mozdane vijuge

VIRGINIJA

VIRGINIJA

Iskusan
Poruka
6.438
Devojke,da li ste imale tripove da niste sigurne u ono shto zelite,a da ste to gradile godinama?! - ne mislim na mushkarce i veze.

Mislim na neshto lichno shto je npr,samo vashe,mozda neshto shto nas karakterishe kao bash takvu lichnost. I onad se zapitate da li je to zapravo ono shto ja zelim,i onda krenete u samodestrukciju?!

Da li su nashi prijatelji stavrno nashi prijatelji,ili smo navikli na njih?! I da li radimo posao koji volimo ili smo samo zapali u kolotechinu iz koje nam je teshko da se izvuchemo?!

Da li imate takve periode preispitivanja? I kako izgledaju?


Ja imam fobiju od svakodnevne kolotechine.
 
da li? ;) :)

mozes da se zalis ili ne...
malo je teze "utesiti" nekoga kad i tebe snadje isto...
a ne mozes ni sebe da utesis...
i juris onda pomalo (ili ne) samodestruktivno, u nekoj stihiji tog jednog pitanja "a sta ako...?"...
konkretno, meni je trenutno dosta grada...

kad me snadje...sve mi se odigrava prebrzo...nenormalno...misli trce, slike trce, citav dozivljaj trci, pogled kao da to sve prati pa i on trci...i cujem sebe kako disem...ali u tom trenutku iritira...
a inace mi kazu (kad sam takva...) da sam stravicno usporena...za divno cudo...dok je u meni histerija...
nije to zdravo XD
 
jeele:
da li? ;) :)

mozes da se zalis ili ne...
malo je teze "utesiti" nekoga kad i tebe snadje isto...
a ne mozes ni sebe da utesis...
i juris onda pomalo (ili ne) samodestruktivno, u nekoj stihiji tog jednog pitanja "a sta ako...?"...
konkretno, meni je trenutno dosta grada...

kad me snadje...sve mi se odigrava prebrzo...nenormalno...misli trce, slike trce, citav dozivljaj trci, pogled kao da to sve prati pa i on trci...i cujem sebe kako disem...ali u tom trenutku iritira...
a inace mi kazu (kad sam takva...) da sam stravicno usporena...za divno cudo...dok je u meni histerija...nije to zdravo XD
Kliknite za proširenje...


Tachno,to je upravo ,to...

Mozda je to zapravo posledica potiskivanja sebe....Ali onda dolazi to pitanje,a ko sam zapravo ja?
Tolika opsesija svakodnevnim stvarima,da se gubi sushtina.Stvari koje mislim da volim sam mozda samo umislila da volim,i onda ono pitanje:''a shta u stvari volim''?!:shock:....i tu nastaje tishina....
 
jeele:
da li? ;) :)

mozes da se zalis ili ne...
malo je teze "utesiti" nekoga kad i tebe snadje isto...
a ne mozes ni sebe da utesis...
i juris onda pomalo (ili ne) samodestruktivno, u nekoj stihiji tog jednog pitanja "a sta ako...?"...
konkretno, meni je trenutno dosta grada...

kad me snadje...sve mi se odigrava prebrzo...nenormalno...misli trce, slike trce, citav dozivljaj trci, pogled kao da to sve prati pa i on trci...i cujem sebe kako disem...ali u tom trenutku iritira...
a inace mi kazu (kad sam takva...) da sam stravicno usporena...za divno cudo...dok je u meni histerija...
nije to zdravo XD
Kliknite za proširenje...
Trenutno sam na jednoj maaaloj životnoj raskrsnici, vezanoj za posao. Ne znam za šta da se opredelim, pa samim tim ni u kom smeru da burgijam.
Eto, naprežem mozak svakodnevno u iznalaženju što boljeg i racionalnijeg rešenja, ali niš'.

Prijatelji su prijatelji, ako su se takvim pokazali. Svakog svog prijatelja poznajem ''u dušu'' i znam šta mogu da očekujem. Nemam ih mnogo.

Zabavljam se sa čovekmo koji je ultra racionalan i sve relativizira, pa učim od njega taj deo, na koji često zaboravljam. To je , za mene, valjda jedna od onih lekcija koje ti nikad ne ulaze u glavu, ma koliko puta da ih ponoviš.

Krljam se se ukućanima skoro svakodnevno.

Imam uvek obaveza preko glave.

Ovde nema mesta kolotečini. Svakodnevno nešto novo, lepo ili ružno. Prosto ponekad poželim da sve stane, makar na dan.
Ali, meni izgleda nije tako sudjeno.
Mirim se s tim, uvek iznova.
 
Ubijaju me u pojam ta preispitivanja,mozda samo mnogo filozofiram,....
U poslednje vreme me mnogo chesto hvataju takva stanja:"a zashto je ovo ovako,a ono onako"....

