Ferdinand
“Beli su uvek
Borci
Oni teze da prosire vidik.”
“Crni su takodje
Borci
Oni teze da ogranice vidik.”
Mama krava je mudro poducavala Ferdinanda.
Ferdinand je za to vreme
Mirisao neko cvece.
Dok su fariseji vikali :
“ Zar ce Hrist doci iz Galileje ?!”
On je sedeo na proplanku
I posmatrao.
Beli I Crni su se borili.
Svaki na svoj nacin.
Menjali su fundamente Planete.
Ferdinand je za to vreme
Mirisao neko cvece
I divio se
Lepoti Vecne Igre.
Delovi
ja i ti smo delovi
nekog davno raspalog lesa
u mirisu lisca
u mirisu ruze
u mirisu humusa
u mirisu jabuke
u mirisu jeseni i proleca zime i leta
jasno se oseca
raspadanje
i blag nagovestaj
vaskrsenja
puls svemira
se ne palpira mislima
nisi izuzet
od tih nacina
zbog dobrih ocena.
eonima kasnije
citaces ovo opet
i delovace ti
jako poznato
Jedne od ovih noci
Kad pustis glas od sebe
Neka to bude
Krik
I neka pocepa
Nocno nebo
Na dvoje
Ne ogranicavaj se
Zbog tudje slabosti
I neka se sve zapali
Neka gori kao
Rodjendanska svecica
Oni koji se probude
Znace
Da Elvis
Zapravo nikad nije
napustio zgradu
Odlazak
Mocni ratnik je rastrgnut
Psi su jeli to meso
Kidali su do kosti
A kosti su kidali do srzi
Srz su kidali do moci
I pojeli su moci
Mocnog ratnika
Ostao je samo On
I stid
Koji je vetar odneo
Niz pustu dolinu
Grohotom
Nije istina
Iskrvarila je u nekom od praznih vagona
Na nekom od praznih perona
Kao I ti
Kao I ja
Nekad
Beskonacno
U praznim hotelima
I praznim bocama
Niz okean
Bez poruke
Anselmo
Blizi se cas
Kada ce se Nebo otvoriti
I kada ce grob ispovracati
Svu svoju decu
Iz lobanja ce nici cvece
A mi
Trcacemo
Nekim novim ulicama
Necemo se osvrnuti
Running to stand still
Zivot je sacinjen
Od iste materije kao I snovi
Ponekad prozivljavam
Svaki pojedinacni Zivot
Svakog pojedinacnog
Slucajnog prolaznika
Svaku
Patnju I radost
Srecu I tugu
Svako ocajanje i veru i Ljubav
i zabludu koja to nije
Braca I sestre
Napustili su Ocev dom
U potrazi za samima sobom
Pod svaki kamen zaviruju
Ne bi li ponovo pronasli
Put do kuce
On ceka
Ali ne pozuruje
On veruje
Ali ne navaljuje
Nekud
Takvim jutrima
Budis se
Mrtav
Shvatas da se vise
Niceg ne secas
Shvatas da sve to
Nije toliko bitno
Nije vredno osvrta
Diskretno se protegnes
- nastavljas dalje
Nekud
Iza secanja I zaborava
Nekud
Gde te cekaju
Boje I oblici
Sto vuku rekom oblaka
Iznad solitera
I nazad u njih
Ka novom budjenju
I tako u krug
Sreca
On ne bi znao sta je sreca
Da nema kofe pune tamne usirene krvi
U uglu prostorije
Pogled na nju uvek probudi
strast za zivotom
On zna – proslo je
On zna – dobro je
Dole psi laju - I oni znaju
Osmeh slomljenih zuba
baca svetlost kroz prozor sobe
na mracnu ulicu
Duboko ispod mrtve kosulje
Te razumne zivotinje
Slane od suza
Cuje se
Jos
Uvek
Kuca
Misunderstood
Nikada nisam zeleo
Da pisem lepe pesme.
Nikada nisam zeleo
Da pisem ruzne pesme.
Nikada nisam zeleo
Da udarim stihom
ravno u stomak
- To se jednostavno desavalo.
Sve carobne akorde
Uvrnute I cudne
Svirali su Duhovi
Kroz ovu praznu cev.
Ispred zgrade
Puno je nasilja,
Deca krvavih ociju
Masakriraju golubove I pse,
Mrze sami sebe,
Svoje ucitelje I oceve.
Zato ponavljam, casni sude :
Nikada nisam zeleo
Da pisem pesme
- To se jednostavno desavalo.
Covek iz sume
U nedelju su sahranili
Coveka iz sume
Masa se skupila
Po prvi put
Njegovo telo
Se naslo
U masi ljudi
Deca su trcala okolo
Momci I devojke
Su se glasno smejali
Starci su mudrovali
Zene su govorile
“siroti covek…”
Prva kisna kap
Me pogodila
Pravo u celo
“Bozje suze !”
