Quantcast

Moralni i nemoralni ljudi

sofija06

Primećen član
Poruka
772
Nasla sam neke ranije komentare, koje sam dopunila, a koji razmatraju odnos moralnih i nemoralnih ljudi.

Storm+y: "Da li oni koji su u suštini nemoralne osobe, po default-u imaju poriv da ugrožavaju osobe kojima je moral ono što im utire put kroz život? I ako je to tako (a čini mi se da jeste), da li do toga dolazi, jer se nemoralni osećaju ugroženim u prisustvu moralnih osoba ili naprosto nerazumevajući one kojima je poštovanje ljudskih prava i osobenosti iznad svega, a s obzirom da pri tome nemaju moralne skrupule, bivaju iritirani i izazvani da silom reaguju na delanje razuma i savesti?"

zxy: "Evo reći ću na ovu temu ja moje skromno ne mišljenje nego više osećanje. Zlo organski ne podnosi dobro, eto to je to. Kantov kategorički imperativ mi izgleda iskonstruisan i nategnut kompromis sa okolnostima kojima je bio okružen. Zlo se odvija lako,tako reći spontano uz porast entropije.

Nasuprot tome dobro se sa mukom ostvaruje i zadobija.uz .ulaganje energije. Zlo mora da je primamljivo onima koji ga praktikuju jer oslobadja tenziju koja je u sputanim nagonima ali glavno pitanje je za mene bez odgovora: zašto tako slepo mrze dobro,do uništenja ,kao što se na Golgoti desilo. Šta je to bilo u srcu Lucifera kad je od Boga odpao i jeli to bilo nužno i zašto. Da li radi ravnoteže na kojoj počiva sve ;interakcije suprotnosti.

Ali kako u prirodi izgleda sve pulsira i pritom menja smer nije isključeno da je i ovde moguća promena smera ova dva antipoda na nekom planu koji nam je nepoznat. Toliko ,eto,da ne bude da smo bez nade.”

-Zxy je dobro uvidio da je za vecinu ljudi lakse biti nemoralan nego moralan. Razlog tome je sto je moralnost rezultat samooplemenjivanja ili duhovnog razvoja. Takav razvoj iziskuje rad na sebi, tj. predstavlja proces prevazilazenja nizih nagona visim, duhovnim. Da bi taj proces bio moguc intelekt mora stupiti u kontakt s duhovnim potencijalom. Duhovni potencijal se oseca kao ljubav i savest. Mada svaki covek ima nadsvesni duhovni potencijal ne opredele se svi za njega, vec ostaju pod uticajem egoisticnih nagona.

Ljubav je misteriozna snaga koja sadrzi skladno, smisaono jedinstvo univerzuma. Kada izostaje duhovni razvoj izostaje i ljubav ili istinska konekcija sa samim sobom i drugima. Ljudi nemaju unutrasnju celovitost. Nisu svesni svoje duhovne sustine posto ignorisu savest.

Zato imaju nizi stepen razumevanja. Lukavi su, ali ne i mudri. Njihovom razumevanju nedostaje toplina duse kojom se shvata uzajamna povezanost i jedinstvo svega sto postoji. Bez duhovne dubine intelekt postaje otudjen, proracunat, arogantan, manipulativan, sebican. Ima rivalski odnos s okolinom. Javlja se zluradost, zavist, ljubomora, pohlepa itd.

Postoji misljenje da su te osobine ili reakcije prava priroda ljudi, jer su uobicajene i rasprostranjene. Ali, za to postoji objasnjenje. Interakcija s okolinom je prvi ili primarni odnos koji omoguci ljudima da postanu sveni sebe. Zbog toga se dozivljava kao suprotnost.

Ukoliko se ostane samo na takvom, primarnom odnosu ili ukoliko se ne vrsi dublja unutrasnja interakcija izostaje mudrost. Zadrzava se samo na pojavnoj razlici izmedju subjektivnosti i objektivnosti ili izmedju vlastite egzistencije i egzistencije drugih bica. Ne shvata se da je vlastita subjektivnost sastavni deo objektivne celine, tj. univerzuma. Iz pojavnog razumevanja zivota i univerzuma proizilazi lukavstvo, podlost, bezosecajnost i nemoralnost.

