Nasla sam neke ranije komentare, koje sam dopunila, a koji razmatraju odnos moralnih i nemoralnih ljudi.
Storm+y: "Da li oni koji su u suštini nemoralne osobe, po default-u imaju poriv da ugrožavaju osobe kojima je moral ono što im utire put kroz život? I ako je to tako (a čini mi se da jeste), da li do toga dolazi, jer se nemoralni osećaju ugroženim u prisustvu moralnih osoba ili naprosto nerazumevajući one kojima je poštovanje ljudskih prava i osobenosti iznad svega, a s obzirom da pri tome nemaju moralne skrupule, bivaju iritirani i izazvani da silom reaguju na delanje razuma i savesti?"
zxy: "Evo reći ću na ovu temu ja moje skromno ne mišljenje nego više osećanje. Zlo organski ne podnosi dobro, eto to je to. Kantov kategorički imperativ mi izgleda iskonstruisan i nategnut kompromis sa okolnostima kojima je bio okružen. Zlo se odvija lako,tako reći spontano uz porast entropije.
Nasuprot tome dobro se sa mukom ostvaruje i zadobija.uz .ulaganje energije. Zlo mora da je primamljivo onima koji ga praktikuju jer oslobadja tenziju koja je u sputanim nagonima ali glavno pitanje je za mene bez odgovora: zašto tako slepo mrze dobro,do uništenja ,kao što se na Golgoti desilo. Šta je to bilo u srcu Lucifera kad je od Boga odpao i jeli to bilo nužno i zašto. Da li radi ravnoteže na kojoj počiva sve ;interakcije suprotnosti.
Ali kako u prirodi izgleda sve pulsira i pritom menja smer nije isključeno da je i ovde moguća promena smera ova dva antipoda na nekom planu koji nam je nepoznat. Toliko ,eto,da ne bude da smo bez nade.”
- Zxy je dobro primetio da je za vecinu ljudi lakse biti nemoralan nego moralan. Razlog tome je sto je moralnost rezultat samooplemenjivanja/duhovnog razvoja koji iziskuje rad na sebi ili prevazilazenje nizih nagona. Da bi se to postiglo um mora stupiti u kontakt s duhovnim potencijalom, odnosno osecanjem ljubavi i savesti. Mada svaki covek ima taj potencijal ne opredele se svi za njega, vec ostaju pod uticajem sebicnih nagona.
Ukoliko se ne oseca ljubav/saosecanje i ne pridaje znacaj savesti nema unutrasnje celovitosti. Nedostaje istinska konekcija sa samim sobom i drugima. Bez topline duse se formiraju hladne, bezosecajne i nemoralne misli. Ne uvidja se uzajamna povezanost svega sto postoji. Mudrost se zamenjuje lukavstvom. Um postaje otudjen, proracunat, arogantan, manipulativan, sebican. Ima rivalski odnos s okolinom. Javlja se zluradost, zavist, ljubomora, pohlepa itd.
S obzirom da su te osobine i reakcije dosta uobicajene veruje se da predstavljaju pravu prirodu ljudi. Ali, to nije tacno. Objektivnost je komplementarna suprotnost subjektivnosti koja mora postojati da bi doslo do interakcije i aktiviranja samospoznaje/spoznaje.
Ako se ostane samo na takvom, primarnom odnosu i ne postize duhovni razvoj izostaje mudrost. Zadrzava se na pojavnoj razlici izmedju subjektivnosti i objektivnosti. Ne shvata se da je vlastita subjektivnost sastavni deo objektivne celine, tj. univerzuma. Iz pojavnog razumevanja zivota i univerzuma proizilazi lukavstvo, podlost, bezosecajnost i nemoralnost.
Ogranici se samo ovom dimenzijom i vlastitom egzistencijom. Zivot se shvata suvise jednostrano i fatalno, pa se nastoji ostvariti nadmoc i akumulacija materijalnih dobara po bilo koju cenu. Preokupira se spoljasnjom interakcijom, a zapostavlja dublja unutrasnja. Usled toga ego nije u stanju da se funkcionalno razvija. Postaje arogantan i zaslepljen vlastitom velicinom i vrednoscu. Nema fleksibilnost i otvorenost ka novim idejama. Narocito ako protivrece njegovim shvatanjima zasnovanim na malogradjanskom mentallitetu, licemerju, dvolicnosti i materijalistickom razumevanju zivota.
