Quantcast

Može li gej biti vernik?

bakonja

Buduća legenda
Moderator
Poruka
42.285
Takodje i ovako :




" Православни психијатар др. Лин (Магдалена) Папас из Калифорније, у овом интервјуу говори о начинима на који се у савременом друштву мења поглед према хомосексуалности у складу са губљењем репера за то шта је заиста нормално а шта није.

Људи који одбацују Бога губе тај репер и за нормално проглашавају све што им њихове греховне наклоности кроз осећања говоре да је нормално и у реду. Такав приступ, потпомогнут медијима и снажном кампањом одводи на странпутицу многе младе људе који, према докторки Папас услед хомосексуалног начина живота доспевају у све већу депресију, а све је мање лекара који ће им отворено помоћи и посведочити да је хомосексулност једна „инфекција душе“ коју је потребно лечити како би особа изашла из мрачног тунела депресивности, перверзија и суицидних мисли.

Хомосексуалност је само још један (промашен) вид потребе за испуњењем јер се покушава задовољити потреба на девијантан начин. И због тога доводи до тешких последица. Савремено друштво које тренутне греховне страсти проглашава за нормалне ствара такву климу да је особама које болују од хомосексуалности отежано да пронађу адекватну помоћ, јер наилазе на притиске да остану хомосексуални и да је то сасвим нормално, а психијатре који тврде другачије осуђују и чак судски и законски гоне.

Уредник сајта „Има наде“






Поглед православног психијатра на хомосексуализам


Др Лин Папас (LynnePappas), у православној цркви крштена као Магдалена, веома је угледан психијатар, лиценцирана за рад с децом, адолесцентима и одраслима, запослена у округу Бат и области Чико на северу Калифорније. Бави се психијатријском медицином више од двадесет две године. Такође је и председница црквеног савета Цркве св. Андрије Јуродивог у Редингу (Калифорнија), парохији Српске православне цркве.
Др Папас је пристала да с нама подели своје стручно знање о једном од „зала данашњице“...

Nastavak teksta na :

http://www.imanade.org/pogled-pravoslavnog-psihijatra-na-homoseksualnost/

- - - - - - - - - -

„Sve mi je slobodno, ali mi nije sve na korist.” (Kor.6.12.)
- - - - - - - - - -

Ovako takodje :



" Владимир Димитријевић

ЕКУМЕНИЗАМ КАО МИСТИЧКИ БЛУД

(Оглед из еклисиолошке етике)

Политички некоректно објашњење

У тексту који предстоји биће речи о содомији и содомитима, а не о хомосексуализму и хомосексуалцима. Као верујући човек, имам право да користим светопредањску терминологију своје вере која једну врсту људског полног понашања назива содомијом, по граду Содому, који је, скупа с Гомором, упражњавао такву „сексуалну оријентацију“, и о чему се може читати у библијској Књизи Постања.

Црква Божја, основана Христом, јасно разликује грех од грешника, и содомију од содомита. Содомит који се покаје, и одступи од свог неблагословеног пута, дражи је Богу од сваког самодовољног фарисеја. Преставши да упражњава грех, овај човек постаје пуноправни члан Цркве Божје и наследник вечнога живота, кога Отац Небески, као сваког покајника, прима у загрљај.

Непокајани содомит, као и сваки непокајани грешник, остаје без благодати Божје, а нарочито ако покушава да свој грех другима наметне као нешто „природно“ и „прихватљиво“.

Пишући оглед који читалац има у рукама, упражњавао сам своје право на слободу говора. Ни више, ни мање.



Шта Црква каже о содомском греху?

Црква се увек борила против сваког греха, па и против содомизма. Њено званично учење по том питању изнето је у „Основама социјалне концепције Руске Православне Цркве“, усвојеном на СА Сабору РПЦ 2000. године. Да га чујемо:

>> Свето Писмо и учење Цркве недвосмислено осуђују хомосексуалне полне везе, будући да у њима виде порочно изопачење од Бога створене човекове природе. Ко би мушкарца облежао као жену, учинише гадну ствар обојица (3. Мојс. 20; 13). Библија сведочи о тешкој казни коју је, како тумаче Свети Оци, управо због греха мужелоштва Бог послао на житеље Содома (в. 1. Мојс. 19; 1-29). Карактеришући морално стање паганског света, апостол Павле убраја хомосексуалне односе међу „најсрамније страсти” и „развратности” које скрнаве људско тело: И жене њихове претворише природно употребљавање у противприродно. А исто тако и мушкарци оставивши природно употребљавање жена, распалише се жељом својом један на другога, мушкарци са мушкарцима чинећи срам, примајући на себи одговарајућу плату за своју заблуду (Римљ. 1; 26-27). Не варајте се... ни рукоблудници ни мужеложници... неће наследити Царство Божије, писао је апостол житељима развратног Коринта (1. Кор. 6; 9-10). Светоотачко предање јасно и одређено осуђује свако испољавање хомосексуализма. „Учење Дванаесторице апостола”, дела св. Василија Великог, Јована Златоустог, Григорија из Нисе, блаженог Августина и канони св. Јована Посника изражавају непоколебиво учење Цркве: хомосексуалне везе су грешне и подлежу осуди. Људи који су у њих уплетени немају право да буду међу црквеним клиром (7. правило св. Василија Великог, 4. правило св. Григорија из Нисе, 30. правило св. Јована Посника). Обраћајући се онима, који су се уплели у грех содомије, преподобни Максим Грк је говорио: „Познајте, несрећници, каквој сте се нечистој наслади предали! Потрудите се да што пре одустанете од те најнечистије и најсмрадније насладе и да је омрзнете. Онога, који тврди да је она безазлена, предајте вечној анатеми као противника Еванђеља Христа Спаситеља и као онога који га изопачује. Очистите се искреним покајањем, топлим сузама, молитвом и давањем милостиње колико год је то у вашој моћи. Свом својом душом омрзните то безбожништво, да не бисте били синови проклетства и вечне пропасти."

У савременом друштву, дискусије о положају такозваних „полних мањина” показују тенденцију да хомосексуализам схвате не као полну изопаченост него као једну од „сексуалних оријентација”, која има једнака права на јавно изражавање и уважавање. Православна Црква полази од непоколебивог становишта да богоустановљени брачни савез мушкарца и жене не може ни да се упореди с изопаченим испољавањима сексуалности. Она хомосексуализам сматра греховном позлеђеношћу људске природе, а што се превазилази духовним напором који води ка исцелењу и личносном узрастању човека. Хомосексуалне тежње се лече, као и остале страсти које муче палог човека. Оне се лече Светим Тајнама, молитвом, постом, покајањем, читањем Светог Писма и светоотачких дела, као и хришћанским општењем с верујућим људима, спремнима да пруже духовну подршку.

..."...

http://borbazaveru.info/content/view/2211/52/
 
Top