Komunisti su sarađivali sa ustašama pre i tokom rata. Nije tajna da su zajedno izrađivali plan za atentat na kralja Aleksandra, kao i to da su za vreme Aprilskog rata pucali u leđa vojnicima savezničke vojske Kraljevine Jugoslavije dok su se oni povlačili. Šta je sa martovskim pregovorima 1943. i propuštanjem partizana od strane Nemaca na Neretvi i Sutjeski? Inače jugonostalgičari (komunisti i njihovi sinovi, unuci) su veoma mentalno ograničeni koji veruju u neverovatne bajke poput one da je postojao jugoslovenski svemirski program.
Ne postoji niti jedan dokument kao prilog o partizansko-ustaškoj ili partizansko-nemačkoj saradnji. Sve što ravnogorski orjentisani istoričari imaju su nekakvi izveštaji nemačke komande u kojima je navedeno kako "
izgleda da su ustaše i partizani postigli sporazum" "četničke jedinice su pretrpele teške gubitke od strane ustaša u
sadejstvu partizanskih snaga". Bog zna kako je to prevođeno sa nemačkog. To što su četnici u podrinju ratovali i protiv ustaša i protiv partizana je navodno dokaz ustaško-partizanske saradnje.
Dokaz je to što partizani nisu išli na Sarajevo koje su kontrolisale ustaše nego su išli na Podrinje koje su držali četnici. Nije li možda bio cilj imati otvoren put ka Srbiji?
A o saradnji četnika sa Italijanama, ustašama, Nemcima i Nedićem ima toliko fotografija, toliko dokumenata. O svemu je Mihailović bio izveštavan. Bio je upućen u svaki sporazum. U Divcima je na pregovorima sa Nemcima i sam učestvovao. Lično se sastajao sa Nedićem.
Dobar deo sa suđenja Mihailoviću je objavljen na yt gde je pokazao krajnje nedostojanstveno čak i udvoričko držanje.
"Ne znam." "Nisam obavešten" "Da sam znao za logore na Banjici i Jajincima nikada se ne bih sastao sa Milanom Nedićem (govori ispred Dragog Jovanovića)" "Uvek sam bio zadivljen tekovinama francuske revolucije. A ruska revolucija daje nove tekovine ali nisam smatrao da kod nas treba da počne od 1917."
Nije tema, tema je Pijade, ali svakako je vredno pomena. Vredno je pomena i to da je Pijade bio jedan partijskih rukovodilaca koji je dosledno sprovodio politiku Narodnog fronta.
U borbi protiv fašizma, niko nema monopol. U Španiji su ravnopravno ratovali i komunisti i anarhisti i građanske stranke. To kako su partizani bili nelegalne formacije, ne pije vodu. U svakom ratu postaje paramilitarne dobrovoljačke formacije koje ratuju rame uz rame sa redovnim snagama. Previše taktiziranja, premalo političke odlučnosti kod Mihailovića i partizani su odneli pobedu.
Kako je i sam Mihailović rekao zadesila je ga najgora životna sudbina. I jeste, kratkovidost ga je koštala pobede. Da je stupio u narodni front i da se nije sukobljavao sa partizanima, sam Staljin bi ga podržao. Samim tim i sudbina srpskog naroda bi se drugačije odlučivala. Socijalizam ima toliko duge tekovine u srpskom narodu. A još 1941. nije bilo sumnje da će Sovjetski džin pregaziti pola Evrope. Zbog kratkovidosti, prvenstvo jugoslovenskih vlasti i njihovog odnosa prema komunistima, a potom ravnogorskog pokreta desilo se i to da su sa vrha Kompartije sklanjani mahom Srbi.
