Quantcast

Монархија или република

Khal Drogo

Iskusan
Poruka
6.000
Једна од омиљених тема већ годинама у земљи Србији, република или монархија?
У правилу ту причу намећу они који би реафирмисали идеју Србије као монархије. Но, реално ако погледамо како котирају политичке опције које заговарају монархију, шансе да Србија поновно постане монархија и не постоје.

Ту је опет тешко водити неку расправу који је бољи облик владавине, једни и други ће селективно протурати аргументе, потенцирати оне успјешније земље, монархије или републике, занемарујући оне које и нису успјешне, те давати значај тривијалним аргументима. Сврха теме јесте да покушамо сагледати кроз историју који се облик уређења показао ваљанијим уз осврт на проблеме и аномалије који су се појављивали кроз историју.

Ако погледамо данашњу мапу свијета
world-map-types-of-monarchies.jpg

Монархије заузимају кудикамо мање територије. У свијету имамо 43 државе по уређењу монархије.
Од тога је 16 држава тзв крунске земље Комонвелта (енгл. Commonwealth realms), доста несрећно изабрана формулација у српском која је и оксиморон, тј државе које номинално признају за суверена британску краљицу Елизабету II.
То ће се, па готово извјесно, промијенити одласком данашње краљице и неке државе, прије свих Канада и Аустралија, ће промијенити државно уређење. О том, потом.

МОНАРХИЈА
Монархије су наравно кроз историју биле најчешћи облик владавине. Оне би мијењале своју форму, карактер, суштину, разликују се подоста монархије у старом вијеку, средњем вијеку или пак у ближој историји, рецимо XVII-XIX.вијеку.
Данас у Европи имамо уставне монархије, ту се улога краљевске породице своди на церемонијалне и протоколарне обавезе, немају стварну политичку моћ, извршна власт је у рукама владе или кабинета министара.

Шта је проблем са монархијама? Проблем је, а ту мислим на монарха који има политичку моћ, што не можете утицати на избор владара и колико ће он радити у корист земље и народа. Ако се покаже да води земљу у пропаст, да влада уз помоћ насиља и страха, остају само радикалне мјере, и ти преврати не донесу увијек добро, а знају бити и уводом у хаотична времена.
У древној Грчкој су знали за три облика државног уређења, краљевину, аристократију и демократију.
Опет у древном Риму у II.вијеку прије нове ере битисао је неки јебивјетар, неки Полибије, он у свом дјелу Историје (овдје, стр.479) тврди
Polibije 479 a.jpg

да поред та три постоје још три, монархија, олигархија и охлократија, искварени облици краљевине, аристократије и демократије.
Полибије прави разлику између монархије и краљевине, по њему није свака монархија краљевина, већ само она коју поданици драговољно прихвате и у којој владар влада разумом, не страхом и насиљем.
Монархија по Полибију настаје сама од себе и природно, њеним дорађивањем и исправљањем грешака рађа се краљевина.
Но већ у раном средњем вијеку, имали би често микс владавине монарха и олигархије, ту се чешће владало уз помоћ насиља, страха, власт би била утемељена на репресији и пропаганди, код пропаганде би тада и Црква имала важну улогу.
Имали смо монархе који би били дорасли својој историјској улози, који би владали разумом, знали се наметнути ауторитетом, били у служби својих поданика и то би били периоди просперитета, но имали би, на свим просторима, често и стална превирања, династичке борбе, гдје би се то и свело на терор и тиранију, за поданике никако срећна времена.

