MOJE MALE ŠARENE EMOCIJE

  • Začetnik teme Začetnik teme Nina
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
3171923390_9cdf22519d.jpg
 
Bilo je hladno dok sam sinoc setala u predvecerje po kisi i susnezici drzeci u ruci kisobran..Ono malo ljudi koji su se zatekli napolju kao ja ..zurno su prolazili mimo mene ..Na mokrim trotoarima presijavale su se kapi kise obasjane ulicnim svetiljkama..Glava me je bolela..a ja sam se i pored toga lako prepustila toj vecernjoj idili i mislima o tebi.Pogled mi hvatao blesak farova sa ulice i pitala sam se..gde svi ti ljudi veceras putuju.O cemu mastaju i kome idu.Cula sam korake iza mene i nekog ko nogama razgrce jesenje lisce pomesano sa kisom i susnezicom..lisce,koje u svom zivotnom krugu kada padne na zemlju.. plese svoj poslednji ples.Te tudje cipele sustale su i remetile moju tisinu i mir dok mi je srce opet putovalo...Malo srce, poput zvezde, napustalo je moj razum i putovalo ka tebi.. da te zagrliti i pozeleti ti laku noc.Nisi cuo moj glas koji te je tiho dozivao kroz svu tu masu oko tebe.Koji ti je saputao koliko sam sama bez tebe..i koliko sam zelela da te zagrlim bas sinoc vise nego ikada do sada i da te usne moje ljube kao sto ni jedne nisu.Tebe sto ljubav si tamo a u meni postojis.Vec duze vreme znam sta si ti meni...Ti si onaj kome sam dozvolila da mi se tako opako priblizi.Neko ko zna sve moje i kome sam se otkrila.Neko za koga znam da postoji i ko je dopustio da sa tvojim mislima i snovima upoznam vecnost .Dopustio si mi..ustvari ne..poveo si me da bosim nogama hodam po kamenju i zaplivam u moru zaborava i da me svojim venvremenskim dodirom povedes u tvoj svemir gde mi je meko i toplo..Gde mi je nezno i osecam se sigurnom.I zelim da tu ostanem.Sklupcana kao fetus u utrobi tvoje ljubavi..Vatre moga pakla polako se gase..negde ce ova mala zvezda pasti...
Mokra tama spustala se nad mojim gradom a ja sam te sinoc tugovala..
 
DOLE anketari, ulični promoteri i "može samo jedno pitanje" likovi !!

Imam strah od vas! Kloni te me se! Neću vaše knjige, ni karte za pozorišta i nezbrinutu decu!

Oću mirno da šetam ulicom, bez straha da ćete da me zaskočite!
Oću da ne mora da me peče savest svaki put kad vam odbijem dečiju slikovnicu i da ne moram da pričam skuza ma non parla serbo..

Jeste li za to da osnujemo pokret otpora ovim likovima?

Kriju se iz stubova, žardinjera..iskaču iz šahti i oluka, prerušavaju se, stapaju sa okolinom, samo da bi nam u par sekundi preispitali našu savest i pokazali kakva smo đubrad od čoveka..

Kako da jedem moj doručak mirno? Kako da progutam sledeći zalogaj a da se ne zapitam da li sam možda trebao da stanem..Možda sam pogrešio...Gde će mi duša?!

Želim da ih nema!
Molim lepo.Želim da ne moram da se pravim ljut ili da menešto boli ili da mi je baš tad zvonio telefon..Želim da idem slobodno!

Ja nisam kriv. Ja sam samo ovca, kao i svi. Potrošač i sebični zombi!
Da sam hteo da budem dobar radio bih za crveni krst ili u narodnoj kuhinji..
MANTE ME SE BRE!

I ja sam dete nezbrinutih roditelja..
I ja volim slikovnice..

Imam i ja pravo da odem u ušće i kupim sebi neku nepotrebnu stvar. Da se obradujem!
I ja ustajem svako jutro da radim posao koji nisam sanjao kad sam bio mali! Kiša, sunce, sneg..šta ću, idem, da me naguze...
Ja sam prostitutka! Kao i većina vas..

Što NAMA neko ne pomogne? Nama prostitutkama tojest..
Znaju li oni kakvu mi žrtvu podnosimo dok blejimo 8 sati u dosadnoj kancelariji?
Znaju li oni da se od toga umire?
I da nam je mozak upravo postao takav, izjeden, sebičan i malodušan..sa nešto malo savesti na dnu tek da se pogrebe kašikom..jer smo robovi savremenog doba..?

Ne znaju..dabome da ne znaju.
Oni misle da nas ništa ne košta tih pola minuta i tih dvesta dinara..
E pa - KOŠTA!
Košta mnogo više nego što misliš prikane!
Zato..nemoj da sam te video još jednom da mi prilaziš sa osmehom!
Šutnuću te u jaja.
Oću svega mi..
 
Negde se pipnu naši mali svemiri
Kada već pomislim da spavaš...
Zašumi saten... Tama se uznemiri...
I kao talas naiđes...

