MOJE MALE ŠARENE EMOCIJE

[Laida]

Volim te setnjom prstima po nepreglednim predjelima izmedju stopala i tjemena

 

[mari47]

Život liči na putovanja
svako nosi svoj prtljag
pun nadanja
I kad nam se čini
još sidra nismo ni digli
okrenemo se a već smo
do poslednje luke stigli.
Neko je iza sebe ostavio cvet
neko korov i drač
neko je bio životu gračka
neko igrač.
Poneko je uspeo da ispliva
i kad se čaša prelije
a neko
i da srušenim snovima veruje.

 

[Velur]

Pod kozom si mojom,
uplivao,lagano
kao vetar na prozoru koji
moju kosu mrsi
koji mi lice miluje
vrelo..
na jastuku ceznja
prodire kroz vene
razara dusu i telo!
Zagrebi pod granjem maslina
nanizi vozove strasti
pustinju ostavi nek utihne
duboko u meni ..rasti..
Do razuma si zasvetleo
jacinom sunca
do srca uzleteo visoko
ustani ,dodirni,poljubi me
utkaj me u svoje oko.
Vecnost si moja
neizbezna
moj trag na ramenu sna
Posalji mi svice
i beskrajne skice
gde ucrtani smo navek
samo Ti i Ja!!

I.M.M.(Zar ptica)
​

 

[Velur]

 

[Velur]

PROBUDI ME IZ KOSMARA (AKROROSTIH)


Probudi me iz košmara
Raduj me pogledom samo
Olinjali greh sakrij iza vrata
Budi ti bez obzira
Udobno se smesti na moj dlan
Duboku cutnju odcuti
I cekaj da svane dan.

Milioni svetlosnih zvezdica
Eksplodirace u mojim grudima

Izletece iz njih prah,sudnjeg trena
Zagasita nijansa ,crvena.

Kotrljaju se momenti iz dana
Oblacnih i sjajnih,podjednako
Sumanuto gazim tragove ,poznate a tako daleke..
Maestrali su se pobunili,u kosavu se pretvaraju
Astralnim tokovima saznanje pronalazi put
Rasteracu ih nocas sa tvoga ramena
A ti...ti ostani na dlanu mom.

I.M.M. (Zar ptica)

 

[Velur]

Glosa na stihove Desanke Maksimovic


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим ока твоја два.
Јер срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

(Desanka Maksimovic)

Kane li mi suza u trenutku tom
nestane li osmeh, pa od suza reka
zaplovi ka meni u odsjaju svom
ne nemoj mi prici ,hocu iz daleka.

Gledati te nezno i u svojoj boli
do iskona svoga predati se sva
hocu da bas tada u ljubavi gorim
da volim i zelim oka tvoja dva.

Ne ,nemoj da ides u tisini stoji
nek trenutak traje ko sjaj jednog veka
nemoras da patis i da suze brojis
jer sreca je lepa samo dok se ceka.

Za dusu si moju sunce mirnog neba
i tvoja je dusa u mom srcu sva
govorit ti nista sad ljubav ne treba
dok od sebe samo nagovestaj da.

I.M.M. (Zar ptica)​

 

[Velur]

Мр. Миливоје Богосављевић
академски вајар и сликар, akvarel 56x76 cm 2005 godina.

Uz saglasnost i dozvolu Milivoja Bogosavljevica,(koji mi je ovaj akvarel darovao kao odgovor na poeziju koju sam napisala i obelezila ga),nastala je ova pesma.
Hvala Micho,ovo je divna saradnja i uzivala sam dok sam stvarala stihove.Zahvaljujem se takodje, sto ste mi ustupili svoj akvarel i dozvolili da inspiraciju nadjem u ovom divnom delu!​

Nebeske ptice(Zaljubljeni zdralovi)

