Baby Yoda
Contributor
- Poruka
- 21.755
Kao što sam ranije pisao o tome, rešio sam da odem da berem maline i da zaradim kintu. Na taj poduhvat dao sam se pre nedelju dana, a danas došao kući. Kako je to izgledalo? Najpre, pao je dogovor da troškove puta plaća dotični, do tamo i nazad. Ok, cool. Zatim je rekao da će me sačekati u arilje i odatle odvesti kod njega. Dogovor je pao da dnevnica bude 4k dinara (nebitno koliko gajbe ili kg naberem).
Dodjem ti ja sa bracom i kevom, reko ajd grupno, lakše je kad znaš nekoga i imaš o čemu pričati dok bereš te maline. Prvi dan, posao težak do zla boga. Naravno, znao sam da je teško, ali dok se ne proba, ne možeš to znati nikada. Malinjak je pod nagibom od 40 stepeni komotno. Osećam se kao da se bavim alpinizmom, a ne branjem malina. Noge otkidaju, zglobovi, listovi, butine, haos. Ok, preživi se to. Hrana, neko mesište koje se bukvalno na zub samo stavi. Sve same kosti.
Drugi dan sam se opekao žestoko na suncu, ali je bilo lakše fizički izdržati, telo se polako privikava na sve. Hrana opet isto, sa kombincijom predjela i neke salatice.
Treći dan opekotine, sve me peče, ljušti mi se koža. Ja stavio kao arapin, majca bela preko glave, kačket da drži majcu i rokaj. Sve je super rešeno. Sve što je tražio od mene i mojih odradili smo. 13 reda - 13 reda. 20 reda - 20 reda. Nikada nismo zakinuli da ne stignemo i sl.
Mislim da je na drugom danu lik rekao: "Vratite se peške kući, ja ne mogu da vas dovezem, imam neke obaveze". Znači hodali smo iznemogli kroz šumski put 40 minuta gore-dole. Dobro da se nismo izgubili. Niti se on izvinio što nije mogao doći po nas, ništa. Bukvalno nas gleda i tretira kao robove. Onda je počeo da zanoveta. Pošto je samac, gleda mojoj majci da uvali da sprema obroke i pere tanjire.. brat, došli smo ti u "goste", da mi radimo, a ti nas da služiš hranom, a ne da mi iznemogli sami sebi spremamo i peremo. Hebi se ti.
Onda je počeo da podjebava mog burazera za ovo, za ono. Al ono, baš se okomio. A ti gledaš da ga ne vređaš jer znaš da mora da te plati, u nezavidnoj si sutuaciji. I tako mi trpimo to 6 dana i reko fak this shit. Fizički možemo izdržati još, ali ono mentalno maltretiranje ne. Nismo jbt robovi. I tako mi na brzinu nešto slažemo da moramo ići, jer da smo rekli "E, nećemo mi više da radimo", dobili bi 0 dinara. I tako napravimo kao neku laž da se mora ići pod hitno i kad treba da se plati, od zarađenih 60k, on kaže "Ja mogu da vam dam 20k"
Ja slušam u neverici šta je bre ovo. Znači rintao sam za tebe, šta uvijaš sada. Kreće priča kako mu još nisu platili za maline (ma daaaa), kao "toliko samo imam u novčaniku". Mi se tu malo posvađamo i kaže on "Ja vama i ne moram platiti", "ne moram vas voziti za arilje sada".
Opet šok šta slušam. Mislim se, ima da odrobijam budalu zbog čega? I ladno samo kaže "Ajde idite pakujte se, vozim vas". I to je bila kao njegova zadnja. A kao pričao "Poslaću vam u ponedeljak ja, dajte mi žiro račun". Mi lepo rekli da mu ne verujemo. I tu se on razbesneo. Kao fora. I mi se spakujemo i mislim se "jbt, 20k dobijem za šta? Neće platiti ni karte i svešće se na to da sam zaradio samo 4k" . Ključam u sebi, gledam šta da radim, da li da ga bijem sad kad se sspakujem ili? Mi spremni izađosmo i on dolazi od komšiije, uzeo pare da nas isplati. 60k tu je. I onda 40 minuta vožnje sa njim do autobuske i samo podjebavanje sa njegove strane. A ja moram da se kontrolišem jer će me izbaciti na pola puta i šta onda?
Dođem na autobusku, ode on i priđe nam neki lik iz kragujevca, deško 2000 i neko godište. Slična situacija. Zajebali i njega posle 3 dana.
A već sam slušao ranije da u velikom broju ima prevaranata tamo u arilju i da neki čak i ne plate radnike.
