Quantcast

Molitva "Oče naš" - javljanje Carstva Božijeg za koje smo stvoreni

Glasnik.

Elita
Poruka
21.074
Kada sam pročitao tvoje pitanje, imao sam na umu misao sv.Isaka Sirina, kada su ga pitali koji je to najveći greh:
Neosetljivost čoveka za Vaskrslog Gospoda
Kao i scena koja mi je pala na pamet (ne znam ni gde sam je pročitao, bilo je davno, ne mogu ni da izvadim tačnu rečenicu, ni pisca ni ličnosti (znam da je bio neki od novijih grčkih uvaženih monaha: Pajsije, Porfirije... ne znam)), gde kada su se okupili neki vernici, pa debatovali i teologisali, priđe taj jedan starac i upita najgrlatijeg među njima (prethodno ga malo izdvojivši iz gomile: "Žudi li tvoje srce ljubavlju za Hrista?" i onda se samo izgubio iz te grupe.
Pred ta dva ogledala savesti, gubi se razlika između "verovati u Boga" ili "verovati Bogu", zato sam i napisao odgovor koji sam napisao...
A meni kada sam procitao ovo, odma su dosle reci Gospodnje na um:

Matej 12,31 Zato vam kažem: svaki grijeh i hula oprostiće se ljudima; a na Duha svetoga hula neće se oprostiti ljudima.
 

Glasnik.

Elita
Poruka
21.074
Zapravo, nije mnogo teško razumeti liturgijski jezik. Treba malo strpljenja, otvorenosti i pažnje za čitanje ...
Liturgijski strani jezik je uveden da narod ne bi mogao da cuje nesto iz jevandjelja i biblije da bi ga tako crkva drzala u neznanju, da bi ih tada u to vreme zastitila svoje stado od balkanskih protestanata i da narod ne bi uvideo da oni bas o tome govore Balkanaski protestbati) sto ovi slusaju na liturgiji, da je bila na maternjem jeziku.

Ali se do danas odrzalo i postalo je vec tradicija, a danasnjim generacijama se naravno ne kaze pravi razlog..

Ali u neku ruku, ne utice pozitivno na narod ni danas, jer narod je jos uvek neupucen u Biblijska ucenja, i kada cuje nesto iz biblije, to mu zvuci strano.
I to je bio cilj tada a i sluzi i danas dobro.
 
Poslednja izmena:

De_Sisti

Buduća legenda
Moderator
Poruka
32.227
Liturgijski strani jezik je uveden da narod ne bi mogao da cuje nesto iz jevandjelja i biblije da bi ga tako crkva drzala u neznanju, da bi ih tada u to vreme zastitila svoje stado od balkanskih protestanata i da narod ne bi uvideo da oni bas o tome govore Balkanaski protestbati) sto ovi slusaju na liturgiji, da je bila na maternjem jeziku.

Ali se do danas odrzalo i postalo je vec tradicija, a danasnjim generacijama se naravno ne kaze pravi razlog..

Ali u neku ruku, ne utice pozitivno na narod ni danas, jer narod je jos uvek neupucen u Biblijska ucenja, i kada cuje nesto iz biblije, to mu zvuci strano.
I to je bio cilj tada a i sluzi i danas dobro.
Ja ne govorim o crkvenoslovenskom jeziku.
 
Poslednja izmena:

Bole__Ser

Buduća legenda
Moderator
Poruka
27.482
Liturgijski strani jezik je uveden da narod ne bi mogao da cuje nesto iz jevandjelja i biblije da bi ga tako crkva drzala u neznanju, da bi ih tada u to vreme zastitila svoje stado od balkanskih protestanata i da narod ne bi uvideo da oni bas o tome govore Balkanaski protestbati) sto ovi slusaju na liturgiji, da je bila na maternjem jeziku.

Ali se do danas odrzalo i postalo je vec tradicija, a danasnjim generacijama se naravno ne kaze pravi razlog..