Ogranici se samo ovom dimenzijom. Zivot se shvata suvise jednostrano i fatalno, pa se nastoji ostvariti nadmoc i akumulacija materijalnih dobara po bilo koju cenu. Preokupira se vanjskom interakcijom, a zapostavlja dublja, unutrasnja. Usled toga ego nije u stanju da se funkcionalno razvija. Postaje arogantan i zaslepljen vlastitom velicinom i vrednoscu. Nema fleksibilnost i otvorenost ka novim idejama. Narocito ako protivrece njegovim uverenjima.

Ta uverenja se uglavnom zasnivaju na malogradjanskom mentallitetu, licemerju, dvolicnosti i materijalistickom razumevanju egzistencije. Kada se takvi ljudi sretnu s produhovljenim ljudima instiktivno osete njihovu visu vrednost i snagu. To u njima izazove snazno osecanje mrznje, ljubomore, zavisti, besa i ocajanja, jer unosi nemir i pometnju u njihove utvrdjene istine.

Ugrozavanje takvih istina ih primorava da se suoce s vlastitim zabludama i disfunkcionalnoscu. Medjutim, njihov mehanizam samoobmane i samoodbrane tu disfunkcionalnost projektuje ili usmeri na produhovljene ljude, pa umesto da se bore s vlastitom nefunkcionalnoscu, borba se usmeri na duhovno razvijene ljude. To je razlog zasto iracionalno ili "slepo" nastoje da dokazu da su oni slabiji od njih ili cak i bezvredni i losi.

Bez otvorenosti, kao i spremnosti da se suoci s vlastitom nefunkcionalnoscu i zabludama se ne moze napredovati. To je neminovan proces ucenja i razvoja. Ljudi koji bezrazlozno ili "slepo nasrcu" na druge cine vise stete sebi, jer nisu u stanju da pravilno identifikuju ili odrede uzrok svoga nemira kao vlastitu nefunkcionalnost.

Dakle, sazeti odgvor je da nemoralne osobe ugrozavaju moralne, jer se osecaju ugrozeni. Ono sto izaziva i iritira nemoralne osobe jeste nerazumevanje njih samih koje oni pogresno projektuju na okolinu. Svaki covek sve oko sebe procenjuje kroz sebe. Zato je uslov pravilne procene pravilno razumevanje samog sebe. Ukoliko covek nepravilno procenjuje sebe, tada nepravilno procenjuje i okolinu.

zxy: "ali glavno pitanje je za mene bez odgovora:zašto tako slepo mrze dobro,do uništenja ,”

-Ego ili nizi nivo razumevanja ima rivalski odnos, jer se zadrzava samo u interakciji komplementarnih suprotnosti. S tog stanovista se ne moze ostvariti konstruktivna sinteza ili sjedinjavanje i prevazilazenje suprotnosti. Za to je potreban uvid u obe suprotnosti.

Takav uvid se postize tek kroz nad-ego. Nad-ego vlastitu individualnost sagledava sa viseg, duhovnog aspekta. Time dobija potpunije, sustinsko razumevanje. Ali, posto takvo razumevanje eliminise umisljenju, arogantnu velicinu, ego mu se zustro odupire. Ego je ogranicen samo sobom, tj. ima jednostran pristup i razumevanje s kojim se mora pobediti ili unistiti suprotnost.
 
Poslednja izmena:

daco9633

Domaćin
Poruka
3.552

Grindelwald

Primećen član
Poruka
861
Da, a moral je zapravo nepromenjiva konstanta koju ljudi prevrcu kako hoce u svoju sebicnu korist
Naravno da je cilj uraditi to u svoju korist. To sam i naveo. Da opravdaju svoje postupke. Između ostalog postavlja se pitanje, ko postavlja moral? Ko ga definiše? Ljudi bez morala teže ideji Pjer Žozes Prudona - anarhiji.

