MOZDA, MAYBE, FORSE,VIELLEICHT

its been a while..

ok, odakle poceti?!

Definitvno se svima bar neki put javio izesni osecaj nepripadnosti-čemu god, kome god, trenutak kada smo se osecali mozda usamljeno, mozda nezadovoljno, iako nam je u principu sve tu, na dohvat ruke, nekome blize, nekom, pak, dalje..

Skoro sam imala, pa moglo bi se reći, jedan vrlo uspešan dan..Elem, dogodilo se to da nisam mogla naći ni jedno zivo biće sa kim bih to podelila...Ok, saznali su svi koji su po meni trebali da znaju, za koje sam msla da im je stalo, bilo putem sms-a, poziva koji je bio ne duzi od minute, jer svi su nesto odjednom zauzeti, u guzvi..

Ali meni je ljudi, bilo potrebno nesto drugo..zagrljaj, stisak, dodir, ne znm, nesto sto bi uspelo da odrzi moju srecu, bar dok ne odem na spavanje..
Zapravo dosla sam do toga, da mi je malo zlo od ovih Savremenih vidova komunikacije..Ranije bih morala otići do čoveka, zakucala na vrata i rekla mu sta imam; videla bih istinsku reakciju, pogled u očima, mozda bi mi se dopala, mozda ne, al bih znala na cemu sam..

Mozda samo previse očekujem, mozda je ta slika o mom zivotu koju imam konstantno u glavi isuviše idilična, čak i nerealna, ali bi trebalo da je zaslužila ostvarenje, posle svega. A ja verujem da se trud, postenje, odanost, posvecenost i iskrenost znaju i moraju ceniti, msm mora da je tako, na kraju krajeva.

Svesna sam ja da zivim u Srbiji, al ljudi su ljudi i zivot je zivot, ma gde on bio.
Pa mislim da li su ikad ikog vaspitavali da bude lopov, da ne ceni nista, da ne veruje nikom, da bude tzv hejter, da radi cost n benefit analizu za sve..Verujem da ipak nisu..a opet veliki deo nas tako se ponasa.
mozda cak i ja, nesveno i nezeleci..

Jedno veliko MOZDA.

 

[hakim bej]

Svaki covek je neprilagodjen, samo se ne usudjuje svako da to prizna.
Rizikuje da se suoci sa kamenovanjem, lomacom, ignorisanjem, i mozda najgore, izolacijom.
Zato trosi svoje vrlo ograniceno vreme, pokusavajuci da se dodvori sistemu.
Da se dodvori i drugim, jednako neiskrenim ljudima.
Retki su svesni, a retki medju njima su iskreni. Prepoznaces ih po tome sto se ne uklapaju, strce, ali ipak funkcionisu.

Sistem nudi olaksice. Dozvoljava nam da se prilagodimo i kao streberi, i kao satro-buntovnici, i kao policajci i kao kriminalci. Sistem nikoga ne odbacuje jer su oni noseci stub.
Revolucionari su retki i ne zive dugo. To su ljudi koje sistem pokusava da kupi a zatim ubije, bez obzira na uspeh. Che je danas robna marka kao kokakola ili mekdonalds.
Sistem se ne moze pobediti. Iz sistema mozemo izaci, i on ce onda umreti.
Za to je potrebna iskrenost, prema sebi najbukvalnija iskrenost. U redu je prodati malo vremena, truda, znoja, suza.... ali srce ne smemo prodati.
Ako ne znas da ga imas, ako ga nisi do sada nasla, mozda je zaledjeno.
Pronadji andjela i dozvoli mu da pridje. Odledice ga i opet ce srce poceti da kuca tebi.
Meni je rekla magicne reci. Ne mogu ti ih preneti. Nije stvar u recima nego u osmehu.

 

[sasch]

"Mislim, dakle postojim."

Kada razmisljam - nije dobro, pa ipak mislim da je bolje da uopste ne mislim, no, gde sam onda ja.
Sistem neadekvatan, sa njim ne ide, bez njega ni ne krece.

da, srce..