Quantcast

MOSTOVI ROMANTICNIH UZDISAJA...

Maha-maja

Poznat
Poruka
7.371
Veciti simboli Romantike, mogu nas zbliziti, s njih se pod mesecinom u vodi ogledati...
Njima premostimo daljine Srca...


Ivo Andric

Od svega sto covek u zivotnom nagonu podize i gradi, nista nije
u mojim ocima bolje i vrednije od mostova. Oni su vazniji od kuca,
svetiji, opstiji od hramova. Svaciji i prema svakom jednaki, korisni,
podignuti uvek smisleno, na mestu na kome se ukrstava najveci broj
ljudskih potreba, istrajniji su od drugih gradjevina i ne sluze
nicem sto je tajno i zlo.

Veliki kameni mostovi, svedoci iscezlih epoha kad se drugacije
zivelo, mislilo i gradilo, sivi ili zarudeli od vetra i kise, cesto
okrzani na ostro rezanim coskovima, a u njihovim sastavcima i
neprimetnim pukotinama raste tanka trava ili se gnezde ptice. Tanki
zelezni mostovi, zategnuti od jedne obale do druge kao zica, sto
drhte iz-vuce od svakog voza koji projuri; oni kao da jos cekaju
svoj poslednji oblik i svoje savrsenstvo, a lepota njihovih linije
otkrice se potpuno ocima nasih unuka. Drveni mostovi na ulasku u
bosanske varosice cije izglodane grede poigravaju i zvece pod kopitama
seoskih konja kao dascice ksilofona. I najposle, oni sasvim mali
mostici u planinama, u stvari jedno jedino ovece drvo ili dva brvna
prikovana jedno uz drugo, prebaceni preko nekog gorskog potoka koji
bi bez njih bio neprelazan. Po dva puta u godini gorska bujica odnosi,
kad nadodje, ta brvna, a seljaci, slepo uporni kao mravi, seku, tesu
i postavljaju nova. Zato se uz planinske potoke, u zatokama medju
stenama. cesto vide ti bivsi mostovi, leze i trunu kao i ostalo
drvo naplavljeno tu slucajem, ali ta zatesana brvna, osudjena na
oganj ili truljenje, izdvajaju se od ostalog nanosa i podsecaju jos
uvek na cilj kome su sluzila.

Svi su oni u sustini jedno i podjednako vredni nase paznje, jer
pokazuju mesto na kome je covek naisao na zapreku i nije zastao pred
njom, nego je savladao i premostio kako je mogao, prema svom shvatanju,
ukusu, i prilikama kojima je bio okruzen.

Tako, svuda u svetu, gde god se moja misao krene ili stane, nailazi
na verne i cutljive mostove, kao na vecitu i vecno nezasicenu ljudsku
zelju da se poveze, izmiri i spoji sve sto iskrsne pred nasim duhom,
ocima i nogama, da ne bude deljenja, protivnosti ni rastanka.

Tako isto u snovima i proizvoljnoj igri maste. Slusajuci najgorcu
i najlepsu muziku koju sam ikada cuo, odjednom mi se ukaza kameni
most, presecen po polovini, a izlomljene strane preokrenutog kuka
bolno teze jedna ka drugoj, i poslednjim naporom pokazuju jedinu
mogucu liniju luka koji je nestao. To je vernost i uzvisena
nepomirljivost lepote, koja pored sebe dopusta jednu liniju
mogucnosti: nepostojanje.

Naposletku, sve cim se ovaj nas zivot kazuje - misli, napori,
pogledi, osmesi, reci, uzdasi - sve to tezi ka drugoj obali, kojoj
se upravlja kao cilju, i na svakoj tek dobiva svoj pravi smisao.
Sve to ima nesto da savlada i premosti: nered, smrt ili nesmisao.
Jer, sve je prelaz, most ciji se krajevi gube u beskonacnosti, a
prema kom su svi zemni mostovi samo decje igracke, bledi simboli.
A SVA JE NASA NADA S ONE STRANE.
 

