Quantcast

MOJE MALE ŠARENE EMOCIJE

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Suljo.L

Legenda
Poruka
56.437
15219595_1241392095930355_2330797674426504159_n.jpg
 

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
258.967
Ima kada me uhvati ceznja.Steze.Ne mogu da disem.Tada ne znam sta cu sa sobom.Tumaram po kuci ili izadjem napolje dok lutam u tim svojim nesnalazenjima.Skoro da sam se sazivela sa tim.I tada puno radim.Moram i zelim da radim.Imam potrebu .Od necega se mora ziveti.

A radim i po kuci.Perem,cistim, peglam.Ako ista ne volim od kucnih poslova, to je peglanje.Izvrdavam koliko god mogu.Samo sto dodje trenutak kada moram i tada namestim dasku,donesem korpu sa opranim vesom,stavim pri ruci flasu sa vodom,pustim cd,sipam vodu u peglu i ukljucim je.Kada para hukne i iskljuci se lampica,krenem.Prepustim se peglanju uz muziku i mastam.Verujte, najlepse mastam dok mi pod peglom prolaze komadi vesa.Posle se sama sebi divim,koliku sam gomilu vesa ispeglala.A mastam o ostvu o kom sam pisala.



Mastam i o kuci, velikoj, svetloj, prostranoj ,sa dvoristem i tepihom trave.Velikim ulaznim drvenim vratima i svetlim prozorima .Pored kuce, razgranato drvo jabuke.Iza kuce mali povrtnjak, i veliki hrast.Uz donji kraj kuce dve srebrne jelke i sitno ukrasno rastinje,a onda tresnja sa ljuljaskom na debeloj grani.Uz stazu prema kuci razgranate hortenzije i zbinovi sa belim cvetovima.Zute i bele ruze.Ispod trema drveni sto i stolice sa sarenim jastucima.Po neki zanimljivi kamen sa reke i panj izvadjen iz vode.A kuca,topla i udobna
 

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
258.967
-Boje kao i poezija treba da budu lagane,kao i umetnosti gubljenja koju nije tesko savladati.
Rece moj prijatelj, pokusavajuci da napravi kakav takav red na stolu, dok sam sedala u veliku zelenu fotelju,naspram balkonskih vrata odakle je pucao vidik na tek pokosenu travu u dvoristu njegove porodicne kuce.
-Lepo, samo dokle vise da savladavam.Mozda ne zelim.Mozda mi je dosta,da sebe ohrabrujem i budem snazna. Mozda ne zelim vise da gubim
-Uvek se gubi po nesto u zivotu pesimisto.Izgubis kljuceve, grad, reku, citav kontinent, ljubav.
Zastao je na trenutak,gledajuci me pravo u oci.
-Nedostaje ti to sve ali kazes sebi da sve to nije katastrofa i ne lazes sebe da je to gubitak.
Vrpoljila sam se u fotelji, slusajuci ga kako prica.
-Setim se po nekada,ali to nije ono sto mi nedostaje.
-Sigurna si?
Trgla sam se.Nisam ocekivala ovo pitanje, niti da ce moj gubitak biti toliko vidljiv. Razmisljala sam sta da mu kazem. Bio je bio moj prijatelj.Nisam mogla da precujem pitanje kao da me se ne dotice.Duboko uzdahnuh i promrmljah:
-Imas li neko pice u kuci..?
-Imam, Gorki list.
-Uhh,namrstila sam se.
Tako je to kada nemas u datom trenutku izbor.
-Daj, onda, i casu obicne vode.
Viknula sam za njim, dok je odlazio po pice,paleci svoju prvu cigaretu danas.
 