Viknu zena iz gomile
“Pljuvacka, gospodjo”
-rekao sam tiho-
“Ipak je pljuvacka…”
Coveku
Veceras
Slusam neku sentimentalnu muziku
Gledam kroz prozor
Kroz krosnju breze
U mrak
I razmisljam o coveku
On mora da je
Kao svetionik u olujnoj noci
Kao zvezda na ponocnom nebu
Ispod tepiha od betona
Vrelo Srce Majke
Kuca za takvo dete
The truth may come in strange disguises
I ovo Sunce
Te karmicki cisti
Za karijeru medju Zvezdama
Mozda je potrebno da goris
Reci su kao
pesak
I zvuce kao
Plan
Free so Free
Primecen si prijatelju
Sve tvoje zamke vise me ne mogu dotaci
Veliki magijski preokret
Je zapalio ovu lastu
Postao sam laksi od lakog
Postao sam nula iz sna
Slobodan
Kao
Okean
Implodiram u nizu
Unutrasnji oganj me nosi negde daleko
Postajem cist orgazam
Koji plovi vizijom beskraja
Vetar
Ti si pesnik
Ti si mrtav pesnik
U telu
zivom mesu
pokvarenom
Ispod lisca
Krije se Namera
U Vodi I Vatri
Ona jeste
Fali ti Zivot da me stignes
Odvezani
Zloupotrebljavana I omalovazavana deca
Cesto izrastu
U sasvim pristojne mlade ljude
Doduse
Pomalo morbidne I neuroticne
Sa ekstrasenzornim sposobnostima
- Pravi mali antisuperheroji
Bez ambicije I apetita
Cesto tako
Odvezani
Lutaju gradovima sami I slobodni
Danima
Sede na klupi u parku
Obuzeti
Cudnom radoscu
Monument
Sve se raspada u vorteksu
Svako ja
Svako ti
Ostaje samo
Pospana Njiva
koja hrani kisu
desavalo se
desava se
desavace se
Novembri lutalice
Zuje
prosuti
ploca koja plovi svemirom
stize u malu provinciju
neorganska deca
na trenutak
odlazu
neorganski lastis
shvataju
da je
Neko nekad
Hteo da se upozna
Pre nego sto je
Velika Mama
Rekla
Dosta
Eden
Eden
Je Stanje
U kome ne postoji
Strah
Duboko u meni
Ponekad se
Ponovo spoje
Adam I Eva
Beskraj
Je chinija puna treshanja
Iz nje uzmi
Koliko god mozes da poneses
Ali ne budi sebican
Ne razbijaj je
I ne ogradjuj zicom
Jer Ljubavi ima
Dovoljno
Za Sve
“Beli su uvek
Borci
Oni teze da prosire vidik.”
“Crni su takodje
Borci
Oni teze da ogranice vidik.”
Mama krava je mudro poducavala Ferdinanda.
Ferdinand je za to vreme
Mirisao neko cvece.
Dok su fariseji vikali :
“ Zar ce Hrist doci iz Galileje ?!”
On je sedeo na proplanku
I posmatrao.
Beli I Crni su se borili.
Svaki na svoj nacin.
Menjali su fundamente Planete.
Ferdinand je za to vreme
Mirisao neko cvece
I divio se
Lepoti Vecne Igre.
Delovi
ja i ti smo delovi
nekog davno raspalog lesa
u mirisu lisca
u mirisu ruze
u mirisu humusa
u mirisu jabuke
u mirisu jeseni i proleca zime i leta
jasno se oseca
raspadanje
i blag nagovestaj
vaskrsenja
puls svemira
se ne palpira mislima
nisi izuzet
od tih nacina
zbog dobrih ocena.
eonima kasnije
citaces ovo opet
i delovace ti
jako poznato
Jedne od ovih noci
Kad pustis glas od sebe
Neka to bude
Krik
I neka pocepa
Nocno nebo
Na dvoje
Ne ogranicavaj se
Zbog tudje slabosti
I neka se sve zapali
Neka gori kao
Rodjendanska svecica
Oni koji se probude
Znace
Da Elvis
Zapravo nikad nije
napustio zgradu
Odlazak
Mocni ratnik je rastrgnut
Psi su jeli to meso
Kidali su do kosti
A kosti su kidali do srzi
Srz su kidali do moci
I pojeli su moci
Mocnog ratnika
Ostao je samo On
I stid
Koji je vetar odneo
Niz pustu dolinu
Grohotom
Nije istina
Iskrvarila je u nekom od praznih vagona
Na nekom od praznih perona
Kao I ti
Kao I ja
Nekad
Beskonacno
U praznim hotelima
I praznim bocama
Niz okean
Bez poruke
Anselmo
Blizi se cas
Kada ce se Nebo otvoriti
I kada ce grob ispovracati
Svu svoju decu
Iz lobanja ce nici cvece
A mi
Trcacemo
Nekim novim ulicama
Necemo se osvrnuti
Running to stand still
Zivot je sacinjen
Od iste materije kao I snovi
Ponekad prozivljavam
Svaki pojedinacni Zivot
Svakog pojedinacnog
Slucajnog prolaznika
Svaku
Patnju I radost
Srecu I tugu
Svako ocajanje i veru i Ljubav
i zabludu koja to nije
Braca I sestre
Napustili su Ocev dom
U potrazi za samima sobom
Pod svaki kamen zaviruju
Ne bi li ponovo pronasli
Put do kuce
On ceka
Ali ne pozuruje
On veruje
Ali ne navaljuje
Nekud
Takvim jutrima
Budis se
Mrtav
Shvatas da se vise
Niceg ne secas
Shvatas da sve to
Nije toliko bitno
Nije vredno osvrta
Diskretno se protegnes
- nastavljas dalje
Nekud
Iza secanja I zaborava
Nekud
Gde te cekaju
Boje I oblici
Sto vuku rekom oblaka
Iznad solitera
I nazad u njih
Ka novom budjenju
I tako u krug
Sreca
On ne bi znao sta je sreca
Da nema kofe pune tamne usirene krvi
U uglu prostorije
Pogled na nju uvek probudi
strast za zivotom
On zna – proslo je
On zna – dobro je
Dole psi laju - I oni znaju
Osmeh slomljenih zuba
baca svetlost kroz prozor sobe
na mracnu ulicu
Duboko ispod mrtve kosulje
Te razumne zivotinje
Slane od suza
Cuje se
Jos
Uvek
Kuca
Misunderstood
Nikada nisam zeleo
Da pisem lepe pesme.
