pa pazi, mozda bih se i slozio sa tim ... prljavim
Драги, ово дивно изгледа. Савршен поклон за Дан заљубљених. ?
На корак од кревета ме заледио тотални мрак праћен струјањем леденог ваздуха. Укочено сам стајала питајући се шта се дешава.
Трептала сам покушавајући да видим обрисе кревета, зидова, махала рукама по мраку, ништа да напипам, само осећај хладноће попут промаје у тунелу.
Одједном ми се пред очима упалила једна тачка, као сићушна лед лампица или свитац..
Буљила сам у тачкицу беличастог светла и она је почела да клизи уназад и да расте вукући ме ка себи. Светло је јачало и ја сам у истом положају тела са десном ногом полупруженом у корак, са телефоном у руци клизила као оно чудо за глупи карлинг, тако сам се глупо и осећала..
Из даљине сам чула глас са разгласа, напрезала сам слух очекујући:
-,, Откупљујемо старе апарате, веш машине, бојлере! "
Или:
-,, Аутобус за Прћиловицу из правца Ражња креће са перона два."
И даље нисам разумела док нисам уклизала потпуно обасјана неким вештачким светлом у просторију облепљену пластичним коцкастим плочама. Бљештаво неонско светло ме заслепело, али глас је сад био разговетан:
-,, Бановани на пдф књижевност у собу 101,бановани на пдф књижевност у собу 101,бановани на... "
Кога занима даље, на мом месту је... ?