РЕПУБЛИКА
Република као облик владавине је настала из нехата, у древном Риму 509.године прије Христа, као реакција на тиранију и бахатост тадашњег римског краља.
Уопште у древном Риму смо имали све процесе, прелазе из једног облика владавине у други, касније трећи, промјене у начину живота (modus vivendi), вриједнсног система, које ћемо имати и у каснијим временима, па можемо рећи да је историја древног Рима и историја свијета. Но то је друга тема.
Касније смо у средњем вијеку имали рецимо Млетачку републику (Repubblica di Venezia), Републику Фиренцу, Дубровачку републику, свака на свој начин посебна прича, и тако све до република модерног времена.
Како то закључује горе поменути Полибије, монархије се појављују као природни облик владавине, историја нам говори да је слиједећи облик вадавине, прелаз, република.
Повратке из републике у монархију и нисмо баш имали, и то би било у правилу након краћег битисања републике и како ова не би добила прилику да се укоријени у пракси. Рецимо у случају енглеске републике (Commonwealth of England 1653-1660), или у случају прве и друге Шпанске републике (1873-74 и 1931-39).
Изузетак је тек Холандија када је Низоземска република (сами Низоземци алергични су када им отаџбину назовемо Holland) потрајала више од 2 вијека, и која је од 1815. краљевина.
Оно што је карактеристично за све прелазе, значи све, из монархије у републику, је да би дошло до јачања осјећаја прпадности етносу, народу, и код оних нижих сталежа, или како су то знали рећи у прошлим временима, до бујања национализма, и тај ослобођени национализам, снажан осјећај припадности и дужности према властитом етносу (или нацији), би био она покретачка снага која је поспјешила империјалистичка освајања у древном Риму, у новијој историји у Француској, па и у Енглеској иако је враћен ранији систем остало је то Кромвелово насљеђе.

Шта је проблем код република? Наравно избори. Нови предсједник и носиоци политичке моћи морају проћи провјеру и добити легитимитет на изборима. А на изборима не побјеђују бољи, ваљанији, честитији, са бољим програмом, који имају способности и који ће народу чинити добро, већ они који бирачима бољу причу продају.
И ту се као политичке елите испрофилишу, не они способнији и моралнији, него они који боље лажу, петљају и сплеткаре, и та негативна селекција временом обухвати све нивое.
Ту наравно можемо поставити питање колико је то демократија или смо прешли, како то премудри Полибије примијети, у искварени облик, охлократију.
Па и ако би на власт дошли они бољи (може да се деси), они код одлука морају угађати свјетини, пазити да им неке одлуке не наруше рејтинг, да им не падне популарност, и ту је тешко имплементирати идеје и процесе који ће дугорочно донијети бољитак и просперитет, посебно што су некад неопходне тешке одлуке, резови, које ће бирачко тијело лоше примити.
У том сталном раскораку између популизма, угађања бирачком тијелу и добробити земље, народа, ово друго баш и нема шансу.

КОЈИ ЈЕ ОБЛИК ВЛАДАВИНЕ БОЉИ?
Колико год сабирали + и -, немогуће је дати ваљан одговор. Ту ће неки као аргумент у прилог монархији рећи како нема потребе за предсједничким изборима (који се наравно могу објединити и са парламентарним те и не би били неки трошак) и уштеду коју то доноси. Но опет на другој страни, ту је издржавање краљевске породице, са пратећим особљем, инфраструктуром коју ваља одржавати, гомила паразита на грбачи народа.
Ту ће неке земље држати и до традиције, монархистичке породице имају своје симболичку важност.
Остаје нам само да послушамо савјет историје, а историја каже, република.
 
Poslednja izmena:

Khal Drogo

Iskusan
Poruka
6.000
У уводном посту написах;
Оно што је карактеристично за све прелазе, значи све, из монархије у републику, је да би дошло до јачања осјећаја прпадности етносу, народу, и код оних нижих сталежа, или како су то знали рећи у прошлим временима, до бујања национализма.
Овдје не смијемо упасти у замку, равнати се према нашој прошлости, наметнутом обрасцу поимања, и рећи, код нас прелаз из краљевине у републику након другог свјетског рата није пратило бујање национализма.
И ту идемо на ону причу “де јуре“ и “де факто“. Та бивша Југа (СФРЈ) бјеше "де јуре" федеративна република, но "де факто" то бјеше монархија, не уставна монархија какве данас имамо у Европи, него апсолутна, гдје је монарх Броз владао апсолутистички и аутократски, са скараним поимањем попут француског краља Луја XIV., уосталом тако се и понашао и живио (силне виле, ловишта, лични воз, брод, острво, све је то ваљало одржавати), а по узору на средњевјековне монархије имали смо и ЦК као отуђени центар моћи, гдје се одлучивало о свим важним питањима.
Након смрти монарха Броза, из те "де факто" монархије и Брозове заоставштине имамо траљав прелаз у републику, убрзо и више њих, то је наравно било пропраћено бујањем овдашњих национализама, и то је како написах наизбјежно код сваког прелаза из монархије у републику.
Можда неки мисле да није, но историја каже супротно.
 