JA-OPIJUM

Primećen član
Poruka
802


Maho, tema je divna:D, mostovi romanticnih uzdisaja, bas tako, oni cuvaju , dok voda ispod sapuce kao najlepsa muzika, tajne zaljubljenih, njihove uzdisaje, poljupce, poglede, zagrjlaje. Mostovi spajaju ljude, njihove duse, spajaju svetove najlepsih zelja, mastanja, neraskidivo povezuju sve nas.
 

JA-OPIJUM

Primećen član
Poruka
802
Cekala ga je i sledeće jutro, sama. I sledeće. Šetali su polako vukući nogu za nogom, da traje duže. Svaki je dan kasnila, ta lepa gimnazijalka na poslednjoj godini. Svaki je dan kasnio, taj mladi profesor.
Trebalo mu je nedelju dana da je poljubi i još nedelju da je zaprosi.
Otelo se s usana. I njoj i njemu.
Prešli su tog leta, ruku pod ruku preko mosta, kao muž i žena.

 

JA-OPIJUM

Primećen član
Poruka
802
Tereza Kesovija - Sva su moja proljeća u meni

Kada voliš, svijet ti je na dlanu
i daljine na plovidbu zovu
i sve riječi u jednu riječ stanu
u snovima slutiš ljubav novu.

Kada voliš, vode mirno teku
i nebo je kao suza čisto,
stare rane više nas ne peku
i dana za danom ništa nije isto.

I do srca vodi svaki trag
kad ti priđe onaj tko je drag.

Sva su moja proljeća u meni
i kad dođu duge hladne kiše
i kada prvo lišće zarumeni
ja te volim svakog trena više.

Sva su moja proljeća u meni
kad se zima svome bliži kraju
i kada prva grana zazeleni
sva su moja proljeća u meni.

Kada voliš, sjajnije su oči,
toplije su, vrelije su usne,
putnik nađe put u svakoj noći
sretan kao dijete koje usne.

I do srca vodi svaki trag
kad ti priđe onaj tko je drag
.

 

JA-OPIJUM

Primećen član
Poruka
802
Olivera Katarina - Pričaj mi o ljubavi

Kad je sunce na zapadu palo,
kad su želje ugasile dan...
moje srce još tad nije znalo,
da će s tobom podeliti san...

Kad je noć, duga noć skrila zvezde,
kada grad tihim snom nemo spi...
tad sam ja srela dve tople ruke,
tad sam zanala da si pored mene ti...

Pričaj mi o ljubavi,
glas tvoj neka bude tih...
nežne reči pričaj mi,
kao drage pesme stih...

Pričaj mi o ljubavi,
davno želim šapat tvoj...
kad si pored mene ti,
čitav svet je samo moj...


 

tanja_bg

Aktivan član
Poruka
1.960
covjek kojeg volim

ja pjevam za tebe
za nasa sjecanja
jer srce pise stihove
pjesma je ljubavna

sto znace tvoji pogledi
kad sve je gotovo
jer sruseni su mostovi
do tebe odavno

sve je tuzno jer covjek
kojeg volim nije tu
i kazu da je s nekom
koja lici na mene
al on je sa mnom
i kad je uz nju
jer svatko ima svoje razloge

ja pjevam za vas sve
i za nasa sjecanja
jer srce pise stihove
pjesma je ljubavna

sto znace tvoji pogledi
kad sve je gotovo
jer sruseni su mostovi
do tebe odavno


 

Maha-maja

Poznat
Poruka
7.371
Mostovi

U meni večeras jedna Reka
razbija ogromna brda daleka,
muči se,
urliče,
razmiče klance
i kida svoje zelene lance
i rije kroz moje srce
i peče
i kroz oči mi kipi i teče.

U tebi večeras ista reka
čudno je meka.
Sva je od mleka.
I čas je srebrna.
I čas je plava.
U njoj se tišina odslikava.

Svako u sebi reke druge
pod istim mostovima sretne.

Zato su naše sreće i tuge
uvek drukčije istovetne.
Mika Antic
 

JA-OPIJUM

Primećen član
Poruka
802
Oliver Dragojević - Jedina

Ti si jedina i samo tebe srce zna
ti si jedina kraj tebe ja se budim
ti si jedina bez tebe duša nema sna
ti si jedina i samo tebe žudim
ti si jedina i samo tebe ljubim.

