Moja ravnica

Možda su tragovi ostali
na putu
povratak da čekaju
umornog koraka
oborenog pogleda
putuje...
Tišina polja ne postoji
od zuja nad rascvetanim
Suncokretima
oslikana krilca trepere
u pokretu presretanja
vremena upletena u kike
ukrašene mašnicama
nalik leptiru...
Vrtlog podiže nezadrživo
misao odlutala
uplašeno se skriva
ranjena a jeka odjekuje
ovde
za tragom
ruka pokazuje i daruje
pozdrav.
 
Kliknite za proširenje...
smileys-cz-140.gif


Od ljepote njene zastaje mi dah .
Zal za njenim daljinama horizontoma se broji .
Pa kolika je meni sagledajte mili moji ?
 
Tamišarka;bt272745:
Hvala Loncar, :bye: od moje ravnice i mene :)
Kliknite za proširenje...

...evo iz tvoje ravnice upravo mi stže osveženje u vidu letnjeg pljuska...nakad smo kao deca , koja se momčila , sitrčavali na ovakve letnje kiše sa sapunom i šamponom da operemo kosu...bilo je mitskog verovanja da kišnica daje kosi sjaj , mekoću i jača koren...svaka kuća preko leta skupljala je kišnicu , kao takozvanu meku vodu za pranje kose...a kazdinske kuće imale su bazene za skupljanje te vode...sa njom kad se isperu bele košulje , na žici su se belele kao kokice....danas sve te stvari razrešava hemija....kad naiđe letnja plaha kiša , ljudi zabiju glave u ramena , trče kućama i stalno gunđaju ...više niko ne želi da polisne lepo , onako kao pravi čovek , jok !....svi narogušeni...čak i ovi poljoprivrednici...a zemlja se raduje....širi se njen miris kao nekad....miris izobilja !
 
Ovde se namracilo, ptice se ucutale a moj Džoni podvio rep i sakrio se ispod stola. Sevalo je i grmelo, vetar je duva a onda pade kišica i sve to rastera. Umiri oblake a vetru kaže cao, ptice zacvrkutale kao da je pozdravljaju. Džoni se sada pravi važan i laje onako kao da cuva kucu od tamo neceg ili nekog.
Nema bureta ispod oluka da se napuni kišnicom, slivnik na sredini dvorišta sve popije, ako je za utehu voda se reci vraca ali neiskorištena. A nekad... kišnica je imala svoju namenu, pranje kose, veša a on posle raširen na štiriku osuncan miriše li miriše. Bilo je to vreme kada se covek s prirodom slagao i dogovarao... jedno je ostalo isto... evo miriše lipa...
 
...razvedrilo se , ptice pozdravljaju suton m miris zemlje sa mirisom cveća izmešao se - sve buja u tuhom predvečerju ...pozdrav !....otvorio sam širom prozore , da uđe radost života !:bye:...čeljad se skuplja od koje kude - kuća živnula !
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top