Ali u neku ruku, ne utice pozitivno na narod ni danas, jer narod je jos uvek neupucen u Biblijska ucenja, i kada cuje nesto iz biblije, to mu zvuci strano.
I to je bio cilj tada a i sluzi i danas dobro.
Ipak je ovo Pravoslalje. Službe kao i Sveto psimo, održavani su na jeziku koji je razumljiv.
 

anajade

Ističe se
Poruka
2.073
Zapravo, nije mnogo teško razumeti liturgijski jezik. Treba malo strpljenja, otvorenosti i pažnje za čitanje ...


Elem...
Zašto je potrebna molitva? To je, zaista, ozbiljno pitanje koje proizlazi osnova vere.

Probaću da pružim odgovor, najpre kratak, a onda i nešto šire objašnnje....

Zašto je neophodna molitva?
Molitva nije potreba zarad ispunjenja norme, pravila, rutine, zapovesti..

Molitva je najdublji-osnovni izraz suštine čoveka, tj. disanje čovekovog bića

A evo i opširnije (molim za stprljenje i pažnju u čitanju):

"A OVO JE VEČNI ŽIVOT, DA POZNAJU TEBE JEDNOGA ISTINITOGA BOGA".
Celo Hrišćanstvo je sažeto u ovim Hristovim rečima.
Čovek je sazdan radi poznanja Boga.
U poznanju Boga je njegov istinski, a time i večni život.
To je ZNANJE BOGA, a ne neko gnostičko ili razumsko ZNANJE O BOGU.
U svom odvajanju od Boga,Adam nije prestao da ima "znanje O Bogu", tj nije prestao da veruje u njega onom verom za koju se kaže: "i đavoli veruju i drhte".
On je prestao da ZNA BOGA, njegov život nije više bio susret sa Bogom i opštenje s Njim.
A tog susreta sa Bogom kao Životom, svaka duša živa je žedna je i ne može da ne bude žedna. To je ono iz Psalma "žedna je duša moja Boga živoga".
Obeležje tog ZNANJA BOGA, znanja kao susreta, znanja kao opštenja i znanja kao jedinstva jeste BLAGODARENJE.
Nemoguće je da ne blagodari Boga onaj ko ga zna. Niti je moguće da Bogu blagodari ona koji ga ne zna.
ZNANJE BOGA pretvara naš život u BLAGODARENJE, a blagodarenje pretvara večnost u VEČNI ŽIVOT. "Blagoslovi dušo moja Gospoda i sve što je u meni, Ime Njegovo".

Blagodarenje je iskustvo, opit raja.
Raj je prvobitno stanje čoveka i cele tvorevine, njihovo stanje pre pada u greh i izgnanja, ali i njihovo stanje nakon spasenja u Hristu.
To je večni život koji je Bog obećao i koje nam je u Hristu već darovan i već otkriven čoveku.
Suština tog opita raja, tj. sadržaj večnog života, večne radosti i večnog blaženstva (za koje smo i stvoreni) otkriva nam se kao jedinstvo:
1. Znanja
2. Slobode
3. Blagodarenja
I to ne znanja i slobode, a potom blagodarenja (kao nečeg dodatnog). Nego, kao jedinstvo znanja i slobode koji se ostvaruju u blagodarenju.
Blagodarenje je punoća znanja i slobode.
Kad bića duhovno vidi Božije delo Spasenja, kad "vidi" darovanje oproštaja grehova i pobede nad smrću, onda je blagodarenje prirodni čin disanja tog bića.
"A kada smo otpali, podigao si nas opet i nisi odustao da sve činiš dok nas nisi uzveo na nebo i darovao nam Carstvo Svoje buduće. Za sve to mi blagodarimo Tebi, Jedinorodnom Sinu Tvome i Duhu Tvome Svetome, za sva znana i neznana, vidljiva i nevidljiva dobročinstva koja su nam učinjena..." kako se kaže u liturgijskoj molitvi Blagodarenja (Kanon Evharistije).

