Može li nam tuđe znanje biti od koristi?

Jasna

Stara legenda
Banovan
Poruka
89.439
Pouka poslednjeg

U stvara vremena u Japanu su se koristili fenjeri od bambusa i papira u kojima su gorele sveće.

Jednom slepom čoveku na kraju posete prijatelju, ovaj ponudi fenjer da ga ponese sa sobom jer
je bila noć.

"Ne treba mi fenjer", reče mu. "Bila tama ili svetlo - meni je svejedno."

"Znam da ti fenjer nije potreban da bi pronašao put", odgovori mu prijatelj, "ali ako ga nemaš, neko
bi mogao da naleti na tebe. Zato ga moraš uzeti."

Slepi čovek krenu sa fenjerom i pre no što je odmakao, neko se sa njim sudari. "Pazi kuda ideš",
uzviknu on nepoznatom. "Zar ne vidiš ovaj fenjer?"

"Sveća ti je dogorela, brate", odgovori nepoznati.

Jedna od prvih zen priča koju sam davno pročitala. Kasnije sam naišla na Budin govor gde
kaže “Šta mislite, monasi, čega imaviše, listova u mojoj ruci ili listova u ovoj šumi?”
“Listova u ruci Blaženog je manje, gospodine. Više je listovau ovoj šumi.”
“Isto tako, monasi, onih stvari koje saznah neposrednim znanjem, ali ih nisam podučavao,
daleko je više od onih kojima sam podučavao.''

Nije podučavao stvarima koje je saznao neposrednim znanjem, zato što svako može do
toga i sam da dođe. Podučavao je putu koji vodi do toga. U kontekstu zen priče ''Pouka
poslednjeg'', svojim učenicima nije davao sveće nego ih je učio da upale svetlo u sebi.

U današnjem zapadnom svetu je vrlo popularna pouka da je čoveka bolje naučiti da
peca, nego mu pokloniti ono što si ulovio. Zašto se to ne bi odnosilo i na znanje?

Zar nije bolje dete naučiti da razmišlja nego mu servirati vlastita razmišljanja?
 
Gurđijev je, da bi napravio razliku između tuđeg znanja i znanja stečenog
neposrednim iskustvom, jedno nazvao znanje, a drugo razumevanje. Pa je
tako jednom prilikom Uspenskom rekao da on uopšte ne razume ono o čemu
je knjigu napisao. Rekao mu je ''Kada bi ti zaista razumeo to o čemu si pisao,
ja bih tražio od tebe da budeš moj učitelj''.
Neobično, zar ne? Čovek intelektualac, napisao knjigu i to vrlo složenu o
dimenzijama, vremenu i prostoru, a zapravo ne razume ništa od toga.
 
misliš na Novi model univerzuma?
Evo pronašla sam citat

Veoma mnogo se može pronaći čitanjem. Uzmite sebe za primer: vi biste već znali veoma mnogo toga kada biste ZNALI KAKO DA ČITATE. Hoću da kažem, kada biste RAZUMELI sve što ste pročitali u svome životu, vi biste već znali ono za čim tragate. Kada biste razumeli sve što ste napisali do sada u svojoj knjizi, kako se ono zove? — napravio je neku nemoguću kombinaciju od reči »Tertium Organum« — ja bih došao i poklonio vam se do zemlje, moleći vas da me učite. Ali VI NE RAZUMETE ni ono što čitate, niti ono što pišete. Vi čak ne znate šta reč 'razumeti' znači. Razumevanje je suština, a čitanje može biti korisno samo u slučaju da razumete ono što čitate
 
Gurđijev je, da bi napravio razliku između tuđeg znanja i znanja stečenog
neposrednim iskustvom, jedno nazvao znanje, a drugo razumevanje ...

Prvo jeste znanje, a drugo je nešto najvažnije što čovek može da stvori, a to je saznanje - novo znanje koje trenutno niko na planeti ne poseduje dok vlasnik saznanja to ne objavi. U saznanje spadaju izumi, naučna otkrića, patenti, inovacije ...

I kao što izreka kaže "Znane melodije su drage, al' neznane još su draže."
 
Prvo jeste znanje, a drugo je nešto najvažnije što čovek može da stvori, a to je saznanje - novo znanje koje trenutno niko na planeti ne poseduje dok vlasnik saznanja to ne objavi. U saznanje spadaju izumi, naučna otkrića, patenti, inovacije ...

I kao što izreka kaže "Znane melodije su drage, al' neznane još su draže."
Odake znaš da je to nešto što niko pre tebe nije znao? Možda si samo povukao
nešto iz koletktivnog sećanja?
Kakve inovacije? Misliš da možeš da usavršiš nešto što je inteligencijom nemerljivom
u odnosu na tvoju, stvoreno?

Mislim.. šta bi bilo kad bi bilo.. samo pitam.. :kafa:
 

Back
Top