Pisem o mozda poslednjim trenucima zivota moje majke...nadam se cudu koje se desava a to je da se oporavi koliko toliko...sada dok pisem u dubokom je snu u koji je upala pre nekoliko dana...ona lezi u krevetu od posledica slomljenog kuka i Parkinsonove bolesti...godinu dana je bila tako da kazem i pokretna i svesna ali nesposobna da ustane i pokrene se...imala e celodnevnu negu u starackom domu, fizioterapeuta, placali smo neurologa labartoriju stalno pratili simptome...odjednom je dobila klostridiju pa je morala na infektivnu desetak dana..kada se vratila nije vise bila ta zena...uzasno iscrpljena sa upalim ocima i bez moci da se mnogo krece rukama...pre nekoliko dana je jos nesto i pricala a onda upala u san iz kog se ne budi...krvna slika pokazuje prisustvo infekcije i dobila je antibiotike infuzije sve sto e moze...ali ne budi se...dise ubrzano i sva sam u strahu da je ovo kraj...ne znam kakvo bi pitanje postavila...Parkinson je teska bolest ali nisam ocekivala da ce ovako samo potonuti...ima li ko iskustva, da li je taj san zadnja faza iz koje nema povraatka ili d agajim nadu jer ona umire zadnja...ocajna sam da je gledam onako...ubi me neizvesnost jer se samo bojim poziva da je kraj...panicno se pitam moze li s esta uraditi sa zenom od 76 godina...majka nikad nije stara...hvala.