Onaj koji je rođen od Boga, ko ga je poznao, on BLAGODARI.
A onaj koji blagodari, jeste SLOBODAN.
Sila i čudo blagodarenja kao slobode i oslobođenja, sastoji se u IZJEDNAČAVANJU NEJEDNAKIH: čovek i Boga, stvorenja i Tvorca.
Blagodarenje ne izjednačuje onom zavidljivom jednakošću kojom đavo nagovara čoveka "postaćete kao bogovi", đavoljom jednakošću čiji je pokretač zavist i mržnja prema svemu višnjem i svetom, težnja da se sve izjednači u niskosti.

Kako to blagodarenje izjednačuje Boga i čoveka?
Blagodarenje izjednačuje činjenicom da objektivno nesumnjivu i apsolutnu zavisnost čovekovog bića od Boga, čovek poznaje kao slobodu.
Blagodarenje dolazi od poznanja i sagledavanja, od susreta sa Svetim i Uzvišenim, od ulaska u slobodu.
Slobodu SINOVA BOŽIJIH.
To nam javlja nam Liturgija, kada čujemo taj sveopšti i sveobuhvatni poziv upućen nama i svoj tvorevini: "ZABLAGODARIMO GOSPODU".
A na koji slobodom odgovaramo: "DOSTOJNO JE I PRAVEDNO".

Time se u svetu ponovo uznosi čisto, slobodno, blaženo blagodarenje koje je je ponovo uspostavio i nama darovao Hristos.
Njegovo blagodarenje, Njegovo znanje, Njegova sinovska sloboda postali su i večno ostaju NAŠI.
Baš zato što je Hristovo i zato što je s visine, blagodarenje nas uzvodi u raj.
Blagodarenje omogućava da ovde, još na zemlji, predokusimo i pribrojimo se Carstvu budućeg veka.
Stoga, svaki put kada se uznese to blagodarenje, kada liturgijski zablagodarimo, dovršava se i spasenje sveta.
"Jer kad god jedete ovaj hleb i čašu ovu pijete, smrt Gospodnju objavljujete i vaskrsenje Njegovo ispovedate, dokle ne dođe"
Sve je ispunjeno i sve je darovano.
Čovek opet stoji na mestu gde ga je Bog postavio.
Obnovljen u svom prizvanju, čovek Bogu prinosi "razumnu službu", zna Ga, blagodari Mu i klanja Mu se "u Duhu i istini".
Tim znanjem i blagodarenjem, čovek i sam svet pretvara se u pričešće Životom, koji "beše u Oca i javi se nama"
"Beše u Oca..."
Blagoradenje(Evharistija) jeste pribrajanje Ocu.
Znanje Boga, jeste znanje Oca.
Mi, u liturgijskim molitvama, Ocu upućujemo jedno vrlo smelo "Ti".
"I udostoj nas Vladiko da smelo i neosuđeno smemo prizivati, Tebe, BOGA OCA i govoriti: Oče naš....."
Smelost da neosuđeno imenujemo Boga OCEM, da imamo pristup Ocu, ne samo da je najveći od svih darova koje nam je Hristos dao, nego je i sama suština našeg spasenja i spasenja celog sveta u Hristu.
I šta nama preostaje, nego da molitvom blagodarimo i slavimo Boga.
nekako mi sama rec molitva govori da je u pitanju neka nasa zelja a ne zahvalnost bogu sto postoji..ta zelja moze biti na primer ako zaista verujes u boga sam bog..on da bude predmet i cilj zelje ne u smislu da zelis boga kao kakav predmet nego ostvarenje sebe kroz sjedinjenje s bogom..ili ovako moze da se kaze..on je nepromenljiv kao vecno sunce a mi molitvom zelimo da se on promeni radi nas to jest da se mi sami promenimo prema njemu..i slepcu svetlost od vecnog sunca stize ..

