Quantcast

Moje parce mene

Kao sto znamo retko kada sanjam, verovatno zato sto puno mastam dok su mi oci otvorene. Tako je i bolje, podmukli snovi te uvuku na svoj nacin tamo gde mozda i nisi zeleo da budes. Uvuku te tamo gde nemas nikakvu kontrolu nad sobom, tamo gde si marioneta sopstvenih senki.

Dusa ti se otvori pa progovori, rodjen si sasvim sam za sebe. Korakom gazim ulicama kao i ljudi. I dok gazimo ulicama umesto njihovih i mojih kolena klecaju ulice. Oni svi se love na ulicama, ljudi. Progone se. Krvare u svom ogromnom moralu. Imaju poverenja jedni u druge, ulice krvare od poverenja. Imaju postovanja jedni za druge, ulice krvare od njihovog postovanja. Imaju vremena za svoju decu, deca im krvare od tuge i zapostavljenosti. Ulicama me love ljudi a ja nikada nisam hteo da imam nista sa njima. Hteo sam tu na ulici da budem sam. Budi sam. Treba mi kao i tebi svet otvoren za poglede i trcanje, svet bez normi i laznih moralnih obaveza koje niko ne ispunjava. I ja cu ga stvoriti, imam jutro i vece, imam miris moje koze. Bice to dovoljno.


Sanjao sam zagrljaj, ustvari bio je to nekakav reljef plavog zagrljaja. Bio je to obris nekog zagrljaja prekriven plavom svilom ispod koje se samo ocrtavao zagrljaj. Taman da otrgnem svileni pokrivac, oci mi se umotase u mokru, slanu i crnu svilu. Probudio sam se a pored mene je lezao les, les moje maste. Les moje maste u rastrganim i pocepanim parcicima plave svile. Legao sam pored nje i saputao sam joj stvari koje sapucu samo decaci od pet godina. Saputao sam joj sapat krupnog jesenjeg hrastovog lisca kako pucketa pod nasim nogama, saputao sam joj olovku kako pise pod listom papira. kako pise po tom listu, pise o nasem susretu, pise kako smo se ja i ona sreli, sreli se kao dva stiha na listu papira. Dva stiha, salivena jedna za drugi. Saputao sam joj kako ta ista olovka pise, suska i crta saliveni deciji zagrljaj. Saputao sam joj to sve dok potpuno nije istrulila i izceznula.

315923_2256480645737_1059969446_32664590_1172654195_n.jpg


Nikada necu biti toliko zauzet da zaboravim, nikada necu biti toliko zauzet da detetu koje mi pridje sa mastom ne poklonim par tenutaka da zajedno mastamo ili da zajedno hodamo kako hodaju pingvini. Par mojih "potrosenih" trenutaka mi nece srusiti svet. A sve i da hoce ja zaista ne bih mogao da odolim parcetu decije maste i osmeha. Parcetu one maste koju grlim svakoga dana saliveno, parcetu one maste sa glupim ustima, parcetu porodice, parcetu u koje sam zaljubljen, parcetu moga zivota. Toliko zauzet necu biti nikad, drzacu ti palceve i danas. Drzim palceve mome parcetu maste, mome parcetu mene.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.