Ono što mogu da kažem kao zaključak jeste da možete otići samo ako je negde provereno iz prve ruke. Ti što vas "plaćaju" na kraju ima da vas zakinu na bilo koji način mogući ili da vam i ne plate. Dakle, ako baš nemate preporuku, zaboravite. Nije vredno živaca ni obećanih para.
Dodjem ti ja sa bracom i kevom, reko ajd grupno, lakše je kad znaš nekoga i imaš o čemu pričati dok bereš te maline. Prvi dan, posao težak do zla boga. Naravno, znao sam da je teško, ali dok se ne proba, ne možeš to znati nikada. Malinjak je pod nagibom od 40 stepeni komotno. Osećam se kao da se bavim alpinizmom, a ne branjem malina. Noge otkidaju, zglobovi, listovi, butine, haos. Ok, preživi se to. Hrana, neko mesište koje se bukvalno na zub samo stavi. Sve same kosti.
Drugi dan sam se opekao žestoko na suncu, ali je bilo lakše fizički izdržati, telo se polako privikava na sve. Hrana opet isto, sa kombincijom predjela i neke salatice.
Treći dan opekotine, sve me peče, ljušti mi se koža. Ja stavio kao arapin, majca bela preko glave, kačket da drži majcu i rokaj. Sve je super rešeno. Sve što je tražio od mene i mojih odradili smo. 13 reda - 13 reda. 20 reda - 20 reda. Nikada nismo zakinuli da ne stignemo i sl.
Mislim da je na drugom danu lik rekao: "Vratite se peške kući, ja ne mogu da vas dovezem, imam neke obaveze". Znači hodali smo iznemogli kroz šumski put 40 minuta gore-dole. Dobro da se nismo izgubili. Niti se on izvinio što nije mogao doći po nas, ništa. Bukvalno nas gleda i tretira kao robove. Onda je počeo da zanoveta. Pošto je samac, gleda mojoj majci da uvali da sprema obroke i pere tanjire.. brat, došli smo ti u "goste", da mi radimo, a ti nas da služiš hranom, a ne da mi iznemogli sami sebi spremamo i peremo. Hebi se ti.
Onda je počeo da podjebava mog burazera za ovo, za ono. Al ono, baš se okomio. A ti gledaš da ga ne vređaš jer znaš da mora da te plati, u nezavidnoj si sutuaciji. I tako mi trpimo to 6 dana i reko fak this shit. Fizički možemo izdržati još, ali ono mentalno maltretiranje ne. Nismo jbt robovi. I tako mi na brzinu nešto slažemo da moramo ići, jer da smo rekli "E, nećemo mi više da radimo", dobili bi 0 dinara. I tako napravimo kao neku laž da se mora ići pod hitno i kad treba da se plati, od zarađenih 60k, on kaže "Ja mogu da vam dam 20k"
Ja slušam u neverici šta je bre ovo. Znači rintao sam za tebe, šta uvijaš sada. Kreće priča kako mu još nisu platili za maline (ma daaaa), kao "toliko samo imam u novčaniku". Mi se tu malo posvađamo i kaže on "Ja vama i ne moram platiti", "ne moram vas voziti za arilje sada".
Opet šok šta slušam. Mislim se, ima da odrobijam budalu zbog čega? I ladno samo kaže "Ajde idite pakujte se, vozim vas". I to je bila kao njegova zadnja. A kao pričao "Poslaću vam u ponedeljak ja, dajte mi žiro račun". Mi lepo rekli da mu ne verujemo. I tu se on razbesneo. Kao fora. I mi se spakujemo i mislim se "jbt, 20k dobijem za šta? Neće platiti ni karte i svešće se na to da sam zaradio samo 4k" . Ključam u sebi, gledam šta da radim, da li da ga bijem sad kad se sspakujem ili? Mi spremni izađosmo i on dolazi od komšiije, uzeo pare da nas isplati. 60k tu je. I onda 40 minuta vožnje sa njim do autobuske i samo podjebavanje sa njegove strane. A ja moram da se kontrolišem jer će me izbaciti na pola puta i šta onda?
Dođem na autobusku, ode on i priđe nam neki lik iz kragujevca, deško 2000 i neko godište. Slična situacija. Zajebali i njega posle 3 dana.
A već sam slušao ranije da u velikom broju ima prevaranata tamo u arilju i da neki čak i ne plate radnike.
Ono što mogu da kažem kao zaključak jeste da možete otići samo ako je negde provereno iz prve ruke. Ti što vas "plaćaju" na kraju ima da vas zakinu na bilo koji način mogući ili da vam i ne plate. Dakle, ako baš nemate preporuku, zaboravite. Nije vredno živaca ni obećanih para.