luffy

Ističe se
Poruka
2.520
У уводном посту написах;

Овдје не смијемо упасти у замку, равнати се према нашој прошлости, наметнутом обрасцу поимања, и рећи, код нас прелаз из краљевине у републику након другог свјетског рата није пратило бујање национализма.
И ту идемо на ону причу “де јуре“ и “де факто“. Та бивша Југа (СФРЈ) бјеше "де јуре" федеративна република, но "де факто" то бјеше монархија, не уставна монархија какве данас имамо у Европи, него апсолутна, гдје је монарх Броз владао апсолутистички и аутократски, са скараним поимањем попут француског краља Луја XIV., уосталом тако се и понашао и живио (силне виле, ловишта, лични воз, брод, острво, све је то ваљало одржавати), а по узору на средњевјековне монархије имали смо и ЦК као отуђени центар моћи, гдје се одлучивало о свим важним питањима.
Након смрти монарха Броза, из те "де факто" монархије и Брозове заоставштине имамо траљав прелаз у републику, убрзо и више њих, то је наравно било пропраћено бујањем овдашњих национализама, и то је како написах наизбјежно код сваког прелаза из монархије у републику.
Можда неки мисле да није, но историја каже супротно.
Istina.
 

Platin

Buduća legenda
Moderator
Poruka
40.330
У овом времену је довољно да краљ има овлашћење да одабере мандатара односно да се сложи или не са оним којег политичари предложе.
Нама би то била најкориснија ствар.

Свакако је повољно решење, било како да се зове, да неко буде на власти а да не зависи од избора. Морал је низак и политичари покушавају све само да би дошли до следећег мандата, не обазирући се на дугорочне планове и последице.
 

luffy

Ističe se
Poruka
2.520
Mislim da bi Srbija trebalo da stvori novi oblik republike po sopstvenim potrebama gde nema jednog šefa države. Treba često da se menjaju i da imaju samo ceromonijalnu ulogu, dok vlada, a ponajvise zakonodavni organ treba sustinski da vladaju. I da jedino na izborima neposrednim budu birani politicari od ugleda, a ne po spiskovima, vladu treba da sacinjavaju vanstranacke strucne licnosti i da zakonodavni organ non stop kontrolise rad vlade.
 

Лекизан

Elita
Moderator
Poruka
19.448
Уставна парламентарна монархија.

Данас се иначе политички систем у монархијама и републикама незнатно разликује, не мислим наравно на апсолутистичке монархије, не постоји председник него монарх, а обојица углавном имају скромне ингеренције у земљи, уколико није реч о председничкој републици попут САД-а, председнике бира директно народ а краљ се бира по реду наслеђивања у краљевској породици, с тим што краљ може да абдицира или сам или по захтеву владе.
 

Perperius

Poznat
Poruka
8.280
Monarhija je potpuno retrogradna pojava, republika je civilizacijska tekovina. Tamo gde postoje jos uvek monarhije, one opstaju samo kao posledica robovanja tradiciji i generalno nemaju neki osobit pol.uticaj. Npr, koji uticaj ima Elizabeta II na Kanadu ili Australiju?
Istina, ali ni predsednici republika nemaju nekakav uticaj u većini zemalja (Evrope bar). Kralj i predsednik najbeskorisniji funkcije danas.
 