Ti si jedina u naručju mom
ti si jedina ti krasiš naš dom.
Ti si jedina u naručju mom
ti si jedina u životu mom,
u životu mom.

Ti si jedina i samo tebe srce zna
ti si jedina kraj tebe ja se budim
ti si jedina bez tebe duša nema sna
ti si jedina i samo tebe žudim
ti si jedina i samo tebe ljubim.
 

Maha-maja

Poznat
Poruka
7.371
Josipa Lisac

Život moj je samo most

On je moj,on je moj, sretna sam,sretna sam

Dao mi je tvoje oči i osmjeh tvoj
Dao mi je tebe osjećam te tu
Sreću koja traje i još se ponavlja,
Ljubav što se ne zaboravlja,
Vrijeme koje teče u mom sjećanju

To sto imas danas čvrsto zagrli,
Možda već sutra ćes to izgubiti
Nestaće skupa s kišnim kapima,
Kao pjesak među prstima
Zato svoje srce uvijek slušaj ti

On je moj, samo moj
On je moj, samo moj
Život mi ponekad mnogo daruje
čak i kad zlo u njemu caruje,
Jedan je i ja ga ne dam sretna sam

Život moj je samo most preko kojeg treba proć
Pada noć gubi se dan,
Novi mrak, nova noć
 

Maha-maja

Poznat
Poruka
7.371

Potrebno nam je


Pesma za mene , pesma za tebe....

Potrebno mi je mnogo sunca,
i to i noću, jedno da me susreće,
jedno da zamnom svetlost baca,
u ponoru jedno dubokom,
jedno da nosim u ruci
kad od jada ne vidim prst pred sobom.

Potrebno mi je mnogo nežnosti,
i to svakog dana, i mnogo od milošte reči:
potrebno mi je primirje
između srca i sećanja
između neba
i bola koji pred njim kleči.

Potrebna su mi dobrodošlicom ozarena
lica mnoga,
i to svakog trena,
potreban mi prijatelj i to što veći,
potrebni su mi mostovi viseći
preko mržnje,
preko nesporazuma nepremostivoga
.
 

bobanap

Domaćin
Poruka
4.476
Djordje Balasevic - Jedan od onih zivota

Ona se verovatno tačno seća na kom smo se sastanku poljubili?
Ja, priznajem, ne...
Jer svoj život sam počeo da brojim tek od tog poljupca, pa nadalje...
Bilo je od našeg prvog izlaska milion penala, onih filmskih situacija, pri susretu, u kolima, na stepeništu, ali nekako sam se plašio da je poljubim, slutio sam da bi to moglo da pokvari sve?
I bio sam u pravu...
Prvim poljupcem, kao tamnocrvenim carskim pečatom, u momentu je poništila haotičnu hrpu mojih uspomena, i iz pretenciozne Biografije Mog Momčenja prezrivo iscepila sve one stranice na kojima se pominju devojke, ljubav, strast...
Koliko samo promašenih tema?
Iz jedne naizgled prozaične popodnevne gužve nadošla je lagano i nezadrživo, kao talas, osmehnula se, potopila me zagrljajem, i tiho se povukla ka tamnoj pučini svoje tajanstvenosti...
Da...
A more ume nemilosrdno da se primiri...
Katkad me, eto, oseka danima i danima ostavi nasukanog i samog...
Ali delići Onog Talasa zapali su u svaku božiju pukotinu Ove Stare Stene...
I, ma šta da se desi...
U meni će zauvek ostati ona so...

--------------------------------------------



i ja se secam prvog poljupca......

na mostu.....
nedaleko od kuce .

leto posle prvog razreda srednje skole .....
na mostu se skupljalo drustvo....
danju....cesce nocu , kad utihne saobracaj.....
neko donese gitaru.......
svako dodje sa nekom idejom...zeljom.....
moja je bila samo da ga gledam....neprimetno.....
nikad nisam saznala koliko je bilo neprimetno ??

aha, poljubac..... :-D:-D:-D jedne veceri je bilo il' da me poljubi vec jednom,
il' da umrem.....
poljubila sam ja njega ;-)

lepa uspomena .
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.