- - - - - - - - - -

Ne znam šta je ispravan odgovor na to pitanje.
"NE", svakako ne smem reći.
A za "DA", koje bih i izgovorio odmah, nemam dovoljno hrabrosti, jer me savest razobličuje.
a da li verujes u dobro...kad koko moze da pita mogu i ja..z:lol:
 

De_Sisti

Buduća legenda
Moderator
Poruka
32.227
nekako mi sama rec molitva govori da je u pitanju neka nasa zelja a ne zahvalnost bogu sto postoji..
ta zelja moze biti na primer ako zaista verujes u boga sam bog..
on da bude predmet i cilj zelje ne u smislu da zelis boga kao kakav predmet nego ostvarenje sebe kroz sjedinjenje s bogom..
ili ovako moze da se kaze..
on je nepromenljiv kao vecno sunce a mi molitvom zelimo da se on promeni radi nas to jest da se mi sami promenimo prema njemu..
i slepcu svetlost od vecnog sunca stize ..
a da li verujes u dobro...kad koko moze da pita mogu i ja..z:lol:
Ne zahvalnost Bogu što On postoji, јеr to ne bi imalo smisla.
Samim Njegovo postojanje, koje ne zavisi ni od koga i ni od čega, je izvan naše mogućnosti poimanja.

Sve je pitanje odnosa.
Neko, sam za sebe, ne može ni pokazati ko je, šta je i kakav je.
Za to je potrebno postojanje drugog.
Npr. ti možeš za sebe misliti da si dobra osoba, puna ljubavi. I sigurno da i jesi.
Ali, tvoja ljubav i dobrota se iskazuje, projavljuje, tj. POSTOJI samo u odnosu drugu osobu.

E, tako je i odnos Boga i čoveka.
Naše blagodarenje je prirodni izraz otkucaja našeg bića na spoznanje, na naše uviđanje, tj. duhovno viđenje ("sozercanje" kako se naziva u duhovnoj literaturi ili "theoria" na grčkom) čudesnosti Božije, na to da smo osetili i doživeli Njegovu bezgraničnu ljubav i beskrajnu dobrotu, neizmerljivo milosrđe i neiscrpnu blagodat ispoljenu u delima prema nama.

A, naravno, blagodarenje ne isključuje iskanje. Jer, Isus je Svojim delom učinio nas decom Božijom..
А онима који Га примише даде власт да буду деца Божија, онима који верују у име Његово

А deca nisu robovi, deca nisu sluge.
Deca imaju "poseban tretman" ;)

Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете: куцајте, и отвориће вам се. Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвориће му се. Или који је међу вама човек од кога ако син његов заиште хљеба, камен да му да? Или ако рибе заиште, да му да змију? Када, дакле, ви, зли будући, умете даре добре давати деци својој, колико ће више Отац ваш небески дати добра онима који му ишту?

И што год заиштете (од Оца) у Име Моје, то ћу учинити, да се прослави Отац у Сину. И ако шта заиштете у Име Моје, Ја ћу учинити.

Не изабрасте ви Мене, него Ја вас изабрах и поставих вас да ви идете и род доносите; и род ваш да остане, да што год заиштете од Оца у Име Моје да вам да

И у онај дан нећете ме питати ништа. Заиста, заиста вам кажем да што год заиштете од Оца у Име Моје, даће вам.


p.s. verujem li u dobro? ne mogu da vam odgovaram na takva pitanja. svaki put kad bih iskazao svoju veru ("da ja verujem u Boga", "da, ja verujem Bogu", "da, ja verujem u Dobrog"), moji me postupci uvere u to koliko je moja vera slaba, negoruća... Setimo se ap.Petra, onoga koji je 3 godine živeo sa Isusom, uživo video Njegova čuda ("Живот свој положићу за тебе.Одговори му Исус: Живот ли ћеш свој положити за мене? Заиста, заиста ти кажем: неће петао запевати док ме се трипут не одрекнеш"). A zamisli mene tj. bilo kog od nas... Pa, kao stameno i samouvereno odgovoriš "DA, VERUJEM"..... Razumeš sad.. ;)
 
