- Poruka
- 366.150
Stevan Stojanović Mokranjac (1856-1914) je dugo živeo momački i boemski, te se relativno kasno oženio. Već je imao četrdesetak godina kada se venčao sa Marijom Predić, koju su zvali Mica. Ona je bila sinovica slikara Uroša Predića, i pevala je u Prvom beogradskom pevačkom društvu. U horu kojim je Mokranjac dirigovao, oni su se upoznali i zbližili. Venčali su se 1898. godine. Mokranjac je bio vrlo slabog zdravlja. Po običaju onog vremena za sve bolesti su preporučivana banjska lečilišta, i banjske vode. Tako je, iako tek oženjen, Mokranjac otišao na lečenje u Karlsbad - današnje Karlove Vari. Iz banje on piše svojoj Mici:
,, Mico moja,
Dobro si pogodila. Ja ti ne pišem, da Te uverim o svojoj ljubavi, jer ti u nju ne sumnjaš, kao što i sam ne sumnjam da ti mene voliš. Ne pišem ti ni radi toga, da ti se više dopadnem, jer to ljudi čine obično pre svadbe, uzajamno se lažu, kriju svoje mane, iznose samo vrline, ne bi li jedno drugo prevarili, a posle kako im Bog da. Nu, hvala Bogu, mi to nismo ni pre svadbe činili, jer smo dugo i dugo bili zajedno, a ja sam u svome ponašanju, i iznošenju svojih mana dosta otvoren, a Ti još više, te se nisi nikad trudila da svoje osećaje pokriješ, već ,,Klot ko jurget", ,,što na umu to na drumu.
Dobro si pogodila, da moja vrednoća nije dokaz ljubavi, jer ta je tu, već je unutarnja potreba da s Tobom što više razgovaram, da sebe i Tebe razonodim..."
Mokranjac se tokom narednih godina i dalje lečio od više bolesti, pa je čak uz novčanu pomoć kralja Milana bio i operisan u Beču 1900. godine. NJegova supruga Marija ga je nadživela tri decenije. Ona je do kraja svog života sa poštovanjem čuvala uspomenu na svog muža. U svom dnevniku Mica je 1929. godine zapisala: ,, Mesto da uspomene na tebe budu sve bleđe, potisnute vremenom i novim utiscima, one su sve svežije i jače, i sad sve više osećam koliko si ti bio od mene veći po dobroti i plemenitiji po duši. Ponosim se što si baš mene izabrao za svog druga, zadovoljna sam sobom što sam na tvoju veliku ljubav i poverenje vraćala ljubavlju i odanošću..."
Preuzeto sa stranice Aktivna kultura
,, Mico moja,
Dobro si pogodila. Ja ti ne pišem, da Te uverim o svojoj ljubavi, jer ti u nju ne sumnjaš, kao što i sam ne sumnjam da ti mene voliš. Ne pišem ti ni radi toga, da ti se više dopadnem, jer to ljudi čine obično pre svadbe, uzajamno se lažu, kriju svoje mane, iznose samo vrline, ne bi li jedno drugo prevarili, a posle kako im Bog da. Nu, hvala Bogu, mi to nismo ni pre svadbe činili, jer smo dugo i dugo bili zajedno, a ja sam u svome ponašanju, i iznošenju svojih mana dosta otvoren, a Ti još više, te se nisi nikad trudila da svoje osećaje pokriješ, već ,,Klot ko jurget", ,,što na umu to na drumu.
Dobro si pogodila, da moja vrednoća nije dokaz ljubavi, jer ta je tu, već je unutarnja potreba da s Tobom što više razgovaram, da sebe i Tebe razonodim..."
Mokranjac se tokom narednih godina i dalje lečio od više bolesti, pa je čak uz novčanu pomoć kralja Milana bio i operisan u Beču 1900. godine. NJegova supruga Marija ga je nadživela tri decenije. Ona je do kraja svog života sa poštovanjem čuvala uspomenu na svog muža. U svom dnevniku Mica je 1929. godine zapisala: ,, Mesto da uspomene na tebe budu sve bleđe, potisnute vremenom i novim utiscima, one su sve svežije i jače, i sad sve više osećam koliko si ti bio od mene veći po dobroti i plemenitiji po duši. Ponosim se što si baš mene izabrao za svog druga, zadovoljna sam sobom što sam na tvoju veliku ljubav i poverenje vraćala ljubavlju i odanošću..."
Preuzeto sa stranice Aktivna kultura