...U školjki tvoga pupka leto zimuje...
Tu čuvaš mrve sunca za nas...
Sa tvojim dodirom se čežnja rimuje...
Dok kao talas nadireš...

I ništa više nije važno...
Lice sveta zlobno i lažno se raspline za čas...
I niko više nije bitan...
Svi su pesak prezren i sitan, pesak ispod nas...

Srebra decembra kuju prsten za tvoj prst...
Niz tvoje sapi zvezda pala...
Zalud te privijam uz sebe, ko uz krst...
Kao talas izmičeš...

Ostavljaš slane kapi bistre...
I jato dobrih mirisa Istre po sobi razvijaš...
Ostavljaš varljiv zalog pene...
U srcu ove napukle stene koju razbijaš


ilusion.jpg
 
28l8ln9.jpg


Volela bi da sam s tobom sada u nekoj zemlji,nije bitno ni kojoj ni gde.Samo da smo zajedno,da nismo ovde gde vec jesmo...
Da mogu da gledam tvojim ocima jutra,svaka misao da mirise na ljubav,strast i ceznju.Da mogu da budem blize tvome srcu.Da osluskujemo vetrove u liscu...
Da mogu da osetim tvoj dah...tvoj osmeh.
Da me dodirnes,i da svaka moja bol prestane.
Znam da sanjam i mislim o necemu sto je nemoguce,nedostizno...Znam...
A da li ti mozes sve moje snove da ostvaris,ti koji sve vreme pokusavas da me naucis da sanjam.
Pretvori ponekada svoje snove u moju javu.Obraduj me...
Zgrabi me za ruku i povedi me negde daleko...Daleko.
Da u tvom zagrljaju nadjem sav mir svojim nemirima...da osetim svu Beskraj ove ljubavi.
Povedi me,molim te.
 
Volim Jutra.Ustvari,volim onaj trenutak kada postajem svesna svoje prve misli.Dobro je..ziva sam u jos jednom danu moje buducnosti u sadasnjosti..Ostajem da lezim..Disem lagano.Koliko je sati..Opet sam se uspavala..Volim i tu prvu jutarnju kafu,tursku sa malo secera i malo mleka, na terasi,koju pijem polako i dugo sa kucetom u krilu,gledajuci u cvece i zelenilo koje me okruzuje.Volim tu tisinu koja me obavija sa jedva cujnim zvukovima grada koji dopiru iz daljine i ne smetaju mi..Grad je odavno budan a moje oci tek upijaju nov dan..Volim prirodu..zivotinje..moje kuce najvise..putovanja ..volim i ljude..one obicne,svakodnevne,dobronamerne i posebne ljude, stvaraoce..one koji ostavljaju trag za sobom.Volim i tebe.Volim mirise detinjstva u sta spada i miris nedeljne supe,koju je baka nedeljom kuvala ..pola juneceg,pola pileceg mesa,sargarepa,koren pesuna,pastrmaka,celer,krompir,zapecen luk,neko zrno bibera,samo trun soli,jer supa se solila na kraju,kako je govorila..zatim..cedjenje supe pa zakuvavanje sa rezancima ili knedlama od griza ..Volim i beli ustirkan stolnjak,lep servis i secajg,platnene salvete sa monogramom,case za vino,i miris nedeljnih kolaca i vanil secera.Volim Nedelju kao dan koji pripada samo meni..i tebi bi pripadala zajedno samnom..

Sta jos volim..Volim pohovanu piletinu,zutu boju,velike ptice,volim sebe i ono sta mogu da dam..volim svoje jastuke,sarene kuhinjske krpe,limun koji se razlistao,muskatle i bosiljak na terasi,volim cipele na metalnu stiklu,mini suknje i haljine,zute ruze,djurdjevak,volim boje i..udobnost moga doma..Volim Italiju.Volim ljubavne filmove i suze koje pustim kada ih ljubav razdvoji.Volim decu i ..zelim svoje dete..Ne..to je zelja i ne spada pod; sta volim.. ali bih ga volela bezgrnicno i nesebicno celom sobom i svojim postojnjem.Volim svoje roditelje,moje sestre od tetke,brata i sestru od areiceva.. ujaka,moju Marinu,Djordja,Kacu i Karla.Volim muziku,ples,lipe,reke,jezera i more.Volim Blv i Koko Sanel..Merlin Morno..Carobnjaka iz Oza,Petra Pana i Prohujalo s vihorom..Volim jednu kucu u mojoj masti.Volim svoju posebnost i individualnost.Volim zalaske sunca..Volim da sanjam..i budna to radim.Volim stare ljude..Volim jazz.Enigmu,Tango..Poeziju..Volim Baha..Volim slatko od belih tresanja.Volim tebe i jos puno toga ..

A volela bih da ne primam sve ka srcu.Da svirm gitaru.Da sam otporna na bol..na rec koja vredja.Volela bih da umem da napisem roman u tri toma..Ali postoji razlika izmedju zelje da se bude pisac i samog pisanja..Volela bih da se scucurim u tvom krilu i da ti pricam jednu pricu o dalekoj zvezdi...

