"Most na reci Kvaj" - 7 Oskara

[Soradze]

7 os

„Most na reci Kvaj“ je film iz 1957. godine, režirao ga je Dejvid Lin po romanu Pjera Bula. U glavnim ulogama su Alec Guinness
kao pukovnik Nikolson, William Holden kao američki zarobljenik Širz, Jack Hawkins kao major Varden i Sessue Hayakawa kao
komandant Saito. Radnja nas vodi u Burmu tokom Drugog svetskog rata, gde britanski zarobljenici bivaju prisiljeni da grade
železnički most preko reke Kvaj.

Hiljadu uzavrelih nogu priča svoju priču, dok se prašina i dim puše iz vojničkih cokula. Gomila vojnika u pocepanim majicama
i sivomaslinastim pantalonama, bez života u očima, započinje još jedan bezimeni dan. Grimase na licima ljudi koji odavno ne
postoje. Ni strah više ne osećaju. Tumaraju prašumom bez nade, pribijeni jedan uz drugoga, bez glasa. Samo jedan vapaj
dovoljan je da im se broj smanji. Pocrneli od čađi i vreline skapavaju od znoja, marširajući ka reci. Pakleno nebo odbrojava
svaki njihov korak. Možda i poslednji u životu. Pošli su da sagrade pakleni most.

Most raste, sa njim i poniženje sveta. Nikolson veruje da učestvovanjem u gradnji mosta podiže dostojanstvo britanskih zarobljenika,
sve dok ga istina ne saseče kao katana: njegovi ljudi pomažu neprijatelju da gradi most smrti. Gvožđe se uzdiže, senka veličine se
smanjuje, poniženje sveta ga potapa u bol. Iza fikcije stoji surova istorija: japanska vojska je 1942–1943. godine prisilila 60.000
savezničkih zarobljenika i preko 200.000 civila da grade prugu dugu 415 kilometara, „Železnicu smrti“. Radili su po 18 sati dnevno,
gladni, bolesni, bez lekova. Stražari su ih tukli da ubrzaju rad. Više od 90.000 civila i 12.000 zarobljenika izgubilo je život. Svaka
deonica pruge bila je plaćena telom i poslednjim dahom.

Film je više od ratne priče. On je podsećanje na cenu rata, na ljude koji nisu imali izbora. Most u Kanchanaburiju i danas stoji, turisti
ga prelaze i fotografišu, ali iza tih slika ostaje senka - sećanje na one koji su patili. „Most na reci Kvaj“ ne govori o pobedi, nego o
gubitku, o tome kako rat briše granicu između ponosa i tragedije i ostavlja samo tišinu.

Danas u daljini leži čudovište od crnog gvožđa, sivih stubova, isprskano mazutom. Presijava se na suncu iako je rođeno kao
mat. Ambijent je tih, nepomičan, kao da gori vazduh a sve stoji. Reka nema žubora, nema vetra, nema zvuka. Samo tišina
koja podseća na prošlost. Most izgleda fascinantno, ali njegova energija je teška. Stupiti na njega znači osetiti hipnotičku moć.
Tek na pola reke shvatiš da hodaš po uzanom koloseku, pored rupa kroz koje se može propasti u provaliju. Nepažnja bi
značila da tiha siva reka postane večni dom. Most je preživeo, vibrira kao nekada, ali svaki njegov metar nosi dah onih koji
su ga gradili i umrli.

Ovaj film ne treba gledati iz udobne fotelje sa činijom kokica, nego u tišini duše koja se klanja nebrojanim žrtvama suludih
ideja „pobednika“.

 

[Mstislav]

Filmski klasik bez dileme.

 

[Nikita Kulganov]

 

[ružislav]

gledao sam ovaj film ihaha godinaa

 

[Black_star]

čuveni zvižduk koji svako zna, da ga probudiš u sred noći...

 

[VanderGraaf]

Lepo opisano @Soradze. Film je svakako jedan od najboljih koji su snimljeni 50-tih, iako nije istorijski tacan. Nikolson nije pao na detonator i srusio most, vec su ga americki avioni bombardovali i unistili. Most je bio deo zeleznicke pruge duzine oko 300 km. a koja je povezivala Burmu i Tajland. Celu prugu su izgradili zarobljenici i most na reci Kvaj je samo jedan od mnogih mostova koje su oni podigli. Iako je radnja filma smestena u Burmu, most se zapravo nalazi u Tajlandu, oko 30 kilometara od granice sa Burmom,danasnji Mirjamar. Iako je film dobio Oskare i druga priznanja, iako se smatra jednim od najznacajnijih filmova, iako je publika obozavala i jos uvek voli ovaj film, preziveli zatvorenici koji su gradili prugu i most su mrzeli film. Poslali su na desetine protestnih pisama u kojima su naveli svoja negodovanja filmom. Najvise iz razloga sto pukovnik Nikolson u filmu, odnosno prava licnost pukovnik Tusi, nije prikazan onakav kakav je zaista bio tokom gradnje zeleznice i mosta. Takodje po prezivelim zarobljenicima odnos japanskih vojnika prema ratnim zatvorenicima i horor koji su oni preziveli, nije adekvatno prikazan u filmu. Japanci su samo u toku dve nedelje na smrt pretukli i ubili 70 britanskih vojnika. U Tajlandu se nalaze tri groblja gde su sahranjeni britanski i holandski zatvorenici koji su gradili prugu. Najvece groblje se nalazi u mestu Kanchanaburi, Tajland, gde je i sam most.

 

[Obicandosadanlik]

Lepo opisano @Soradze. Film je svakako jedan od najboljih koji su snimljeni 50-tih, iako nije istorijski tacan. Nikolson nije pao na detonator i srusio most, vec su ga americki avioni bombardovali i unistili. Most je bio deo zeleznicke pruge duzine oko 300 km. a koja je povezivala Burmu i Tajland. Celu prugu su izgradili zarobljenici i most na reci Kvaj je samo jedan od mnogih mostova koje su oni podigli. Iako je radnja filma smestena u Burmu, most se zapravo nalazi u Tajlandu, oko 30 kilometara od granice sa Burmom,danasnji Mirjamar. Iako je film dobio Oskare i druga priznanja, iako se smatra jednim od najznacajnijih filmova, iako je publika obozavala i jos uvek voli ovaj film, preziveli zatvorenici koji su gradili prugu i most su mrzeli film. Poslali su na desetine protestnih pisama u kojima su naveli svoja negodovanja filmom. Najvise iz razloga sto pukovnik Nikolson u filmu, odnosno prava licnost pukovnik Tusi, nije prikazan onakav kakav je zaista bio tokom gradnje zeleznice i mosta. Takodje po prezivelim zarobljenicima odnos japanskih vojnika prema ratnim zatvorenicima i horor koji su oni preziveli, nije adekvatno prikazan u filmu. Japanci su samo u toku dve nedelje na smrt pretukli i ubili 70 britanskih vojnika. U Tajlandu se nalaze tri groblja gde su sahranjeni britanski i holandski zatvorenici koji su gradili prugu. Najvece groblje se nalazi u mestu Kanchanaburi, Tajland, gde je i sam most.

Pogledajte prilog 1855244

Šta jebeno nije u redu sa Japancima? Kako su mogli da budu toliko brutalni prema zarobljenicima?

 

[TOMAX]

Од историјске драме до ратног спектакла.