Toplu mi rosu sa usana pokupi,dragi
dok ti pogled luta
u dnu mojih skuta,
rasiri ruke svoje
i spusti na mene dlan.
Opij me,
oh, ti rajski stvore
udvaranjem zanosnim;
Kao zdralovi mi smo u noci,
odigraj igru svoje moci
usne mi na rame stavi
i strascu povedi u dan.
Ti si zov moje daljine
i zloduh
i opojni val,
moja si
svetlost
i tama
i moj zaljubljeni zdral!
I zudnja
i htenje si moje,
okovima razuma vezana,
poslednji cu odigrati ples.
Naceta tvojim nedodirom
izgaram u zelji za tobom.
Ti se dragi predaj,
za svedoke pozovi svice;
Vecnost je trag koji nas mami,
dok cutimo u tami
mi smo nebeske ptice.
Nose nas morski valovi
Oh,dragi,
cujes li zov mog tela?
Kao zaljubljeni zdralovi...
..pijem te
a nisam smela!
Ni ti to smeo nisi
a bokove si dirao moje,
na tananoj kozi ko svila
urezan je dodir tvoj.
Znam,
vecnost je sudbina nasa
i predacu se nocas tebi
jer...tvoja sam suncana ptica
a ti nebeski zdral moj!!!

Irena Manic Ex Mrdak​

 

[CrniĐavo]

Iako sutra ustajem rano,
Telo treba odmora,
A zemaljski časovnik kao da je neispravan,
Ostajem, sa ovim čudom u sebi...

Dok dišeš pored mene,
Gledam u nebo, daleko,
Obojiću svet, ponovo,
Kako ga iko obojio nije bar 2000 godina...

Naša matematika je gore, nije na Zemlji,
Zvezde crtaju, čitam kako piše,
Govorim očima, rukama,
Dok slušam kako dišeš...

Suzama ću mešati boje, znam,
Tvoj osmeh biće mi stativ,
Tišinom ću da skiciram,
A delima da ostavljam trag...

Zajedno, Ti i ja, klempavi rkanjel,
Daj mi pokret, da se čudim,
Daću Ti sliku neba,
Po kojoj možeš da skakućeš, na Zemlji...

Budimo dobri i pametni,
Budimo pažljivi prema svemu,
Budimo žar u vodi,
Budimo lepi...

 

[mari47]

Kad se nemir odluči
da me napije od sjećanja
tvoje mi ime uruči
kao medalju za čekanja
...

 

[Nina]

Мр. Миливоје Богосављевић
академски вајар и сликар, akvarel 56x76 cm 2005 godina.

Lepa emocija...

Dobar akvarel..i ni malo laka tehnika slikanja

 

[Nina]

Zelja mi je sve veca...znam koga ..znam i gde ali ne znam kako

I sta?
I nista…
Izgleda da sve to na kraju ipak nekako dodje na svoje

 

[Nina]

Secam se svega..svakog detalja.. cak i mirisa.Ne muskatli, kojih je bilo na terasi
vec mirisa pudrijere na politiranom toaletnom stocicu sa ogledalom u spavacoj sobi moje bake.
Stajala je uvek na istom mestu.Roze kutija.Okrugla sa zlatnom ivicom.I nikada zatvorena do kraja.
Uvek je poklopac bio malo nakrenut.Kada bih ga podigla a to sam redovno radila uzimajuci mali puf u ruke
mirisala sam taj blagi miris rozikastog praha koji bi se obavezno prosuo po beloj ustirkanoj sustikli.
Bila je tu i bocica sa parfemom.Licila je na skoljku a sa vrha rasprsivaca visila je pletena pumpica sa kicankom u
boji starog zlata.Kada bih je stisnula prstima desne ruke dok bih u levoj drzala bocicu po vazduhu bi se rasprsio oblacic parfema. Divno je mirisao ali meni ni blizu kao puder,cini mi se.