Sa druge strane ako pratimo Biblijske zapovesti, možemo videti da takav moral kojeg se čovek može pridržavati, može stvoriti dobrog čoveka. Zato su i date zapovesti, jer čovek nije sposoban sam da ih definiše. Zašto? Zato što ih definiše u svoju korist da opravda svoja dela.
 

Metronomy

Veoma poznat
Poruka
10.613
Nasla sam neke ranije komentare, koje sam dopunila, a koji razmatraju odnos moralnih i nemoralnih ljudi.

Storm+y: "Da li oni koji su u suštini nemoralne osobe, po default-u imaju poriv da ugrožavaju osobe kojima je moral ono što im utire put kroz život? I ako je to tako (a čini mi se da jeste), da li do toga dolazi, jer se nemoralni osećaju ugroženim u prisustvu moralnih osoba ili naprosto nerazumevajući one kojima je poštovanje ljudskih prava i osobenosti iznad svega, a s obzirom da pri tome nemaju moralne skrupule, bivaju iritirani i izazvani da silom reaguju na delanje razuma i savesti?"

zxy: "Evo reći ću na ovu temu ja moje skromno ne mišljenje nego više osećanje. Zlo organski ne podnosi dobro, eto to je to. Kantov kategorički imperativ mi izgleda iskonstruisan i nategnut kompromis sa okolnostima kojima je bio okružen. Zlo se odvija lako,tako reći spontano uz porast entropije.

Nasuprot tome dobro se sa mukom ostvaruje i zadobija.uz .ulaganje energije. Zlo mora da je primamljivo onima koji ga praktikuju jer oslobadja tenziju koja je u sputanim nagonima ali glavno pitanje je za mene bez odgovora: zašto tako slepo mrze dobro,do uništenja ,kao što se na Golgoti desilo. Šta je to bilo u srcu Lucifera kad je od Boga odpao i jeli to bilo nužno i zašto. Da li radi ravnoteže na kojoj počiva sve ;interakcije suprotnosti.

Ali kako u prirodi izgleda sve pulsira i pritom menja smer nije isključeno da je i ovde moguća promena smera ova dva antipoda na nekom planu koji nam je nepoznat. Toliko ,eto,da ne bude da smo bez nade.”

-Zxy je dobro uvidio da je za vecinu ljudi lakse biti nemoralan nego moralan. Razlog tome je sto je moralnost rezultat samooplemenjivanja ili duhovnog razvoja. Takav razvoj iziskuje rad na sebi, tj. predstavlja proces prevazilazenja nizih nagona visim, duhovnim. Da bi taj proces bio moguc intelekt mora stupiti u kontakt s duhovnim potencijalom. Duhovni potencijal se oseca kao ljubav i savest. Mada svaki covek ima nadsvesni duhovni potencijal ne opredele se svi za njega, vec ostaju pod uticajem egoisticnih nagona.

Ljubav je misteriozna snaga koja sadrzi skladno, smisaono jedinstvo univerzuma. Kada izostaje duhovni razvoj izostaje i ljubav ili istinska konekcija sa samim sobom i drugima. Ljudi nemaju unutrasnju celovitost. Nisu svesni svoje duhovne sustine posto ignorisu savest.

Zato imaju nizi stepen razumevanja. Lukavi su, ali ne i mudri. Njihovom razumevanju nedostaje toplina duse kojom se shvata uzajamna povezanost i jedinstvo svega sto postoji. Bez duhovne dubine intelekt postaje otudjen, proracunat, arogantan, manipulativan, sebican. Ima rivalski odnos s okolinom. Javlja se zluradost, zavist, ljubomora, pohlepa itd.

Postoji misljenje da su te osobine ili reakcije prava priroda ljudi, jer su uobicajene i rasprostranjene. Ali, za to postoji objasnjenje. Interakcija s okolinom je prvi ili primarni odnos koji omoguci ljudima da postanu sveni sebe. Zbog toga se dozivljava kao suprotnost.

Ukoliko se ostane samo na takvom, primarnom odnosu ili ukoliko se ne vrsi dublja unutrasnja interakcija izostaje mudrost. Zadrzava se samo na pojavnoj razlici izmedju subjektivnosti i objektivnosti ili izmedju vlastite egzistencije i egzistencije drugih bica. Ne shvata se da je vlastita subjektivnost sastavni deo objektivne celine, tj. univerzuma. Iz pojavnog razumevanja zivota i univerzuma proizilazi lukavstvo, podlost, bezosecajnost i nemoralnost.