Nikada nisam zeleo
Da pisem ruzne pesme.
Nikada nisam zeleo
Da udarim stihom
ravno u stomak
- To se jednostavno desavalo.
Sve carobne akorde
Uvrnute I cudne
Svirali su Duhovi
Kroz ovu praznu cev.
Ispred zgrade
Puno je nasilja,
Deca krvavih ociju
Masakriraju golubove I pse,
Mrze sami sebe,
Svoje ucitelje I oceve.
Zato ponavljam, casni sude :
Nikada nisam zeleo
Da pisem pesme
- To se jednostavno desavalo.
Covek iz sume
U nedelju su sahranili
Coveka iz sume
Masa se skupila
Po prvi put
Njegovo telo
Se naslo
U masi ljudi
Deca su trcala okolo
Momci I devojke
Su se glasno smejali
Starci su mudrovali
Zene su govorile
“siroti covek…”
Prva kisna kap
Me pogodila
Pravo u celo
“Bozje suze !”
Viknu zena iz gomile
“Pljuvacka, gospodjo”
-rekao sam tiho-
“Ipak je pljuvacka…”
Coveku
Veceras
Slusam neku sentimentalnu muziku
Gledam kroz prozor
Kroz krosnju breze
U mrak
I razmisljam o coveku
On mora da je
Kao svetionik u olujnoj noci
Kao zvezda na ponocnom nebu
Ispod tepiha od betona
Vrelo Srce Majke
Kuca za takvo dete
The truth may come in strange disguises
I ovo Sunce
Te karmicki cisti
Za karijeru medju Zvezdama
Mozda je potrebno da goris
Reci su kao
pesak
I zvuce kao
Plan
Free so Free
Primecen si prijatelju
Sve tvoje zamke vise me ne mogu dotaci
Veliki magijski preokret
Je zapalio ovu lastu
Postao sam laksi od lakog
Postao sam nula iz sna
Slobodan
Kao
Okean
Implodiram u nizu
Unutrasnji oganj me nosi negde daleko
Postajem cist orgazam
Koji plovi vizijom beskraja
Vetar
Ti si pesnik
Ti si mrtav pesnik
U telu
zivom mesu
pokvarenom
Ispod lisca
Krije se Namera
U Vodi I Vatri
Ona jeste
Fali ti Zivot da me stignes
Odvezani
Zloupotrebljavana I omalovazavana deca
Cesto izrastu
U sasvim pristojne mlade ljude
Doduse
Pomalo morbidne I neuroticne
Sa ekstrasenzornim sposobnostima
- Pravi mali antisuperheroji
Bez ambicije I apetita
Cesto tako
Odvezani
Lutaju gradovima sami I slobodni
Danima
Sede na klupi u parku
Obuzeti
Cudnom radoscu
Monument
Sve se raspada u vorteksu
Svako ja
Svako ti
Ostaje samo
Pospana Njiva
koja hrani kisu
desavalo se
desava se
desavace se
Novembri lutalice
Zuje
prosuti
ploca koja plovi svemirom
stize u malu provinciju
neorganska deca
na trenutak
odlazu
neorganski lastis
shvataju
da je
Neko nekad
Hteo da se upozna
Pre nego sto je
Velika Mama
Rekla
Dosta
Eden
Eden
Je Stanje
U kome ne postoji
Strah
Duboko u meni
Ponekad se
Ponovo spoje
Adam I Eva
Beskraj
Je chinija puna treshanja
Iz nje uzmi
Koliko god mozes da poneses
Ali ne budi sebican
Ne razbijaj je
I ne ogradjuj zicom
Jer Ljubavi ima
Dovoljno
Za Sve
hvala