Kada se takvi ljudi sretnu s produhovljenim instiktivno osete njihovu snagu i visu vrednost. To u njima izazove mrznju, ljubomoru, zavist, bes i ocajanje, jer unosi nemir i pometnju u njihova uverenja. Primorava ih da se suoce s vlastitim zabludama i disfunkcionalnoscu.
Medjutim, njihov mehanizam samoobmane i samoodbrane vlastiti nesklad i disfunkcionalnost projektuje na produhovljene ljude, pa umesto da se bore s vlastitom nefunkcionalnoscu, borba se usmeri na moralne.
Bez otvorenosti, kao i spremnosti da se suoci s vlastitom nefunkcionalnoscu i zabludama se ne moze napredovati. To je neminovan proces ucenja i razvoja. Ljudi koji bezrazlozno ili "slepo nasrcu" na druge cine vise stete sebi, jer nisu u stanju da pravilno identifikuju ili odrede uzrok svoga nemira kao vlastitu nefunkcionalnost.
Dakle, sazeti odgovor je da nemoralne osobe ugrozavaju moralne, jer se osecaju ugrozeni. Ono sto izaziva i iritira nemoralne ljude jeste nerazumevanje njih samih sto pogresno projektuju na druge. Svaki covek sve oko sebe procenjuje kroz sebe, pa je uslov pravilne procene okoline razumevanje samog sebe.
zxy: "ali glavno pitanje je za mene bez odgovora: zašto tako slepo mrze dobro,do uništenja ,”
-Ego koji se zadrzava samo u interakciji suprotnosti ima rivalski odnos posto ima jednostrano, parcijalno razumevanje. Ogranicen je sobom. Zato mora pobediti ili unistiti suprotnost. Za razliku od njega ego, koji se izdize u duhovnu sferu, prerasta u nad-ego. Prevazilazi pristrasnost i jednostranost sintezom obe suprotnosti i dobija potpun/celovit uvid. Time mu se i omoguci da pronadje najpovoljnije, konstruktivno resenje sukoba. Ne ostaje u neprijateljskom odnosu niti ima zelju za unistenjem protivnika posto je u stanju da razume njegovu "zaslepljenost" ili ograniceno razumeavanje.
Storm+y: "Da li oni koji su u suštini nemoralne osobe, po default-u imaju poriv da ugrožavaju osobe kojima je moral ono što im utire put kroz život? I ako je to tako (a čini mi se da jeste), da li do toga dolazi, jer se nemoralni osećaju ugroženim u prisustvu moralnih osoba ili naprosto nerazumevajući one kojima je poštovanje ljudskih prava i osobenosti iznad svega, a s obzirom da pri tome nemaju moralne skrupule, bivaju iritirani i izazvani da silom reaguju na delanje razuma i savesti?"
zxy: "Evo reći ću na ovu temu ja moje skromno ne mišljenje nego više osećanje. Zlo organski ne podnosi dobro, eto to je to. Kantov kategorički imperativ mi izgleda iskonstruisan i nategnut kompromis sa okolnostima kojima je bio okružen. Zlo se odvija lako,tako reći spontano uz porast entropije.
Nasuprot tome dobro se sa mukom ostvaruje i zadobija.uz .ulaganje energije. Zlo mora da je primamljivo onima koji ga praktikuju jer oslobadja tenziju koja je u sputanim nagonima ali glavno pitanje je za mene bez odgovora: zašto tako slepo mrze dobro,do uništenja ,kao što se na Golgoti desilo. Šta je to bilo u srcu Lucifera kad je od Boga odpao i jeli to bilo nužno i zašto. Da li radi ravnoteže na kojoj počiva sve ;interakcije suprotnosti.
Ali kako u prirodi izgleda sve pulsira i pritom menja smer nije isključeno da je i ovde moguća promena smera ova dva antipoda na nekom planu koji nam je nepoznat. Toliko ,eto,da ne bude da smo bez nade.”
- Zxy je dobro primetio da je za vecinu ljudi lakse biti nemoralan nego moralan. Razlog tome je sto je moralnost rezultat samooplemenjivanja/duhovnog razvoja koji iziskuje rad na sebi ili prevazilazenje nizih nagona. Da bi se to postiglo um mora stupiti u kontakt s duhovnim potencijalom, odnosno osecanjem ljubavi i savesti. Mada svaki covek ima taj potencijal ne opredele se svi za njega, vec ostaju pod uticajem sebicnih nagona.
