Да ли су Фарска острва и Гренланд део Европске уније, преко Данске као пуноправне чланице ЕУ?
Не — ни Faroe Islands ни Greenland нису део European Union, иако је Denmark пуноправна чланица ЕУ.
Разлика је у њиховом статусу:
- Фарска острва никада нису ушла у ЕУ. Када је Данска приступила Европској заједници 1973, Фарска острва су остала ван ње.
- Гренланд је био део ЕУ преко Данске, али је након референдума изашао 1985. године, углавном због спорова око рибарства.
Данас:
- становници оба подручја имају данско држављанство,
- али та територија није у царинском и правном систему ЕУ као остатак Данске,
- имају посебне споразуме са ЕУ.
Зато, на пример:
- ЕУ правила и царине не важе у потпуности тамо,
- нису део шенгенског царинског подручја на исти начин као континентална Данска,
- а риболов и природни ресурси су под локалном контролом.
Кипар? Делови државе Кипар нису у ЕУ?
Да — ситуација са Cyprus је посебна и прилично компликована.
Цела међународно призната Република Кипар је формално чланица European Union од 2004. године.
Међутим, ЕУ право је „суспендовано“ у северном делу острва који контролише Northern Cyprus.
То значи:
- Јужни део (грчки Кипар) → практично функционише као нормалан део ЕУ.
- Северни део → де факто није под системом ЕУ, јер га контролише самопроглашена држава коју признаје само Turkey.
ЕУ и даље сматра да је цело острво део Кипра и тиме ЕУ, али:
- закони ЕУ се не спроводе на северу,
- постоји „зелена линија“ под надзором United Nations,
- север није у царинском и правном систему ЕУ као југ.
Постоји још један занимљив детаљ:
на Кипру постоје и британске суверене војне базе:
Оне нису део Кипра, већ припадају United Kingdom, па самим тим нису ни део ЕУ после Брегзита.
_____________________________________________________
Дакле, имамо примере да неке ЕУ државе нису чланице ЕУ целом својом територијом. Делови територије (нпр. Фарска острва и Гренланд) имају велики степен аутономије у оквиру државе чланице, и аутономија даје могућност држави да само једним својим делом буде чланица ЕУ.
Ово су специфични случајеви, више њих. Тако да и Србија и Косово и Метохија, са својим специфичностима, могу да регулишу односе са Унијом, тако да део државе буде пуноправна чланица, а део државе под широком аутономијом остане ван Уније.