Poslednja izmena:

De_Sisti

Buduća legenda
Moderator
Poruka
32.227
Kad pomenuh dela Božija prema nama, setih se jedne vrste ikone Hrista koja se naziva "Krajnje smirenje".
Ona prikazuje Isusa koji se pogružava u grob, pokazujući time Svoje krajnje smirenje, krajnje snishođenje.
O tom događaju peva se u Statijama (tj. "Oplakivanje Hrista"), koje se služe na Veliku Subotu (pred Vaskrs).
U njima se iskazuje naše divljenje za to što je On učinio (jer u smrt ulazi On, Bog-Život), ali ima i stihova kojima se opisuje plakanje Marije, Majke Isusove.
Služba je duga, zato evo par stihova iz Statija (naizmenično idu stihovi iz Statija sa stihovima iz Psalma 118: "Blago onima kojima je put čist, koji hode u zakonu Gospodnjem"):

Živote Hriste, u grob položen bio si,
I angelske vojske se užasavahu
Snishođenje slaveći Tvoje.
....
Isuse Svecare, koji si postavio mere zemlji,
U malom grobu danas boraviš,
podižući mrtve iz Ada.
....
U nedoumici je i priroda umna
I množina bestelesna, Hriste
Zbog tajne neiskanazanog i neizrecivog Tvoga Pogreba.
....
Onaj koji drži zemlju desnicom
Umrtvljen telom drži se pod zemljom
Izbavljajući mrtve od adskoga ropstva
....
Sabira se mnoštvo umne vojske,
sa Josifom i Nikodimom
da Tebe, nesmestivog pogrebu u grobu malom
....
Sva tvar izmeni se stradanjem Tvojim, Isuse,
jer sve sastradavaše Tebi
Znajući te, Reči, kao Svedržitelja svega
....
Ko će iskazati strašni način, zaista novi!
Jer, Onaj koji vlada tvarju,
Danas prima stradanje i umire za nas.
....
"Rizničar života, kako se gleda mrtav?"
govorahu užasnuti Angeli
I "kako se u grob zaključava Bog?"
....
Jedan od Svete Trojice,
nas radu u telu pretrpe sramnu smrt
Sunce se užasava, a drhti zemlja
....
Pevamo te, Reči, Tebe, Boga svih.
Sa Ocem i Svetim Duhom Tvojim,
Slavimo Tvoj božanski pogreb.
Untitled.jpg
 
Poslednja izmena:

De_Sisti

Buduća legenda
Moderator
Poruka
32.227
Liturgijski strani jezik je uveden da narod ne bi mogao da cuje nesto iz jevandjelja i biblije da bi ga tako crkva drzala u neznanju, da bi ih tada u to vreme zastitila svoje stado od balkanskih protestanata i da narod ne bi uvideo da oni bas o tome govore Balkanaski protestbati) sto ovi slusaju na liturgiji, da je bila na maternjem jeziku.

Ali se do danas odrzalo i postalo je vec tradicija, a danasnjim generacijama se naravno ne kaze pravi razlog..

Ali u neku ruku, ne utice pozitivno na narod ni danas, jer narod je jos uvek neupucen u Biblijska ucenja, i kada cuje nesto iz biblije, to mu zvuci strano.
I to je bio cilj tada a i sluzi i danas dobro.
Opet čitam ovu poruku, pa moram da priznam sledeće:
Pravoslavna Crkva jednakim drži i Pismo i Predanje i zaista je to bitno, ali se događa da Predanje zaseni Pismo...
Kao da se balans malo poremeti na stranu Predanja. Pa, još kad ljudi počnu Predanjem smatrati ono što Predanje nije...
Zato, ne mogu, a da ne kažem da mi se sviđa to protestantsko insistiranje na značaju Pisma.
Time se tasovi na vagi vraćaju u ravnotežu.
Kako lično starim, tako i sam sve više volim da stavove potvrdim i stavove koji se u Crkvi iznose vidim potvrđene u Pismu.
 

anajade

Ističe se
Poruka
2.073
Ne zahvalnost Bogu što On postoji, јеr to ne bi imalo smisla.
Samim Njegovo postojanje, koje ne zavisi ni od koga i ni od čega, je izvan naše mogućnosti poimanja.