Ogranici se samo ovom dimenzijom. Zivot se shvata suvise jednostrano i fatalno, pa se nastoji ostvariti nadmoc i akumulacija materijalnih dobara po bilo koju cenu. Preokupira se vanjskom interakcijom, a zapostavlja dublja, unutrasnja. Usled toga ego nije u stanju da se funkcionalno razvija. Postaje arogantan i zaslepljen vlastitom velicinom i vrednoscu. Nema fleksibilnost i otvorenost ka novim idejama. Narocito ako protivrece njegovim uverenjima.

Ta uverenja se uglavnom zasnivaju na malogradjanskom mentallitetu, licemerju, dvolicnosti i materijalistickom razumevanju egzistencije. Kada se takvi ljudi sretnu s produhovljenim ljudima instiktivno osete njihovu visu vrednost i snagu. To u njima izazove snazno osecanje mrznje, ljubomore, zavisti, besa i ocajanja, jer unosi nemir i pometnju u njihove utvrdjene istine.

Ugrozavanje takvih istina ih primorava da se suoce s vlastitim zabludama i disfunkcionalnoscu. Medjutim, njihov mehanizam samoobmane i samoodbrane tu disfunkcionalnost projektuje ili usmeri na produhovljene ljude, pa umesto da se bore s vlastitom nefunkcionalnoscu, borba se usmeri na duhovno razvijene ljude. To je razlog zasto iracionalno ili "slepo" nastoje da dokazu da su oni slabiji od njih ili cak i bezvredni i losi.

Bez otvorenosti, kao i spremnosti da se suoci s vlastitom nefunkcionalnoscu i zabludama se ne moze napredovati. To je neminovan proces ucenja i razvoja. Ljudi koji bezrazlozno ili "slepo nasrcu" na druge cine vise stete sebi, jer nisu u stanju da pravilno identifikuju ili odrede uzrok svoga nemira kao vlastitu nefunkcionalnost.

Dakle, sazeti odgvor je da nemoralne osobe ugrozavaju moralne, jer se osecaju ugrozeni. Ono sto izaziva i iritira nemoralne osobe jeste nerazumevanje njih samih koje oni pogresno projektuju na okolinu. Svaki covek sve oko sebe procenjuje kroz sebe. Zato je uslov pravilne procene pravilno razumevanje samog sebe. Ukoliko covek nepravilno procenjuje sebe, tada nepravilno procenjuje i okolinu.

zxy: "ali glavno pitanje je za mene bez odgovora:zašto tako slepo mrze dobro,do uništenja ,”

-Ego ili nizi nivo razumevanja se zadrzava u interakciji komplementarnih suprotnosti te zato i ima rivalski odnos. On nije u stanju da ostvari konstruktivnu sintezu, tj. sjedinjavanje ili prevazilazenje suprotnosti posto je za takav proces neophodno imati jasan uvid u obe suprotnosti.

Takav uvid se postize tek kroz nad-ego. Nad-ego vlastitu individualnost sagledava sa viseg, duhovnog aspekta. Time dobija potpunije, sustinsko razumevanje. Ali, posto takvo razumevanje eliminise umisljenju, arogantnu velicinu ego mu se zustro odupire. Ego je ogranicen samo sobom. Zato ima jednostran pristup i razumevanje s kojim se mora pobediti ili unistiti suprotnost posto je to uslov njegovog samoodrzanja.
zxy je dao odlican komentar na izvanrednu primedbu stormy i ja ne mislim da je tvoj odgovor na postavljeno pitanje dobar.
Mislim da je interakcija u kojoj su nemoralni aktivno agresivni prema moralnim proizvod svesti da je mnogo vise onih koji ce podrzati moralno i da se ego brani od osude. Ego moral shvata kao napad na njegove slabosti i preduzima aktivnu odbranu ( koju smatra neophodnom i cak moralnom ) Sto u sustini znaci da moralno ima veliku prednost u odnosu na nemoralno sto dalje podrzava tezu da su svi ljudi u svojoj sustini dobri, ali da su im iskustva razlicita.
Recimo kao iz ovog komentara da je moral uvek lazan.
 