Njen cesalj i cetka za kosu imale su srebrnu drsku izgraviranu cvetovima ruze i listicima.
Nisam ih volela jer me je njima uvek cupala dok mi jee cesljala kosu i obavezno plela u kiku
koja mi se spustala niz ledja. Nisam je volela ..kiku mislim..iz razloga sto su me u skoli cesto cupali
u prolazu za nju.Zelela sam da me osisaju ali moja majka a i baka su tu bile neumoljive.
Govorile su da je kosa ukras na zeni.

 

[Nina]

Svake ce Bogojavljenske noci moja ponocna zelja da bude ista

I uvek ce ista pesma da me pomera i ubija.

Ostala sam te zeljna..dokle me god bude...

 

[oneiginrusija]

 

[mari47]

 

[Mala sanjalica]

Jesen ,to nekakvo setno doba ,to vreme kad vetar čupa uspomene ,trga dušu i vraća te tamo odakle misliš da si zauvek pobegao ....a nisi i ne možeš .

 

[gost 254762]

šta je najlepše na svetu ?
Ti dok spavaš.

Zašto ?
Zato
što si ti jedina moja istina o kojoj ne razmišljam i dok te gledam kako
spavaš , znam , da je to jedina slika na svetu koja oslikava mir ....
koji mi treba da bih bila srecna !

Šta je najvece na svetu ?
Tvoje oko !!!
Što
stane u njega .... ne može se smestiti ni u šta drugo. Nemoj se nikada
bojati onoga , što možeš da vidiš pa, da ideš okolo .... poluzatvorenih
ociju !

Šta je najslade na svetu ?
San !!... Ništa ne može
biti lepo, šareno i slatko ... kao što ti to u snovima možeš da
napraviš. Nemoj nikad zaboraviti da sanjaš !"!"!"

Šta je najteže na svetu ?
Najteže je kad cuvaš nešto a ne vidiš da nigde nema onoga što cuvaš !!!

Šta je najveca prevara ?
Najveca
prevara je kad ....dvoje potuno razjedinjenih ljudi sede za istim
stolom , ušuškani u istom stanu , isto prezime , jedu zajedno i tako
pokazuju pripadnost jedno - drugom !? NAJVECA PREVARA je , kada izmedu
dvoje ljudi jedino topao tanjir supe ... bude jedina toplota koja
postoji !!!!

Šta najviše boli ?
USAMLJENOST !!! Kad neko
odluci da živi sam, da sedi samo prema samom sebi.U tu samocu može
smestiti bilo šta i iz sebe može izvuci ono najbolje. Ali ako živiš
pored nekoga a osecaš se usamljeno, to je samoca... koja blokira citav
život !!! Sve što radiš .... protkano je tom strašnom notom
usamljenosti i grcevitom borbom da se iz toga išcupaš. Usamljenost
pored nekoga ....najgora je samoca...koja može da se coveku desi .....

Plašiš me, ne pominješ ljubav ?!
Postoji li ljubav ?
Postoji,
naravno, zato ti ovo i pricam. Da bi pronašla pravu ljubav ... moraš
napustiti svaku ljubav - iluziju jer .... ona ce te samo ciniti
nesrecnom. Ljubav postoji ali ja o tome imam tako malo da ti kažem.
Pronadji
je. Ne mogu tome da te naucim. Nemoj me to pitati. Ja sam ti majka i
sigurno cu uvek misliti da te neko, ko je sa tobom, ne voli jer te ne
voli onako ... kako ja mislim da te treba voleti i onoliko ... koliko
ja mislim da te treba voleti.... !!!

Zašto me niko ne može voleti kao ti ?
Ni
to ne umem da ti objasnim. Jednog dana ceš razumeti. Kad budeš imala
dete , videceš da je to jedina bezuslovna ljubav na svetu !!!...ljubav
sama po sebi .... koja ne traži, ne pita, ne nalazi opravdanja, ne moli
i ne uslovljava. To je najvrca i najjednostavnija ljubav na svetu !!!