Pa me brzo prodje,kao da nikada nije ni bilo,i samo se slatko nasmejem pa nastavim dalje,...
Pa onda opet uhvati ista frka,i stalno u krug...Mozda je to strah od odrastanja...:D
 
VIRGINIJA:
Devojke,da li ste imale tripove da niste sigurne u ono shto zelite,a da ste to gradile godinama?! - ne mislim na mushkarce i veze.

Mislim na neshto lichno shto je npr,samo vashe,mozda neshto shto nas karakterishe kao bash takvu lichnost. I onad se zapitate da li je to zapravo ono shto ja zelim,i onda krenete u samodestrukciju?!

Da li su nashi prijatelji stavrno nashi prijatelji,ili smo navikli na njih?! I da li radimo posao koji volimo ili smo samo zapali u kolotechinu iz koje nam je teshko da se izvuchemo?!

Da li imate takve periode preispitivanja? I kako izgledaju?


Ja imam fobiju od svakodnevne kolotechine.
Kliknite za proširenje...

preispitivanje to muci svakog ko ima viska vremena i ko zeli da se prispituje tj svaki korak svaku odluku, ponasnje sebe, drugih,... sve prihvatanje k'srcu,... samo sami sebe unistavamo preispitivanjem ...
 
Naravno da imam periode preispitivanja - uglavnom pocinju u trenutku kada shvatim da nisam zadovoljna, da mi nesto fali, smeta. Izgledaju razlicito - nekada nesanice, preispitvanje, analiziranje, nekada naizgled spontane odluke - a zavrsavaju se tako sto nadjem novi posao/prekinem druzenje sa nekim/ nadjem novog frajera/ promenim stil u oblacenju/ krenem na dijetu / nakupujem knjige iz oblasti o kojoj nista ne znam/ pocnem da ucim novi jezik... Naravno da postoje neke konstante u zivotu, a sve ostalo je podlozno promeni i mislim da je to zdravo.
 
VIRGINIJA:
Devojke,da li ste imale tripove da niste sigurne u ono shto zelite,a da ste to gradile godinama?! - ne mislim na mushkarce i veze.

Mislim na neshto lichno shto je npr,samo vashe,mozda neshto shto nas karakterishe kao bash takvu lichnost. I onad se zapitate da li je to zapravo ono shto ja zelim,i onda krenete u samodestrukciju?!

Da li su nashi prijatelji stavrno nashi prijatelji,ili smo navikli na njih?! I da li radimo posao koji volimo ili smo samo zapali u kolotechinu iz koje nam je teshko da se izvuchemo?!

Da li imate takve periode preispitivanja? I kako izgledaju?


Ja imam fobiju od svakodnevne kolotechine.
Kliknite za proširenje...

Преиспитивања да. Самодеструкција не. Исувише волим себе! 8-):lol:

Пријатељи увек у мојим очима имају успоне и падове...и тако годинама и деценијама, и све то време остјау моји пријатељи...:D

Посао који радим обожавам, али ми се понекад смучи радно место, па пожелим да га променим...А онда схватим да неспособних, сујетних, нарднданих колега има свугде, и да од таквих не могу побећи...


Хмм...тренутно нисам у фази преиспитивања, па не могу баш нешто бог зна шта да кажем...:roll:
 
Uf ,zenske thanks shto ste podelile vashe iskustvo samnom.Sad mi je nekako lakshe 8-)

Znam da i to stanje prolazi , ali dok ne prodje....:? ...... Skoro nisam imala ovako extreman oblik samoispitivanja.Skoro da se granichi sa krizom identiteta.

Uglavnom se svodilo:''hocu shishke - necu shishke''.

Mozda napokon krenem da uchim taj Italijanski :D
 
Jao kako si me ubola u temu,nemas pojma....
Ja sam u takvoj fazi preispitivanja da je to strasno..Imala sam i ranije ovakve faze,ali nikad ovolikog intenziteta i sa nekim konkretnim delima...Valjda sam sad zrelija....
Smucio mi se i ovaj grad i posao i fakultet.... Mislim da cu da odem na neko vreme...
Bas od te kolotecine se najvise bojim i hocu da probam da uradim nesto po tom pitanju...
P.S. ja sa krenula da obnavljam francuski.... U istoj smo fazi,potpuno...
 
VIRGINIJA:
Ubijaju me u pojam ta preispitivanja,mozda samo mnogo filozofiram,....
U poslednje vreme me mnogo chesto hvataju takva stanja:"a zashto je ovo ovako,a ono onako"....

