Quantcast

MOSTOVI ROMANTICNIH UZDISAJA...

JA-OPIJUM

Primećen član
Poruka
802
Most moje mladosti, iz gimnazijskih dana. Naviru secanja, okupljanja ispod mosta kad zbrisemo s casa, devojacke tajne, nasa ćućorenja o simpatijama, zaljubljenosti. Uvece, to je već posebna prica, prvi poljupci, ustreptalost, mladalacka zanesenost, taj most mnogo pamti i smeska se zadovoljno, jer sad mu prave drustvo neki novi klinci;)
 

Maha-maja

Poznat
Poruka
7.371
Бели мост или мост љубави је назив за мост у Врању који је подигнут 1844. године. Мост се налази изнад Врањске реке, у улици Девет Југовића. Мост се налази и на грбу града Врања.


Легенда

Легенда каже да је мост подигла мајка туркиње Ајше у спомен несрећне љубави њене ћерке и српског пастира Стојана.

По рођењу ћерке Ајше, Селим-бегу су пророчице прорекле да ће се она заљубити у Србина. Иако је отац покушавао затварањем ћерке да спречи пророчанство, није успео у томе. Када је затекао Стојана и Ајшу загрљене крај реке покушао је да убије српског пастира. Међутим, усмртио је сопствену ћерку која је својим телом заштитила младића којег је волела. Након тога је и Стојан својим ножем одузео себи живот.

На месту где се одиграо догађај, подигнут је мост. На мост је постављена плоча, тзв. тарих, на којем на турском стоји натпис: "Проклет нека је онај који растави што љубав састави.
 

tanja_bg

Aktivan član
Poruka
1.960
....a postojao je jedan stari, gvozdeni most u novom sadu,
preko kog bi ona prelazila nekad...
i spustala svoje svilene kose, kao mreze, do onih talasa
i tu su se, kao srebrne deverike, hvatali prameni mesecine u njene uvojke...

ja nisam hteo da menjam svet, meni je ovaj bio sasvim dobar,
nisam virio u mikroskope,
nisam izmisljao lekove protiv retkih bolesti,
nisam hteo da udjem u enciklopediju...
hteo sam samo da prelazim preko tog mosta, ponekad, s' njom...
i da je volim...
u novom sadu,
u gradu gde vise nema mostova...
 

j-a-c-a

Primećen član
Poruka
525
Zivot je samo most

On je moj, on je moj
sretna sam


Dao mi je tvoje oci i osmijeh tvoj
dao mi je tebe, osjecam te tu
srecu koja traje i jos se ponavlja
ljubav sto se ne zaboravlja
vrijeme koje tece u mom sjecanju

To sto imas danas cvrsto zagrli
mozda vec sutra ces to izgubiti
nestat ce skupa s kisnim kapima
kao pijesak medju prstima
zato svoje srce uvijek slusaj ti

On je moj, samo moj



Zivot mi ponekad mnogo daruje
cak i kad zlo u njemu caruje
jedan je i ja ga ne dam
sretna sam

Zivot moj je samo most
preko kojeg treba proc'
palim luc, gubi se dan
novi mrak, nova noc

On je moj, samo moj




On je moj, samo moj




On je moj, samo moj


Zivot mi ponekad mnogo daruje
cak i kad zlo u njemu caruje
jedan je i ja ga ne dam
sretna sam


Zivot moj, samo moj
 

Nemir

Iskusan
Poruka
6.293
Sva lutanja i sva čekanja
samo su put do istog svitanja
tamo gdje je srce najdalje
tu je naše skretanje


kao brodovi jednom odvezani smo
kao mostovi uvek povezani smo
istim pesmama što nam noći skraćuju
istim pticama što nas kući vraćaju

nisu nam sve snove uzeli
nismo na put sve suze poneli
uvek jedna suza ostaje da nedostaje


kao brodovi jednom odvezani smo
kao mostovi uvek povezani smo
istim pesmama što nam noći skraćuju
istim pticama što nas kući vraćaju
 

BECARAC

Zainteresovan član
Poruka
236
Most Mirabo

Ispod mosta Mirabo teče Sena
I ljubav naša
Zar je sve uspomena
Patnja uvek radošću beše ispraćena
Sve nose dani osim mene
Nek sat izbija i noć krene
Sve nose dani osim mene

Licem u lice za ruke se držeći
Stojimo dok ispod
Mosta od ruku prolazeći
Val teče umoran od pogleda večnih

Nek sat izbija i noć krene
Sve nose dani osim mene

Ljubav nam odlazi s vodom sto mrmori
Odlazi ljubav
O živote spori
A naša se nada razbuktava gori

Nek sat izbija i noć krene
Sve nose dani osim mene

Protiču dani protiču vremena
Proslost je mrtva
Ljubav neoživljena
Ispod mosta Mirabo teče Sena

Nek sat izbija i noć krene
Sve nose dani osim mene

G Apoliner
 

bobanap

Domaćin
Poruka
4.476
Most moje mladosti, iz gimnazijskih dana. Naviru secanja, okupljanja ispod mosta kad zbrisemo s casa, devojacke tajne, nasa ćućorenja o simpatijama, zaljubljenosti. Uvece, to je već posebna prica, prvi poljupci, ustreptalost, mladalacka zanesenost, taj most mnogo pamti i smeska se zadovoljno, jer sad mu prave drustvo neki novi klinci;)


Mostovi

Most je najvaznija rec u Novom Sadu.

Sta kazemo kad kazemo 'most'?

Nesto obicno, kao 'Dobar dan'.
Nesto jednostavno, kao otici i vratiti se istim putem.
Nesto carobno, kao hodati po vodi.
Nesto cuveno, kao 'Ne diraj u moje krugove'.
Nesto neprolazno, kao ta rec.

Kako kazemo rec 'most'?

Tako sto spustimo pogled na Liman,
pa ga dignemo ka Majuru,
tiho da se ne pomere jablanovi kraj Djackog,
ni platani kojih vise nema u maloj Futoskoj.
Sto se setimo onog koji nas je prvi preveo preko,
kad je jedini put ispod bilo plavo.
Sto uzdahnemo kao kad nas zaboli,
pa odahnemo, kao kad bol prodje.

Kome nikad ne kazemo rec 'most'?

Onima koji nikad nisu zaspali na jednoj,
a probudili se na drugoj obali.
Onima koji ga nisu pravili od vrbovog pruta,
igrali se 'laste-prolaste' izmedju Telepa i Ribnjaka.
Onima koji nemaju nikoga koga vise nema.

Sta se krije ispod mosta?

Potonule imperije i trule carevine,
usnuli zaledjeni sa blagoslovom na celu,
skoljke u kojima se jos cuje kako Bic Bozji siba Panonsko more.

Ciji je most?

Onih koji su rodjeni na obalama,
svejedno kojim...
Pod jednim uslovom.
Da su bar jednom presli preko mosta.
Bilo kojeg...

Kako se pravi most?

Od sna.
Ko ne veruje,
neka proba.

Zagorka Radovic
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.