Molim, odmaknite se od izložene slike!
--------------------------------------------------
I tako, lutajuće i život shvatajuće olako, nađoh se jednom prilikom, pre nešto više od desetak godina, u Muzeju umetnosti u Filadelfiji. Od stotine izloženih slika, jedna mi privuče svu pažnju. Scena koju videh pred sobom mi je intimno, baš onako leptiravo u donjem delu stomaka, poznata i zato poželeh da je pravilno shvatim, oku iz inata.
Na slici zvanoj »Le marché, Gisors« (Tržnica, Gisors) francuskog impresioniste Camille Pissarro-a, žene sa sela, u širokim suknjama i sa maramama, građanima Gisorsa prodaju sveže povrće i voće. Svojstveno impresionizmu, nema tu oštrih detalja za koje se posmatrač može "uhvatiti", niti je to analiza karaktera lica, niti verodostojna ilustracija prostora. Ono što ostavlja dojam je sveukupna energija, razigrana kompozicija, igra svetlosti i sene, a naročito ono što omami mene, od intenziteta boja zamirisa i duša moja. Podrazumevaju se tu negde oštri mirisi svežeg, naročito, onog nozdrve-nadimajućeg, kozijeg sira, ustajale kišnice iz uličnih šahtova, zvukovi glasnog cenkanja, kokodakanja i podnevnog zvona sa obližnje crkve. Uljana slika, naslikana davne 1891, je samo jedna u nizu iz Pissarrove serije "Tržnica …
Dok i dalje posmatram Pissarovo delo Le marché, Gisors, boje na slici počeše vidno da blede, kao i što moje ruse kose preko noći počeše da sede, i da se stapaju jedne u druge. Da li zbog ljubavi, ili zbog žala za vremenom i od sete tuge teško je reći, a ne reći još gore je. Lica, pokreti i detalji, koje sam sekundu pre jasno razaznavao, počeše rapidno da gube fokus interesovanja. Glasno cenkanje kupaca i prodavača utihnu, a onda i sasvim u nepovrat nekude nestade. U duši isčeznu i mir, kojeg osetih trenutak ranije. Lakoća življenja i jednostavnost postojanja se divlje otrgnuše iz mog sećanja. U stvarnost me, strogim glasom, prizva čuvar muzeja:
"Molim, odmaknite se od izložene slike!"
Čuješ li sada, ako ne za tebe ne postoji u ozdravljenje nada, savesti svoje podvike:
»Molim, okani se Krstana i odmakni se od njegove uramljene slike, a ako ne doživećeš neprilike – bićeš sav u tuzi i celi svoj nesrećni život gluvarićeš, kao onaj Mile, na Lajkovačkoj pruzi !«
Krstan Đ. Kovjenić
--------------------------------------------------
I tako, lutajuće i život shvatajuće olako, nađoh se jednom prilikom, pre nešto više od desetak godina, u Muzeju umetnosti u Filadelfiji. Od stotine izloženih slika, jedna mi privuče svu pažnju. Scena koju videh pred sobom mi je intimno, baš onako leptiravo u donjem delu stomaka, poznata i zato poželeh da je pravilno shvatim, oku iz inata.
Na slici zvanoj »Le marché, Gisors« (Tržnica, Gisors) francuskog impresioniste Camille Pissarro-a, žene sa sela, u širokim suknjama i sa maramama, građanima Gisorsa prodaju sveže povrće i voće. Svojstveno impresionizmu, nema tu oštrih detalja za koje se posmatrač može "uhvatiti", niti je to analiza karaktera lica, niti verodostojna ilustracija prostora. Ono što ostavlja dojam je sveukupna energija, razigrana kompozicija, igra svetlosti i sene, a naročito ono što omami mene, od intenziteta boja zamirisa i duša moja. Podrazumevaju se tu negde oštri mirisi svežeg, naročito, onog nozdrve-nadimajućeg, kozijeg sira, ustajale kišnice iz uličnih šahtova, zvukovi glasnog cenkanja, kokodakanja i podnevnog zvona sa obližnje crkve. Uljana slika, naslikana davne 1891, je samo jedna u nizu iz Pissarrove serije "Tržnica …
Dok i dalje posmatram Pissarovo delo Le marché, Gisors, boje na slici počeše vidno da blede, kao i što moje ruse kose preko noći počeše da sede, i da se stapaju jedne u druge. Da li zbog ljubavi, ili zbog žala za vremenom i od sete tuge teško je reći, a ne reći još gore je. Lica, pokreti i detalji, koje sam sekundu pre jasno razaznavao, počeše rapidno da gube fokus interesovanja. Glasno cenkanje kupaca i prodavača utihnu, a onda i sasvim u nepovrat nekude nestade. U duši isčeznu i mir, kojeg osetih trenutak ranije. Lakoća življenja i jednostavnost postojanja se divlje otrgnuše iz mog sećanja. U stvarnost me, strogim glasom, prizva čuvar muzeja:
"Molim, odmaknite se od izložene slike!"
Čuješ li sada, ako ne za tebe ne postoji u ozdravljenje nada, savesti svoje podvike:
»Molim, okani se Krstana i odmakni se od njegove uramljene slike, a ako ne doživećeš neprilike – bićeš sav u tuzi i celi svoj nesrećni život gluvarićeš, kao onaj Mile, na Lajkovačkoj pruzi !«
Krstan Đ. Kovjenić