Pa me brzo prodje,kao da nikada nije ni bilo,i samo se slatko nasmejem pa nastavim dalje,...
Pa onda opet uhvati ista frka,i stalno u krug...Mozda je to strah od odrastanja...:D
Kliknite za proširenje...

mene "udari sve to u glavu" bas u onim trenucima najvece paznje u tome sto radim...
ono..."a cemu sve...? sta ako me ovo unisti...?"
i tako to...
a znam da ne mogu nista drugo da radim...u smislu - ovim mogu najduze da se zanimam...ostalo ne, ma koliko volela...

e, ali ima onih ljudi sto se prilagodjavaju i uopste ne razmisljaju...tipa, bacis ih u pustinju, reci ce "o super, suncano je" i nastaviti...
 
ja tako funkcionisem...uvek se pitam da li je to to, sumnjam, u stvari imam faze stalozenosti. cim su stvari lepe i jednostavne osetim potrebu da uradim nesto i hop...za par dana je jedino moguce resenje ono koje je najnelogicnije i najproblematicnije. sve se menja - posao, okruzenje, navike, interesovanja...samo ne prijatelji i porodica. oni su mi stabilna tacka u univerzumu. volim ja kolotecinu kada razmisljam o njoj, samo ne umem da je zivim kako treba
 
Preispitivanje...sta je to? pitam ozbiljno..sta radite tada..kao sednete i kazete ..Eeee gusko..sta ti je to trebalo ..ili ..ala sam ih zajebala..to mi je bio pravi potez ili....Stvarno..Koliko puta u zivotu do sada ste stvarno tako nesto uradile..i koliko istine i iskrenosti prema samom sebi je potrebno za to..da li ste je imali ili su to samo usputne najcesce subjektivne konstatacije ..u smislu necu vise a posle ne mnogo vremena ( da ne kazem godina) eeeee..ako ne isto ono slicno i tako u krug..Ne preispitujem sebe ..cisto iz razloga sto verujem sebi..prepotentno jel da..:-D pa jeste.. sve ovo sto sam se raskokodakala ..stavljam u jednu rec..imas svoj stav, zivotni, i furas ga odgovorno svestan da on sa sobom donosi lepo i ruzno...Ne preispitujem se( ali ne bacam ni kamen )..sve je to moje .kako god..Samodestrukcija..uzas..prema sebi, a tek zamislite u takvom stanju ..kakvi ste prema drugima..
 
ja sam sama sebi jedna veeelika nepoznanica. jedan novi kontinet, do kog moj brodić ne uspeva da dođe, ali ponekad, kad se magla malo razgrne, ja vidim neki obris kontinenta. i tako, kružim oko njega i tražim, u želji da ga upoznam, ali osim povremenih obrisa, ne mogu da ga dokučim...
 
parka:
ja sanjam o kolotečini...
ovako ne mogu da stanem pa da se preispitam.
Kliknite za proširenje...

Parka a shto se tiche sanjanja o kolotechini,ja sam izabrala ovaj posao koji radim jos mnoOoogo davno kada sam imala fobiju od same pomisli na ''radno mesto'',...e pa onda dodje period kad pozelish da se skrasish i da znash svakog 1 i 15 u mesecu dolazi plata,pa ti se ipak osladi pojam moje ''radno mesto'',i onda u trenutku kad sve ide nekako ok,ja skapiram....chek,chek shta je sve ovo....?!? I onda skapiram da mi se bezi od svega...
 
jeele:
mene "udari sve to u glavu" bas u onim trenucima najvece paznje u tome sto radim...
ono..."a cemu sve...? sta ako me ovo unisti...?"
i tako to...
a znam da ne mogu nista drugo da radim...u smislu - ovim mogu najduze da se zanimam...ostalo ne, ma koliko volela...

e, ali ima onih ljudi sto se prilagodjavaju i uopste ne razmisljaju...tipa, bacis ih u pustinju, reci ce "o super, suncano je" i nastaviti...
Kliknite za proširenje...


Da,upravu si...



Volela bih da upishem neki kurs iz te oblasti :D
 
VIRGINIJA:
Parka a shto se tiche sanjanja o kolotechini,ja sam izabrala ovaj posao koji radim jos mnoOoogo davno kada sam imala fobiju od same pomisli na ''radno mesto'',...e pa onda dodje period kad pozelish da se skrasish i da znash svakog 1 i 15 u mesecu dolazi plata,pa ti se ipak osladi pojam moje ''radno mesto'',i onda u trenutku kad sve ide nekako ok,ja skapiram....chek,chek shta je sve ovo....?!? I onda skapiram da mi se bezi od svega...
Kliknite za proširenje...
ma nisam ja mislila na takvu kolotečinu.. odnosno, ne samo na takvu. Al sam sad ukapirala da kad krenem da objašnjavam šta hoću to zvuči previše sumanuto pa odustajem.... koja sam ja bakuta, to je strašno =D
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top