Обилић

Domaćin
Poruka
3.864
Република је тотално превазишла монархију
ту периодично бираш за шефа државе најјачег и најспособнијег.

Ако се појави моћнији - на следећим изборима заокружиш његово име ...
Просто бре браћо !
 
Poruka
65.025
Legit. Mislila sam da mozda postoje i nele prednosti koje su ozbiljne, ali naravno da ne postoje 😁

Danas imamo problem sa nedostatkom patriotizma u Srbiji i sa tendencijom da se država poistovećuje sa ličnostima na vlasti. Odnosno, Srbija je Vučić ili Srpska napredna stranka. Naravno, ima mnogi koji će reći da nije tako, ali među njima može se na prs' nabrojati broj ljudi koji stvarno to misle, a ne kažu samo deklarativno.

Od koristi bi bio neki čovek koji označava kontinuitet. U predmoderno vreme to bi bio crkveni poglavar, ali u modernom, sekularnom društvu, npr. srpski patrijarh to nikako ne može biti. Dakle institucija monarha mogla bi predstavljati u izvesnom smislu jednu trajnost, te pomogla razdvojiti mržnju prema funkcionerima kao prolaznim činovnicima od mržnje prema državi, koja je danas u Srbiji široko rasprostranjeni fenomen (čak i kod onih koji sebe izdaju za nekakve patriote).

Eto, u nekoj ozbiljnoj diskusiji, to bi bila nekakva prednost. Osim toga što bi, po prirodi stvari, Srbiju gurnulo u partnerstvo sa drugim monarhijama sveta, a što je Srbiji u ovoj situaciji itekako preko potrebno.

Osim toga, ja nisam ljubitelj institucije predsednika republike. Moje je mišljenje da je Toma Nikolić bio najpametniji kada je predlagao da u sklopu ustavnih reformi uđu i odredbe kojima se ukida direktni izbor šefa države, odnosno da se čovek prosto bira običnom većinom u parlamentu, bi verovatno bila dobra ideja.

Aktuelni sistem jedna je noćna mora. Institucija predsednika u Srbiji ima samo jednu pravu svrhu; samopromociju i učvršćivanje sopstvene vlasti. To je u prošlosti činio Tadić, a danas to vrši Vučić. Koristi se situacija da se društvo polarizuje i imamo takozvani drugi krug u kojem možda većina naroda Srbije ne bi želela da vidi niti jednog niti drugog, ali prosta prilika izbornog sistema gura ljude da glasaju za "manje zlo" i tako izaberu možda i čoveka kojeg većina Srbije ni neće.

A opet, prenošenje nadlnežosti izbora šefa države na zakonodavnu instituciju, nije rešenje najbolje zbog načela podele vlasti, jerbo ta pozicija onda postaje samo predmet za raskusuravanje vladajuće većine, kao što je npr. slučaj da institucijom predsednika Narodne skupštine.

Dakle, imajući to u vidu, zamena te pozicije naslednom dinastijom eliminisala bi neke od problema koje smatram ključnim preprekama srpskog društva. I nije sad za porediti sve druge sisteme u kojima postoje slični načini izbora onoga ko se nalazi na čelu države, jerbo su Srbi jedna vrlo specifična nacija koja je kolektivistička po mentalitetu, svojoj kulturi i tradiciji i koja ima svojevrsnu prirodnu težnju ka nekom Soteru; čvrstoj ruci koja će naciju voditi. Institucija parlamentarne monarhije bila bi krupna prepreka tome i, hajde da kažemo, slomila kičmu glavnoj zloupotrebi koja se nalazi u aktuelnom vrlo krhkom i nestabilnom političkom sistemu Republike Srbije.

Eto, sad govoreći malo ozbiljnije, to su neke praktične stvari (ta 2 pomenuta faktora) iz kojih ja nisam previše kritički nastrojen prema ideji povratka kraljevine. Ali, naravno, znam da je to itekako nerealno...
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.