sofija06

Primećen član
Poruka
772
Moral zadire u samu srz zivota i postojanja. Zbog toga i postoji mnostvo razlicitih tumacenja njegove svrhe i porekla. Opsirnije obrazlozenje:

https://www.smashwords.com/extreader/read/904241/121/spoznaj-sebe

https://www.smashwords.com/extreader/read/948043/68/trojstvo-univerzuma

Moral se definise kao skup obicaja ili pravila ponasanja. Posto su ta pravila promenljiva i razlicita, za razlicite drustvene zajednice i pojedince, osporava mu se univerzalnost i znacaj. Medjutim, to je samo pojavno razumevanje. Postoji dublji razlog zasto su ta pravila razlicita. Ali, da bi se to razumelo treba poci od samog zivota.

Osnovna karakteristika zivota i smisla je neprestana aktivnost, promena ili razvoj. Aktivnost je moguca samo u razlikama ili suprotnostima (otuda yin and yang kao pocetna suprotnost). U univerzumu postoji stalna gradnja i razgradnja razlicith oblika ili tela. Gradnja se izjednacava sa smislom, redom i konstruktivnoscu, dok se razgradnja manifestuje kao besmisao, nered, haos i destrukcija.

S obzirom da univerzum ima kontinuitet njegova sustina je red i smisao i pored toga sto postoji besmisao i destrukcija. Besmisao i destrukcija je nuzna suprotnost koja omogucava razvoj. Iz haosa, besmisla i nereda nikada ne moze nista nastati ukoliko nema smisla.

Nauka je zivot, smisao i postojanje svela samo na fizicki oblik i pojavu, odnosno materiju i energiju. Zato sve pokusava shvatiti i objasniti kroz ta dva entiteta. Ignorise cinjenicu da u postojanju postoji treci entitet ili svest o kojoj, gotovo nista ne zna, jer je ne moze neposredno posmatrati kao materiju i energiju.

Ali, zato religija i razlicita duhovna ucenja polaze od svesti. Odredjuju je kao bezoblicni entitet koji je sustina svega. To je, takodje, detaljno objasnjeno u knjigama, pa ne bih opet pisala o tome. Samo cu ukratko izneti duhovne postavke. Intelekt je aktivni deo svesti ili svesni nivo koji se nalazi u stalnom procesu razvoja. Pored njega postoji i dusa i duh kao nadsvesni, bezgranicni duhovni potencijal koji stvara i odrzava intelekt.

Duhovni potencijal je univerzalni smisao i sklad. Intlekt uvek ima samo ogranicen uvid u taj sklad. Shodno tome, ima i ograniceno razumevanje tog sklada, pa se neprestano razvija, uci ili produbljuje svoje shvatanje, a time i moralne vrednosti.
 

Metronomy

Veoma poznat
Poruka
10.613
Animalna osobina koja je zastupljena kod svih mužjaka je želja za samodokazivanjem.
Snažni, lukavi, slatkorečivi... boriće se svojim vrlinama.
Životinje ne znaju za moral, a mi ga suviše lako odbacujemo.
Zivotinje imaju moral o kome ljudi mogu da sanjaju...
Vi koji moral pljujete podrazumevate hriscanski moral, ali ne i univerzalni svima razumljiv.
Moral dobra i postovanja svakoga kroz sebe.
 

Metronomy

Veoma poznat
Poruka
10.613
Mnogi koji se bave filozofijom i etikom, nekada svesno, a nekada nesvesno, zagube delice univerzalnog morala, pa svi koji ih prate i dive im se ostanu da lutaju kao guske u magli i od toga naprave veliku filozofiju...trazenje puta.
Teska budalastina sizofrenog sveta. Ako ne znate sta je univerzalni moral, probajte da ga ponovo naucite od zivotinja tada vam nece trebati tumaci morala i ucitelji ni vodje, a ni "oslobadjanja" .
 
Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.