- Poruka
- 89.439
Pouka poslednjeg
U stvara vremena u Japanu su se koristili fenjeri od bambusa i papira u kojima su gorele sveće.
Jednom slepom čoveku na kraju posete prijatelju, ovaj ponudi fenjer da ga ponese sa sobom jer
je bila noć.
"Ne treba mi fenjer", reče mu. "Bila tama ili svetlo - meni je svejedno."
"Znam da ti fenjer nije potreban da bi pronašao put", odgovori mu prijatelj, "ali ako ga nemaš, neko
bi mogao da naleti na tebe. Zato ga moraš uzeti."
Slepi čovek krenu sa fenjerom i pre no što je odmakao, neko se sa njim sudari. "Pazi kuda ideš",
uzviknu on nepoznatom. "Zar ne vidiš ovaj fenjer?"
"Sveća ti je dogorela, brate", odgovori nepoznati.
Jedna od prvih zen priča koju sam davno pročitala. Kasnije sam naišla na Budin govor gde
kaže “Šta mislite, monasi, čega imaviše, listova u mojoj ruci ili listova u ovoj šumi?”
“Listova u ruci Blaženog je manje, gospodine. Više je listovau ovoj šumi.”
“Isto tako, monasi, onih stvari koje saznah neposrednim znanjem, ali ih nisam podučavao,
daleko je više od onih kojima sam podučavao.''
Nije podučavao stvarima koje je saznao neposrednim znanjem, zato što svako može do
toga i sam da dođe. Podučavao je putu koji vodi do toga. U kontekstu zen priče ''Pouka
poslednjeg'', svojim učenicima nije davao sveće nego ih je učio da upale svetlo u sebi.
U današnjem zapadnom svetu je vrlo popularna pouka da je čoveka bolje naučiti da
peca, nego mu pokloniti ono što si ulovio. Zašto se to ne bi odnosilo i na znanje?
Zar nije bolje dete naučiti da razmišlja nego mu servirati vlastita razmišljanja?
U stvara vremena u Japanu su se koristili fenjeri od bambusa i papira u kojima su gorele sveće.
Jednom slepom čoveku na kraju posete prijatelju, ovaj ponudi fenjer da ga ponese sa sobom jer
je bila noć.
"Ne treba mi fenjer", reče mu. "Bila tama ili svetlo - meni je svejedno."
"Znam da ti fenjer nije potreban da bi pronašao put", odgovori mu prijatelj, "ali ako ga nemaš, neko
bi mogao da naleti na tebe. Zato ga moraš uzeti."
Slepi čovek krenu sa fenjerom i pre no što je odmakao, neko se sa njim sudari. "Pazi kuda ideš",
uzviknu on nepoznatom. "Zar ne vidiš ovaj fenjer?"
"Sveća ti je dogorela, brate", odgovori nepoznati.
Jedna od prvih zen priča koju sam davno pročitala. Kasnije sam naišla na Budin govor gde
kaže “Šta mislite, monasi, čega imaviše, listova u mojoj ruci ili listova u ovoj šumi?”
“Listova u ruci Blaženog je manje, gospodine. Više je listovau ovoj šumi.”
“Isto tako, monasi, onih stvari koje saznah neposrednim znanjem, ali ih nisam podučavao,
daleko je više od onih kojima sam podučavao.''
Nije podučavao stvarima koje je saznao neposrednim znanjem, zato što svako može do
toga i sam da dođe. Podučavao je putu koji vodi do toga. U kontekstu zen priče ''Pouka
poslednjeg'', svojim učenicima nije davao sveće nego ih je učio da upale svetlo u sebi.
U današnjem zapadnom svetu je vrlo popularna pouka da je čoveka bolje naučiti da
peca, nego mu pokloniti ono što si ulovio. Zašto se to ne bi odnosilo i na znanje?
Zar nije bolje dete naučiti da razmišlja nego mu servirati vlastita razmišljanja?