Sve je pitanje odnosa.
Neko, sam za sebe, ne može ni pokazati ko je, šta je i kakav je.
Za to je potrebno postojanje drugog.
Npr. ti možeš za sebe misliti da si dobra osoba, puna ljubavi. I sigurno da i jesi.
Ali, tvoja ljubav i dobrota se iskazuje, projavljuje, tj. POSTOJI samo u odnosu drugu osobu.

E, tako je i odnos Boga i čoveka.
Naše blagodarenje je prirodni izraz otkucaja našeg bića na spoznanje, na naše uviđanje, tj. duhovno viđenje ("sozercanje" kako se naziva u duhovnoj literaturi ili "theoria" na grčkom) čudesnosti Božije, na to da smo osetili i doživeli Njegovu bezgraničnu ljubav i beskrajnu dobrotu, neizmerljivo milosrđe i neiscrpnu blagodat ispoljenu u delima prema nama.

A, naravno, blagodarenje ne isključuje iskanje. Jer, Isus je Svojim delom učinio nas decom Božijom..
А онима који Га примише даде власт да буду деца Божија, онима који верују у име Његово

А deca nisu robovi, deca nisu sluge.
Deca imaju "poseban tretman" ;)

Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете: куцајте, и отвориће вам се. Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвориће му се. Или који је међу вама човек од кога ако син његов заиште хљеба, камен да му да? Или ако рибе заиште, да му да змију? Када, дакле, ви, зли будући, умете даре добре давати деци својој, колико ће више Отац ваш небески дати добра онима који му ишту?

И што год заиштете (од Оца) у Име Моје, то ћу учинити, да се прослави Отац у Сину. И ако шта заиштете у Име Моје, Ја ћу учинити.

Не изабрасте ви Мене, него Ја вас изабрах и поставих вас да ви идете и род доносите; и род ваш да остане, да што год заиштете од Оца у Име Моје да вам да

И у онај дан нећете ме питати ништа. Заиста, заиста вам кажем да што год заиштете од Оца у Име Моје, даће вам.


p.s. verujem li u dobro? ne mogu da vam odgovaram na takva pitanja. svaki put kad bih iskazao svoju veru ("da ja verujem u Boga", "da, ja verujem Bogu", "da, ja verujem u Dobrog"), moji me postupci uvere u to koliko je moja vera slaba, negoruća... Setimo se ap.Petra, onoga koji je 3 godine živeo sa Isusom, uživo video Njegova čuda ("Живот свој положићу за тебе.Одговори му Исус: Живот ли ћеш свој положити за мене? Заиста, заиста ти кажем: неће петао запевати док ме се трипут не одрекнеш"). A zamisli mene tj. bilo kog od nas... Pa, kao stameno i samouvereno odgovoriš "DA, VERUJEM"..... Razumeš sad.. ;)
al nezavisno od tebe ii od nas od nase prirode i naseg uma da li imas veru da ono postoji..a i svest ti svedoci a i sam verovatno ko i svi trazimo dobro u svom zivotu..bez ove vere prisiljeni bi bili da priznamo da je dobro samo varljivi osecaj ili izmisljotina covecijeg uma..sve ovo i pitam zbog molitve..udeli mi boze snagu dobra..ak
kako to carstvo bozije i da dodje ako postupamo na svoj ili svetski nacin..
 

De_Sisti

Buduća legenda
Moderator
Poruka
32.227
Kada se Bozja rec stavi pod ljudsku, obönda je to strasno.
To je greh.
To je tačno.