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
258.967
Pradeda Mitar,covek koji mi je oduvek zaokupljao paznju i interesovanje,pored toga sto je bio ugledan trgovac svoga doba bio je pesnik,boem i kako je baka znala za svog oca da kaze i veliki domacin,sto je tada to bilo statusni simbol.Mozes raditi bilo koji posao,ali ne biti domacin,nisi imao postovanje.Porodica je nekada imala vecu vaznost i znacaj nego danas.Kult porodice, baka je prenela i u svoju kucu kada se udala za mog dedu Jovana,profesora unirveziteta i zaljubljenika u violinu.Secam se dana koje sam provodila kod njih,sedeci u velikoj fotelji u dnevnoj sobi sa belim svilenim zavesama i teskim draperjima slusajuci deku kako svira na violini Sva predana muzici,cekala sam trenutak kad bi mi dao znak da okrenem notni list,jer je to bio moj zadatak.Smatrala sam to poslom od poverenja jer me je deka uveravao,da cu samo ja to uraditi kako treba.Decije naivno sam verovala u to,ne znajuci tada poentu svega toga.Kada bi zavrsio sa sviranjem,par trenutaka tisinu skoro opipljivu ,remetila je samo mestimicna skripa parketa pod dedinim uglancanim cipelama, dok se kretao ka kutiji za violinu.Ja bih skocila sa fotelje dodavajuci mu gudalo i pozurivajuci ga da idemo u setnju ,kao sto mi je obecao,zaboravljajuci istog casa na sve one zvuke koje je violina pod njegovim prstima i gudalom proizvodila.Uz violinu tu su odmah i kolaci. Oni, koje je baka pravila.Domaci, mirisljavi , posuti prah secerom i vanilom od cega cela kuca mirise.Ti mi mirisi nepogresivo,vracaju secanja na detinjstvo, i sve dane i godine koje sam potrosila do sada.
 

meseceva rosa

Aktivan član
Poruka
1.238
Patty-Maher-self-portraits15_zpsbbfc699d.jpg



Kad bi jastuci progovorili

Kad bi jastuci progovorili
o tome sta neko sanja i krije,
kada bi zaista progovorili
o tome sta neko radi kradom,
o devojcici,
na primer,
sto imitira starije
i nesto spletkari... spletkari,
sva izbrljana pomadom,
ili o decaku
sto se tupim ziletom brije
- kao: kuburi covek s bradom,
i sve ostalo kad bi progovorili
o tebi
i o meni,
bilo bi da se place i smeje
i da se pocrveni.


Srecom: jastuci nista ne govore.
Cuvaju milion tajni u mekoj belini perja.
Oni su kao ladje,
velike bele ladje,
sto plove u nemoguce,
u snove,
u bezmerja.
Uvece te odvedu.
U zoru te dovedu,
I zna se: sve je u redu...

Mika Antić
 

mari47

Stara legenda
Poruka
94.294
VAŽNO JE SLUŠATI

Jednom je prilikom belac pozvao svoga prijatelja indijanca u goste u veliki grad.
Bjelac je poveo indijanca u razgledanje grada i dok su šetali indijanac najednom reče:
"Čujem cvrčka!"
"Nemoguće da od ovolike buke, brujanja automobila i galame, ti možeš čuti cvrčka" - reče bijelac.
Indijanac se na to sagne, razgrne grm i pokaže malog cvrčka.
"Kako?" – upita bijelac.
Indijanac na to zatraži jedan novčić i ispusti ga na pločnik. Novčić zazveči! Prolaznici se zaustaviše i okrenuše prema mestu odakle je dolazio zvuk palog novčića.
"Ono što si naučio slušati čut ćeš, ma kakva buka bila, gdje god bio" – odgovori indijanac
"vidiš, ovi ljudi su u buci čuli novčić ali cvrčka nisu čuli."

(sa neta )
 

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
258.967
Rodjena sam u Beogradu.
Imala sam izbor..izabrala sam da ostanem u mom gradu
zato sto sam svoja na svome
zato sto hodajuci ulicama Beogada idem stopama mojih predaka
zato sto su svi koje volim ovde
zato sto volim mirise lipa u junu i pecenih paprika u jesen
zato sto mogu da komsinici ostavim kljuc da mi zaliva cvece
zato sto se deca jos uvek igraju na ulici ili parkicu
zato sto tramvaj jos uvek tandrce Bulevarom
zato sto ima Kalenic pijacu
zato sto se osecam sigurna u mom gradu
zato sto imam uspomene
ima jos tih ..zato
ali najvaznije zato je sto
volim moj Beograd
i kada mu se vracam sa puta, znam da se vracam kuci.