Ukoliko se ne oseca ljubav/saosecanje i ne pridaje znacaj savesti nema unutrasnje celovitosti. Nedostaje istinska konekcija sa samim sobom i drugima. Bez topline duse se formiraju hladne, bezosecajne i nemoralne misli. Ne uvidja se uzajamna povezanost svega sto postoji. Mudrost se zamenjuje lukavstvom. Um postaje otudjen, proracunat, arogantan, manipulativan, sebican. Ima rivalski odnos s okolinom. Javlja se zluradost, zavist, ljubomora, pohlepa itd.
S obzirom da su te osobine i reakcije dosta uobicajene veruje se da predstavljaju pravu prirodu ljudi. Ali, to nije tacno. Objektivnost je komplementarna suprotnost subjektivnosti koja mora postojati da bi doslo do interakcije i aktiviranja samospoznaje/spoznaje.
Ako se ostane samo na takvom, primarnom odnosu i ne postize duhovni razvoj izostaje mudrost. Zadrzava se na pojavnoj razlici izmedju subjektivnosti i objektivnosti. Ne shvata se da je vlastita subjektivnost sastavni deo objektivne celine, tj. univerzuma. Iz pojavnog razumevanja zivota i univerzuma proizilazi lukavstvo, podlost, bezosecajnost i nemoralnost.
Ogranici se samo ovom dimenzijom i vlastitom egzistencijom. Zivot se shvata suvise jednostrano i fatalno, pa se nastoji ostvariti nadmoc i akumulacija materijalnih dobara po bilo koju cenu. Preokupira se spoljasnjom interakcijom, a zapostavlja dublja unutrasnja. Usled toga ego nije u stanju da se funkcionalno razvija. Postaje arogantan i zaslepljen vlastitom velicinom i vrednoscu. Nema fleksibilnost i otvorenost ka novim idejama. Narocito ako protivrece njegovim shvatanjima zasnovanim na malogradjanskom mentallitetu, licemerju, dvolicnosti i materijalistickom razumevanju zivota.
Kada se takvi ljudi sretnu s produhovljenim instiktivno osete njihovu snagu i visu vrednost. To u njima izazove mrznju, ljubomoru, zavist, bes i ocajanje, jer unosi nemir i pometnju u njihova uverenja. Primorava ih da se suoce s vlastitim zabludama i disfunkcionalnoscu.
Medjutim, njihov mehanizam samoobmane i samoodbrane vlastiti nesklad i disfunkcionalnost projektuje na produhovljene ljude, pa umesto da se bore s vlastitom nefunkcionalnoscu, borba se usmeri na moralne.
Bez otvorenosti, kao i spremnosti da se suoci s vlastitom nefunkcionalnoscu i zabludama se ne moze napredovati. To je neminovan proces ucenja i razvoja. Ljudi koji bezrazlozno ili "slepo nasrcu" na druge cine vise stete sebi, jer nisu u stanju da pravilno identifikuju ili odrede uzrok svoga nemira kao vlastitu nefunkcionalnost.
Dakle, sazeti odgovor je da nemoralne osobe ugrozavaju moralne, jer se osecaju ugrozeni. Ono sto izaziva i iritira nemoralne ljude jeste nerazumevanje njih samih sto pogresno projektuju na druge. Svaki covek sve oko sebe procenjuje kroz sebe, pa je uslov pravilne procene okoline razumevanje samog sebe.
zxy: "ali glavno pitanje je za mene bez odgovora: zašto tako slepo mrze dobro,do uništenja ,”
-Ego koji se zadrzava samo u interakciji suprotnosti ima rivalski odnos posto ima jednostrano, parcijalno razumevanje. Ogranicen je sobom. Zato mora pobediti ili unistiti suprotnost. Za razliku od njega ego, koji se izdize u duhovnu sferu, prerasta u nad-ego. Prevazilazi pristrasnost i jednostranost sintezom obe suprotnosti i dobija potpun/celovit uvid. Time mu se i omoguci da pronadje najpovoljnije, konstruktivno resenje sukoba. Ne ostaje u neprijateljskom odnosu niti ima zelju za unistenjem protivnika posto je u stanju da razume njegovu "zaslepljenost" ili ograniceno razumeavanje.
Poslednja izmena:
