Cesto se pitam, kako se i da li se uklapam u ovo danasnje vreme? Da li sam mozda zivela ranije, ili sam trebala ziveti jedan vek /ili vise/ ranije? I danas u mom srcu i mojim mislima se radjaju lepe reci, lepi stihovi, lepe recenice, dobar pristup ka drugim osobama, jos uvek govorim izvolite, hvala lepo ili izvinite me, molim vas. Jos uvek se prvo nasmesim kada nekome prilazim, ili kada neko meni prilazi, sa poverenjem, otvorenog i iskrenog srca...
Onda se desi nesto sto me na trenutak izbaci iz ravnoteze, pa se pitam u kom vremenu zivim?! Da li je moguce sve ovo sto nam se desava?! U sta smo se to pretvorili?! Da li smo zaboravili sve lepo, pa su nam samo negativne stvari na pameti?! Pogledajmo se kakvi smo! Samo kritikujemo druge osobe i tudje postupke, svi su losi samo smo mi dobri, /govorim o kontakt programima na svim medijima, radio, TV i sl./
nemamo ni malo razumevanja za druge, nemamo opravdanja za neke postupke, olaksavajuce okolnosti... Samo kritikujemo, bacamo se kamenjem na druge...
Zastanimo za trenutak... Uhvatimo sebe dok bacamo papire ispred bankomata... Uhvatimo sebe kada se bezobzirno guramo u autobus, ili na prevaru zelimo preko reda kod saltera... Uhvatimo sebe kako pretrcavamo put, kada kao pesaci hodamo biciklistickom stazom, a kao biciklisti vozimo putem, a imamo biciklisticku stazu... Uhvatimo sebe kako telefoniramo dok smo u voznji, ili dok prelazimo ulicu...
Uhvatimo sebe kada upotrebljavamo ruzne reci za nase prijatelje i poznanike, kada ih ogovaramo kod drugih izvlaceci samo ono negativno u njima, a dobre i lepe stvari ostavljamo iza zakljucanih vrata...Zastanimo za trenutak, setimo se takvih momenata, udahnimo duboko i recimo sebi samima: hocu da se menjam! Otvaram novu stranicu knjige u kojoj menjam svoje ponasanje iz korena. Ja to mogu i hocu! Ja to moram! Zbog sebe, jer ja cu se bolje osecati ako budem bolja osoba.
Svaki dan uradimo nesto dobro i korisno svojim ukucanima, prijateljima, poznanicima, cak i nepoznatima. Lepa rec, dobro delo, reci utehe... svaki dan bar jednoj osobi sa porukom PRENESI DALJE!
Onda se desi nesto sto me na trenutak izbaci iz ravnoteze, pa se pitam u kom vremenu zivim?! Da li je moguce sve ovo sto nam se desava?! U sta smo se to pretvorili?! Da li smo zaboravili sve lepo, pa su nam samo negativne stvari na pameti?! Pogledajmo se kakvi smo! Samo kritikujemo druge osobe i tudje postupke, svi su losi samo smo mi dobri, /govorim o kontakt programima na svim medijima, radio, TV i sl./
nemamo ni malo razumevanja za druge, nemamo opravdanja za neke postupke, olaksavajuce okolnosti... Samo kritikujemo, bacamo se kamenjem na druge...
Zastanimo za trenutak... Uhvatimo sebe dok bacamo papire ispred bankomata... Uhvatimo sebe kada se bezobzirno guramo u autobus, ili na prevaru zelimo preko reda kod saltera... Uhvatimo sebe kako pretrcavamo put, kada kao pesaci hodamo biciklistickom stazom, a kao biciklisti vozimo putem, a imamo biciklisticku stazu... Uhvatimo sebe kako telefoniramo dok smo u voznji, ili dok prelazimo ulicu...
Uhvatimo sebe kada upotrebljavamo ruzne reci za nase prijatelje i poznanike, kada ih ogovaramo kod drugih izvlaceci samo ono negativno u njima, a dobre i lepe stvari ostavljamo iza zakljucanih vrata...Zastanimo za trenutak, setimo se takvih momenata, udahnimo duboko i recimo sebi samima: hocu da se menjam! Otvaram novu stranicu knjige u kojoj menjam svoje ponasanje iz korena. Ja to mogu i hocu! Ja to moram! Zbog sebe, jer ja cu se bolje osecati ako budem bolja osoba.
Svaki dan uradimo nesto dobro i korisno svojim ukucanima, prijateljima, poznanicima, cak i nepoznatima. Lepa rec, dobro delo, reci utehe... svaki dan bar jednoj osobi sa porukom PRENESI DALJE!