I uvek mi je lep,sa svim promenama koje se desavaju i prate ga.
Ja ne mogu da izgubim nista vezano za moj rodni grad.
To shvatim kada odem na kratko iz njega,pa mu se brze bolje vracam..
Tako je uvek.Moj grad,moje ulice,moji parkovi,moji kafici,moje okruzenje
moje reke,moj Topcider,moje sume,moje prodavnice,moja Ada,moja pozorista,
moje galerije,moje guzve u saobracaju,moj Bulevar..moji ljudi,moje ljubavi,moja secanja.

..Sve je to moje u mom gradu.U tudjem nista od toga nije moje

beograd-rentacar-europcar.jpg

 

Branko Lori

Legenda
Poruka
60.683
Rodjena sam u Beogradu.
Imala sam izbor..izabrala sam da ostanem u mom gradu
zato sto sam svoja na svome
zato sto hodajuci ulicama Beogada idem stopama mojih predaka
zato sto su svi koje volim ovde
zato sto volim mirise lipa u junu i pecenih paprika u jesen
zato sto mogu da komsinici ostavim kljuc da mi zaliva cvece
zato sto se deca jos uvek igraju na ulici ili parkicu
zato sto tramvaj jos uvek tandrce Bulevarom
zato sto ima Kalenic pijacu
zato sto se osecam sigurna u mom gradu
zato sto imam uspomene
ima jos tih ..zato
ali najvaznije zato je sto
volim moj Beograd
i kada mu se vracam sa puta, znam da se vracam kuci.

I uvek mi je lep,sa svim promenama koje se desavaju i prate ga.
Ja ne mogu da izgubim nista vezano za moj rodni grad.
To shvatim kada odem na kratko iz njega,pa mu se brze bolje vracam..
Tako je uvek.Moj grad,moje ulice,moji parkovi,moji kafici,moje okruzenje
moje reke,moj Topcider,moje sume,moje prodavnice,moja Ada,moja pozorista,
moje galerije,moje guzve u saobracaju,moj Bulevar..moji ljudi,moje ljubavi,moja secanja.

..Sve je to moje u mom gradu.U tudjem nista od toga nije moje

beograd-rentacar-europcar.jpg


:klap: :zag: :heart:
 

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
258.967
Kisa, sivo, vlazno i hladnjikavo vreme.Setam dobro obucena skrajnutim stazama, i sanjam o dalekim toplim zemljama, kristalno cistim plavim morima, palmama i belim pescanim obalama, koje nam oduzimaju dah.To su zemlje vecitog leta,bajkovitih zalazaka sunca, tropskog rastinja i magicnih predela.Suskanje lisca, po kome gazim vraca me u stvarnost koja nagovestava neizvesnost, kao kada bacite kocke ocekujuci dve sestice .Ili, onaj trenutak kada sam sigurna u izvesnost necega, sto mi je do juce bilo daleko, a sada je,tako reci tu.Ili nije.Svejedno.Kockacu se i dalje, jer me kao senka,prati moja culnost koju cuvam za nekog.Razvratnost,bestidnost,sve to,za nekog
 

neko tvoj

Aktivan član
Poruka
1.216
I zar je zbilja moguće biti nesrećan? O, šta su moji jadi i moje nevolje, ako sam sposoban da budem srećan? Vjerujte, ja ne razumem kako je moguće da neko prolazi pored drveta i da se ne osjeti srećnim što ga vidi? Da razgovara sa čovekom i da ne bude srećan što ga voli? O, ja samo ne umijem da iskažem... ali na svakom koraku ima toliko mnogo stvari, tako divnih, da i onaj u najvećoj mjeri zabludeli čovjek mora uvideti kako je lijep ovaj svijet. Pogledajte dijete, pogledajte zoru Božju, pogledajte travku kako raste; pogledajte oči koje vas gledaju i vole vas...

- Dostojevski
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.