima. Četiri puta smo ponovili eksperiment pre nego što smo ga prihvatili", rekao je Frank.
Entomolozi su inače i ranije primetili da neki mravi transportuju svoje povređene drugove do gnezda gde ih zbrinjavaju.
Većina vrsta mrava ima žlezde koje luče antimikrobna jedinjenja da bi sprečile gljivične i bakterijske infekcije, koje obično ulaze u njihova tela kroz rane. Ali floridski mrav drvodelja (camponotus floridanus), centimetar dugačak insekt poreklom iz južnih Sjedinjenih Država, izgubio je tu žlezdu tokom evolucije.
Da bi shvatio kako se vrsta brine sama za sebe, Frankov tim je isekao noge mravima i izložio ranu pseudomonas aeruginosa, bakteriji koja se obično nalazi u zemljištu. Tim je neke od mrava ostavio u izolaciji, a druge vratio u gnezdo.
Mravima koji su se vratili u gnezdo brzo su prišli jedan ili dva „drugara", koji su izgrizli nogu iznad i potpuno je amputirali. Devedeset posto mrava koji su dobili ovu „operaciju" preživelo je. Nasuprot tome, samo 40% onih koji su ostali sami je preživelo.
Mikromakazama, istraživači su takođe povredili noge mrava niže, na tibiji. Ovog puta, drugi insekti nisu amputirali udove svojim povređenim srodnicima iz gnezda; umesto toga, jednostavno su lizali ranu da bi jezikom uklonili bakterije. Devedeset odsto izolovanih mrava je umrlo, dok je 75 odsto onih koji su se vratili u gnezdo preživelo.