Ali je mnogo veći greh reći da je celokupno hrišćansko iskustvo, kumulirano tokom generacija hrišćana, od Apostolskog vremena na ovamo, a koje poznajemo i prepoznajemo kao Sveto Predanje, jedna teška i besmislena bezvezarija, koja ne vredi ni pola čaše kisele vode, te da sve to treba saseći, odbaciti, te sve graditi iznova uz diskontinuitet od preko milenijum i po.
U pravoslavnoj asketskoj literaturi, takav stav se naziva prelest, samoobmana potekla iz gordosti.
Nije Hristos osnovao Crkvu svoju da bi je ostavio samu sebi na nekih 1.500 godina...

- - - - - - - - - -

al nezavisno od tebe ii od nas od nase prirode i naseg uma da li imas veru da ono postoji..a i svest ti svedoci a i sam verovatno ko i svi trazimo dobro u svom zivotu..bez ove vere prisiljeni bi bili da priznamo da je dobro samo varljivi osecaj ili izmisljotina covecijeg uma..sve ovo i pitam zbog molitve..udeli mi boze snagu dobra..ak
kako to carstvo bozije i da dodje ako postupamo na svoj ili svetski nacin..
Verujem, ne u bezlično "dobro", već u Ličnost, u Boga tj. Bogu koji je Dobar i izvor svog dobra
 

anajade

Ističe se
Poruka
2.073
To je tačno.

Ali je mnogo veći greh reći da je celokupno hrišćansko iskustvo, kumulirano tokom generacija hrišćana, od Apostolskog vremena na ovamo, a koje poznajemo i prepoznajemo kao Sveto Predanje, jedna teška i besmislena bezvezarija, koja ne vredi ni pola čaše kisele vode, te da sve to treba saseći, odbaciti, te sve graditi iznova uz diskontinuitet od preko milenijum i po.
U pravoslavnoj asketskoj literaturi, takav stav se naziva prelest, samoobmana potekla iz gordosti

- - - - - - - - - -



Verujem, ne u bezlično "dobro", već u Ličnost, u Boga tj. Bogu koji je Dobar i izvor svog dobra
sad smo se nasli napokon tj napokon sam te razumela..ta vera je i dar boziji i istovremeno nase sopstveno slobodno delo jer samo voljom moze covek prihvatiti istinsko dobro ili boga..
 

hogarius

Veoma poznat
Poruka
14.800
sad smo se nasli napokon tj napokon sam te razumela..ta vera je i dar boziji i istovremeno nase sopstveno slobodno delo jer samo voljom moze covek prihvatiti istinsko dobro ili boga..
Kako moze vera biti dar boziji, kad tu hriscansku "istinu" ne deli vecina covecanstva? Drugo, covek zivi u zabludi da "samo voljom moze prihvatiti istinsko dobro ili boga." Covek boga "prima" uporedo sa svojom socijalizacijom,sto jasno ukazuje da je prihvaltio drustvo u kome zivi svoj zivot, pa samim tim i boga ako je to zahtev datog drustva u najsirem smislu te reci.
 

anajade

Ističe se
Poruka
2.073
Kako moze vera biti dar boziji, kad tu hriscansku "istinu" ne deli vecina covecanstva? Drugo, covek zivi u zabludi da "samo voljom moze prihvatiti istinsko dobro ili boga." Covek boga "prima" uporedo sa svojom socijalizacijom,sto jasno ukazuje da je prihvaltio drustvo u kome zivi svoj zivot, pa samim tim i boga ako je to zahtev datog drustva u najsirem smislu te reci.
ne mozes naterati coveka da veruje mimo njegove volje..to je unutrasnja istina koja nas moralno obavezuje da je dobrovoljno prihvatimo...tu moralnu duznost mozes da ne ispunis al onda neizbezno gubis svoje moralno dostojanstvo..
 
Top