Most Milice Rakic (i svih NATO zrtava)

Da li podrzavate ideju da se Most na Adi zove Most Milice Rakic (simbol NATO zrtava)

  • Da, podrzavam ideju.

  • Ne, ne podrzavam ideju.


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.

C0NSIGLIERI

Buduća legenda
Banovan
Poruka
43.862
U jeku izbora koje će ime nositi Most na Adi, na društvenoj mreži ''Fejsbuk'' pojavila se grupa da se novi most zove po devojčici Milici Rakić, koja je nastradala od NATO-vih bombi 1999. godine u Beogradu.

''Ova stranica je vid podrške ljudi koji smatraju da novi most u Beogradu treba da nosi ime Milice Rakić, koja je tragično nastradala tokom NATO agresije 1999. godine. Neka ovaj most i ime Milica Rakić bude simbol svih žrtava tokom NATO agresije'', navodi se u opisu grupe.

Milica Rakić poginula je 17. aprila 1999. godine, kada su je geleri od bombe pogodili dok je sedela na noši.


Ako želite da podržite ovu grupu, možete otići na link ovde.


http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/158785/Novi-most-na-Adi--Most-Milice-Rakic
 
НАТО кукавице су убиле трогодишњу Милицу Ракић из Батајнице 19. Априла 1999. год. Милица Ракић је рођена у зору 9. јануара 1996. год. (на Светог Првомученика архиђакона СТЕФАНА). Њен Брат Алекса је био невероватно срећан када је добио млађу сестру. Милица је убијена 17. Априла 1999. год. у 21:45. У малом купатилу у улици Димитрија Лазаревића Расе број 8, први спрат, Батајница. Шрапнели су разбили мали прозор и поцепали завесу... Милица је седела на својој ноши, мајка Душица је напустила купатило само пар тренутака пре да малој Милици припреми кревет... Да је смести на спавање. Врата купатила су била отворена, и шрапнели су пролетели право кроз врата купатила.

Изненадна експлозија, ништа се претходно није чуло. Фасада куће је сва у рупама зграде у броју 8. "Потрчао сам бос у купатило" каже Жарко. Размишља о речима које је изрекао. Затим, окреће главу у страну. Његов поглед сусреће Душичин. Гледа у нас. "Узео сам је, стрчао низ степенице, улетео у кола.... Наставио сам да возим, иако сам знао да је мртва. Возио сам. У болници, узели су је од мене." Жаркова сестра Милка Богојевић, професор: "Чула сам детонације. На радију су рекли да су гађали Батајницу. Моја снаја Душица се јавила на телефон. Рекла је: Милица је погођена. Нисам тада знала шта то значи... Сада знам, и не разумем. Оставила сам сина Илију, шестогодишњака - Милициног брата. Она му је била најближа... Свима сам рекла да му ништа не говоре. Рекла сам да ћу му ја рећи ако будем у стању. Богдан Мириловић (71), комшија: "Моја кућа је преко пута. Чуо сам детонацију. Онда сам чуо врисак. То је био најужаснији врисак који сам икада чуо у животу. Онда кукњаву." Феми Сумети (37) комшија из броја 10, се присећа да је после експлозије све било прекривено црним димом који је штипао за очи. У кући преко пута, један од шрапнела је погодио Дражена Јанковића (21): "Када је експлодирало пао сам доле. Погођен сам у потколеницу. Јутрос су ми извадили парче шрапнела из ноге али сумњају да је још остало. Играо сам се са Милицом. Била је тако весела девојчица. Увек је трчкала около." Плочице по читавом десном зиду купатила прекривене су сличицама - цео зид десно од врата. Врата су била отворена. Смртни хитац је долетео кроз мали прозор. "Доктор ми је рекао да има лоше вести" казе Зоран Благојевић, муж Жаркове сестре. То је било у поноћ. Шта није у реду? Питао сам а да нисам ни био у стању да размишљам. Жарко је из Босанског Петровца, у близини Дрвара. Дошао је у Београд у касним седамдесетим. Срео је своју будућу жену у Бежанији. Њихово родно место је сада у муслиманским рукама. Жарков отац и мајка су сада у Дервенти, каже он, "живе на ничијој земљи у ничијој кући". Жарко је механичар, његова жена Душица је радница. Они су засновали свој дом у Расоној улици, број 8. "Милица је нацртала слику лала баш претходни дан за себе", присећа се њена рођака Данијела Дукић, доктор. "Лале, жуте и црвене." Њихове комшије и њихови пријатељи су седели на двема софама. Неко је, такође, поменуо судбину! "Немојте да причате о судбини" казе Жарко. "Немој нико да ми говори о судбини!" Окрутни непријатељи и тирани пуцали су издалека, погађајући војни циљ.
 
Nažalost to jeste komercijalizacija , ideološka , a ne finansijska , neka vrsta morbidnog marketinga koji je prvi u naš javni prostor uzveo pomahnitali Silikonac koji je sa svojim tužnim telećim izrazom lica i patetičnim drhtavim glasom svako malo spominjao ubijenu Milicu , pravio cirkus na njenom grobu ,neukusno javno naricao , a sve isključivo da bi popularisao svoju tadašnju antizapadnu ideologiju .Naravno koliko mu je stvarno stalo do Milice Rakić se vidi po tome da je od kada je postao evropejac ,nije ni jednom spomenuo , verovatno bi se pravio da nema pojma ko je to kad bi ga neko pitao . Opet to ne znači da se njena žrtva treba zaboraviti , ali nije ona jedino dete koje je poginulo u bombardovanju 99. , a ni u prethodnim ratovima takodje , o konc logorima i II svetskom ratu da i ne govorim , a opet se njeno ime jedino i svuda spominje i u tome se ogleda ta morbidna lešinarska komercijalizacija nečije lične i porodične tragedije , zarad sakupljanja političkih poena .
 
Poslednja izmena:
Никад.
Или док год оваки представљају нешто у Србији.

Srbija i NATO nisu više neprijatelji, vec partneri koji žele da pronadu najbolje modalitete saradnje“,
istakao je Šutanovac u autorskom tekstu za casopis „CorD“.

Тако да је нажалост џагуар мноооого ближи и реалнији са својим предлогом...
 
Nažalost to jeste komercijalizacija , ideološka , a ne finansijska , neka vrsta morbidnog marketinga koji je prvi u naš javni prostor uzveo pomahnitali Silikonac koji je sa svojim tužnim telećim izrazom lica i patetičnim drhtavim glasom svako malo spominjao ubijenu Milicu , pravio cirkus na njenom grobu ,neukusno javno naricao , a sve isključivo da bi popularisao svoju tadašnju antizapadnu ideologiju .Naravno koliko mu je stvarno stalo do Milice Rakić se vidi po tome da je od kada je postao evropejac ,nije ni jednom spomenuo , verovatno bi se pravio da nema pojma ko je to kad bi ga neko pitao . Opet to ne znači da se njena žrtva treba zaboraviti , ali nije ona jedino dete koje je poginulo u bombardovanju 99. , a ni u prethodnim ratovima takodje , o konc logorima i II svetskom ratu da i ne govorim , a opet se njeno ime jedino i svuda spominje i u tome se ogleda ta morbidna lešinarska komercijalizacija nečije lične i porodične tragedije , zarad sakupljanja političkih poena .


Ко скупља политичке поене?
 

Back
Top