Moja ulica

Najlepši deo Beograda je onaj u kome ste odrasli
( danas sam posebno sentimentalna)

Postoji ulica kojom ne prolazim vise.Mala,tiha,asfaltirana sa drvoredom, lepim kucama i bastama.U jednoj od tih kuca sam se rodila a u toj ulici sam se igrala,pravila kucice za patuljke i crtala im putokaze do njih.U krosnjama hortenzija trazila vile i vilenjake.Naucila u mojoj ulici da vozim bicikl,okrecem hulahop,igram skolice,zmurke i preskacem lastis.Sa ponosom sam noslila modrice i odrana kolena,i gorke suze zbog nepravde.

Sticala najbolja drugarstva uverena da su za ceo zivot.Radovala se,ljutila,svadjala,smejala.U njoj sam jedne letnje veceri saznala sta je prvi poljubac.Moja ulica je bila moje odrtastanje,kao i moje dvoriste, sa simsirima duz ulazne staze ,jorgovanom,jelkom i cvecem koje se u slapovima spustalo niz kameni zid.Sitne roze i bele ruze na ogradi od kamena i gvozdja.Takve ruze ne vidjam vise.I sada kad zatvorim oci, vidim klupu ispod velike stare tresnje u dnu dvorista na koju sam se pela pokusavajuci da dohvatim oblak.Tesku ulaznu kapiju koja je znala da zaskripi kada se ne podmaze.Poplocanu stazu do sirokih stepenice i ulaznih vrata.

Zmurim tako po nekada i zamisljm, a znam da ce me boleti.Moja ulica,koja to vise nije i u kojoj sada zive neki drugi ljudi.Starosedeoci su se razisli po belom svetu.Oni koji su ostali,secaju se kao i ja,nase ulice i nasih odrastanja.I kako napisa jedan pesnik: Vi ne znate moju ulicu.Bila je moje malo carstvo.Danas,kao odrasla ja ne idem tamo.

 

[Vuk Samotnjak]

Zasto ne otici "da te zelja mine" ?

 

[Sotir zvani djubre]

Najlepši deo Beograda je onaj u kome ste odrasli
( danas sam posebno sentimentalna)

Postoji ulica kojom ne prolazim vise.Mala,tiha,asfaltirana sa drvoredom, lepim kucama i bastama.U jednoj od tih kuca sam se rodila a u toj ulici sam se igrala,pravila kucice za patuljke i crtala im putokaze do njih.U krosnjama hortenzija trazila vile i vilenjake.Naucila u mojoj ulici da vozim bicikl,okrecem hulahop,igram skolice,zmurke i preskacem lastis.Sa ponosom sam noslila modrice i odrana kolena,i gorke suze zbog nepravde.

Sticala najbolja drugarstva uverena da su za ceo zivot.Radovala se,ljutila,svadjala,smejala.U njoj sam jedne letnje veceri saznala sta je prvi poljubac.Moja ulica je bila moje odrtastanje,kao i moje dvoriste, sa simsirima duz ulazne staze ,jorgovanom,jelkom i cvecem koje se u slapovima spustalo niz kameni zid.Sitne roze i bele ruze na ogradi od kamena i gvozdja.Takve ruze ne vidjam vise.I sada kad zatvorim oci, vidim klupu ispod velike stare tresnje u dnu dvorista na koju sam se pela pokusavajuci da dohvatim oblak.Tesku ulaznu kapiju koja je znala da zaskripi kada se ne podmaze.Poplocanu stazu do sirokih stepenice i ulaznih vrata.

Zmurim tako po nekada i zamisljm, a znam da ce me boleti.Moja ulica,koja to vise nije i u kojoj sada zive neki drugi ljudi.Starosedeoci su se razisli po belom svetu.Oni koji su ostali,secaju se kao i ja,nase ulice i nasih odrastanja.I kako napisa jedan pesnik, vi ne znate moju ulicu.Bila je moje malo carstvo.Danas,kao odrasla ja ne idem tamo.

Svi mi imamo svoj kraj gde smo prohodali, odrastali, ljubili jednu, pa ljubili drugu, trecu, ozbiljno istukli nekog, ali i dobili ozbiljne batine, napili se toliko puta, popusili prvu i sto prvu buksnu, povukli spid.. i sve to na jednom istom mestu, u tih pedesetak ili stotinak kvadrata. Toliko mnogo uspomena staje na tako mali prostor.

@Smartanabil Ne treba se vracati, jer ti trenuci ne mogu da se vrate, to vreme, ti ljudi, i ti sam, nista nije isto. I cemu onda povratak? Treba gurati dalje kroz zivot i stvarati neke nove uspomene, mozda deluje da one ne mogu biti lepe kao te neke stare iz detinjstva, mladosti... Ali ko zna, za 10 ili 20 godina..

To je kao ono, u vojsci imas neki neprijatan i los trenutak iz koga zelis da se izbavis, a onda kad prodju godine, setis se, e to je bilo vreme...

 

[Vuk Samotnjak]

Ja bih se bogami uvek vratio bez obzira na bol jer ma koliko taj bol bio tu, trenutci koji ostaju u lepom secanju su dovoljan razlog da obidjem "stare staze"

 

[Nina]

Zasto ne otici "da te zelja mine" ?

Zato sto to više nije ulica mog detinjstva, u kojoj sada zive neki drugi meni nepoznati ljudi
i zato sto vise tamo nema hortenzija medju kojima sam pravila kucice za vilenjake a ni belo roze sitnih ruza

 

[Vuk Samotnjak]

Zato sto to više nije ulica mog detinjstva, u kojoj sada zive neki drugi meni nepoznati ljudi
i zato sto vise tamo nema hortenzija medju kojima sam pravila kucice za vilenjake a ni belo roze sitnih ruza

Fizicka promena je neminovna stvar ; moj komsiluk vise nije ni nalik onom sto je bio ali makar i temelj one kuce gde sam ziveo da je ostao, ostaju lepa secanja na lepo detinjstvo puno carolija i igara

 

[Nina]

I kuca je promenila izgled ..tako da ja vise ne idem tamo osim u secanjima kao danas

 

[Opsenar]

Teško je na ovu temu reći nešto ukratko a smisleno...
Možda samo malo veselih tonova

 

[Soradze]

I kuca je promenila izgled ..tako da ja vise ne idem tamo osim u secanjima kao danas

Malo je srećnika koji su ostali u svojim kućama, baštama, ulicama...
Lično - ne smem ni da mislim o tome... osećam se psihološkim invalidom, kada se povede ovakva tema...
Duboko u sebi sam užasno nesretna zato što me je život dva puta izmestio iz mog gnjezda