Stvarno me plašiš !?!
Ne treba da se plašiš. Samo se cuvaj pogreršnih ljudi , pogrešnih ljubavi i nemoj da ti citav
život izgleda pogrešno .... a i ti sama sebi ... kad se pogledaš u ogledalo !

Cega se najviše treba cuvati ?
L J U D I !!!!!!!!!!
BICE
PUNO ONIH , KOJI CE TE OPIPAVATI ...DOK NE VIDE GDE SI NAJOSETLJIVIJA A
ONDA ... NAPRAVITI JEDAN , HIRUŠKI OŠTAR REZ ......I MIRNO GLEDATI KAKO
KRVARIŠ !...POJEDINI LJUDI VIŠE VOLE DA RANJAVAJU DRUGE ....NEGO DA
LECE SVOJE RANE !!,,...MOGU DA ŽIVE SAMO AKO VIDE .... DA DRUGI
PATE...VIŠE NEGO ONI ?!
>> TOGA SE , DETE MOJE.... NAJVIŠE CUVAJ >>

 

[-Night -]

Još jedna u nizu...
Noć bez sna,duga.
Tuga nemerljiva,
kao olovo teška.
Jecaj za jecajem se niže.
Ti sve dalje od mene.
Ni Meseca da obasja
mrkli mrak.
Demon se krvoločni
u meni budi.
I neka...
Spoznajem sebe lagano.
Volim svoju bol.
Potkrepljuje zver u meni.

 

[v i v i j e n]

 

[Marjan Svjetlana Temsic]

Oduvek čuvam mesto za tebe,
skriveno u odajama moga srca,
daleko od praznine,
daleko od bola...
Čuvam te u svim mojim kišnim danima,
čuvam te u sećanju daleke prošlosti...

 

[Nina]

Hajde da ti poklonim
barku.
Ili hoces celu uvalu
sanjivog mora?

Hajde da ukrademo camac zivota
i otplovimo u srecu
koju niko drugi ne poznaje.
Jer..sta ce nam ovaj svet
kad mi imamo drugaciji
izvorniji
bez tudjih sablona.

Hajde da sebi poklonimo
sve sto jos
nismo poklanjali,
pa neka se spoje
i more i nebo
i neka se usred dana
okite zvezdama
nama u slavu.

Hajde...

ljubavi...hajde

 

[mari47]

...neka tvoji beli labudi
kristalna jezera sanjaju...

 

[Nina]

Falis mi ti. Onda kad zamirise vazduh na more.. kad mi vetar donese muziku talasa pred noge.
Falis mi ti. Onda kad se useli tisina u moju glavu. Kad muzika obuce svoju cezljivu notu.
Zacute svi glasovi koji me proganjaju..uspori dan.. razblazi se vazduh i potece secanje od kojeg se branim celog dana.
I uvek me stigne pred kraj.. kad vec pomislim da sam ga pobedila ovaj put.Lagala bih kad bih rekla da me ne cini srecnom gomila planova koje ipak uspevam ostvariti.Da me ne cini jakom svaki let izmedju oblaka. Da me ne cini hrabrom svaki korak koji napravim u nepoznato. Ali ... faliss Ti.U svakom trenutku.. i u onom kad ispracam ovaj i docekujem novi dan.Falis mi ti.. a ne zelim da mi falis.

 

[Nina]

Shvatih da sam sa tobom bezbrizna
Kao da izbrises sve sto je ruzno.
I budes moje nebo..
I sve postaje srecno sto je bilo tuzno

 

[Nina]

Do kraja mog zivota dva me dana
nikada vise nece brinuti.

Prvi dan je juce, sa svim svojim greskama i suzama, lazima i porazima.
Juce je proslo i zauvek izmaklo mojoj kontroli.

Drugi dan je sutra, sa svojim zamkama i pretnjama, opasnostima...