Ne volim ljude sa zadnjim namerama.Ne volim koristoljublje.Ne volim materijalno niti ljude koji se samo kroz to ostvaruju.Ne volim laz.Dvolicnost.Ne volim glupe ljude.Ne volim nepravdu ..Ne volim ratove..Bol..Ne volim masnu i jaku hranu..Ne volim samoljublje i narcisoidnost..Ne volim ljude bez osecanja ..Ne volim nehumanost..Nepostovanje i nevaspitanje..Ne volim neslobode i nemanje komunikacije.Ne volim neodgovornost. Povrsnost.Ne volim drogu,homoseksualce i pedofile.Ne volim autoritete a jos manje ih priznajem..Ne volim Grand ..Pink i sve vrste mediske i druge manipulcije.Ne volim silikonske sise i usne.Ne volim uniformisanost i istovetnost..

Fascinira me Priroda..Univerzum..Vanzemaljci..Inteligentna osoba.. Savrsenstvo nesavrsenstva u jednoj osobi.Svest..Spokojstvo.Maje.Leonardo Da Vinci.Mikelandjelo..Marija Kalas.Sunce kao zvezda. Indijanci...Zemlja kao planeta..Meksiko..Peru.Argentina i Cile..Fascinirao me je trenutak kada sam konacno uspostavila prijateljski odnos sa svojim Ja..Onom drugom u meni....Kada smo postale najbolje prijateljice i konacno krenule usaglasne skoro u svemu.Fascinira me miris sveze pecenog hleba...Fascinira me slicnost sa tobom

Zahvalna sam svojim roditeljima..Zahvalna sam sebi sto sebe umem da obuzdam..Za osmeh sam zahvalna..veseloj naravi..dobrom zdravlju..osecaju pripradanja. sto sam pametna i vidim zadovoljnu zenu u ogledalu...Mojim prijateljima...Svojoj snazi.Svojoj upornosti. i osecaju odgovornosti..Zahvalna sam njemu sto me je pronasao i dozvolio da saznam da postoji.Zahvalna sam za svu ljubav koju sam imala do sada ..

Zelim..ljubav...zelim da stvaram..da putujem ..zelim malu kucicu ..omanju sa velikom kuhinjom i spavacom sobom. ogromnim prozorima...sa prostranim dvoristem.i travnjakom..i igrackama...kucica u osami..s drvenim salonima,sa cvecem ,lipom i lesnicima..sa dugackim tremom..ladovinom..sa bunarom..malim povrtnjakom iza kuce u kome gajim povrce samo za nas..u koji gledam kroz prozor kuhinje s sarenim kariranim stolnjakom na stolu i istim takvim zavesicama na prozoru u kome se nalaze saksije sa cvecem i bosiljkom..kuhinja u kojoj pecem pogacu,pohujem plavi paradajz..secem kriske sira, svezeg crvenog paradajza koji jos mirise na peteljke i glavicu crnog luka..
Patetika, znam ali ne mogu da ne mislim na tu kucu..i reku pored nje..
Zelim da me nista ne boli, da su svi srecni...nasmejani..da je zivot kao bajka..
Zelim da se ne prehladim ali..hladno mi je..
 
Sarenilo mojih emocija nocas se razliva...


Zapravo sam tebe oduvek zelela.Hocu da te udahnem ovom mojom ludom dusom,
da ti ispricam sve svoje snove i nade,da ti pokazem sve slike naslikane mojom mastom..
da uzivam u svakom trenutku provedenom sa tobom...jer vreme leti brzo i moze nam pobeci
puno malih stvari...
i
Ne..nista necu uraditi da te razuveravam
samo cu lagano da zazveckam stiklicama..
Shvatas li....Ja uvek mogu da ..odem.
Bez posledica i okretanja..U tome je razlika
 
Одлазак


Нећу ти рећи ни реч,
нећу те ни погледати,
окренућу се и отићи,
јер
све што изговорим
може те само више повредити,
све што видиш у мом оку
може те само више збунити,
знам,
одлазак ће болети,
али ни близу као речи
које могу изговорити,
и још много мање
него оне за које ћеш веровати
да сам их прећутао

Не мрзи ме,
а ја ћу се трудити да те не волим,
више
 
"Dotakla bih te...
kao želja,
znam da me želiš...
i da me pratiš,
nekim mislima,
kad nikog nema,
da te utešim.
U tom trenu...
na nekom drugom,
kraju čeznje...
ja sam sama.
A dotakla bih te
kao san,
da smirim ti uzdah,
da začaram ti usne,
i umirim te rukama,
tražeći samo...
da me čvrsto stegneš."


1524987166457542d4e3c4ena1.jpg
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Nina
Što se bore misli moje - Mihailo Obrenović
Odgovora
2
Pregleda
194
safon
S

Back
Top