Moja poezija - kako do objavljivanja knjige

[profesionalac-bgd]

Poezija koju sam pisao, nastala je iz emocija, trenutno, napisana za 5 minuta svaka pesma, bez razmisljanja i doterivanja. Nekima se nece svideti, mozda nekima hoce. Ne pisem da bih zaradio novac, vec iz srca, voleo bih da knjiga bude objavljena ali treba dosta novca. Prosao sam na konkursu Knjizevne omladine Srbije...
Evo nekih od mojih pesama:





Marina





Skrio sam ljubav u jedan dan
Strah me da dodirnem ga mislima svojim
Onim istim sto kvare neotkriveno, nevino
U nama

Uplasen
Lutam bespucima, nesanicom, danima rasutim naokolo
Krijem srce u ponoru sumnji koje cepaju same sebe
Zelim sniti samo jedan san...




Kad nisi tu…

Trazim te u mislima dalekim

U snovima nedosanjanim

U nocima neprospavanim

U jutrima sivim od kisa…


Ogoljenih htenja
koracam ulicama beznadja.
Lebdim…
Svakim pokretom
ispisujem reci ljubavi,
nespretno;
ucrtavam kroz svaki korak
otkucaje srca.
A ti gledas
i smejes se crtezima jednog decaka.




Nema nas vise u nasim sutonima,
vise nas zvezde ne prate.
Gde god da krenem, samo hladna tama,
sve cesce tamo put me navede.

Nema te vise u mojim dodirima,
tek snovi bedra dotaknu.
Ulicom krenem, nasim beskrajima,
stope mi tvoje ne cuju.

I tako odlutam, more krije neke rime,
mirisu na tvoje ime.
Zalutam u nasa davna milovanja,
nadje se par secanja na dar...




Snove pohabane samocom,
Nemirom iznosene,
Ostricom bola zigosane,
Nosim u noc
Dusom koja trazi mir.
Tvoje ime, svetinju
Dozivam,
Cekam te kao blagoslov,
Poput isposnika u pustinji…



Ne, nikada ti necu priznati
Kako samocom bojim dane.
I nikada neces cuti otkucaje srca
koje grlec' bezdan cezne za tvojim.
Nikada vise neces videti turobne oblake
U mome oku
Ni kisne kapi pune ocaja.
A plakacu jer ti nisi umela za mene
Ceznucu jer to nisi znala za mnom
Volecu jer ti mene nisi,
Zauvek...




Ceznja za tobom ispuni mi srce.
Oci traze ptice u letu,
Olovne oblake,
Kisne kapi.
Ruke grle neuhvatljive zelje.
Prepustam se snovima,
Tu mi je mesto.
Volim te.



Samocom
Bojim dane
Docekujem noci
Prizivam jutra
Ispisujem
Par reci
Mokrih od kisa
Iz moga oka
Na jastuku zelja.


Ne bih umeo da sanjam bez tebe,
Vazduh da disem,
Sunce da budim,
Osmeh da stavim
Na lice puno briga,
Tugom prekriveno,
Kad nisi tu
Kraj mene,
Mog uzglavlja
U danima mokrim od kisa,
Promrzlim od dugih zima.


Duga je noc
U kojoj nadanja samo
Odjek cuje se daleki;
Od koje praskozorja
Kriju svoj sjaj,
Od ostrice bola,
Od reci neizgovorenih,
Hladnih;
Od odsustva imena tvoga,
Na usnama koje drhte,
Pamtec’ dodire negdasnje



Sivi mokri dani
Sunce koje ne sija
Prozorska okna
Zazidana ocajem
Vrata
Zakljucana beznadjem

Trazim put
Koga nema
Ocima slepca
Sto prosi
Ljubav
Davno zaboravljenu



Iznosene nade
Pocepane
U ritama
Nosim sa sobom
Krijem ih
Bestidno
Jer vrede
Onoliko
Koliki sam put
U njima presao

Rezim
Na tamu
Koja me zarobila
Poput prosjaka
U noci
I slepca
Trazim ono
Sto mi pripada
Izgubljeno
U mracnom kutku
Duse


Odlazis.
Ostavljas
Otisak proslosti
Na iscepanoj dusi,
Samocu u zagrljaju,
Srce koje krvari
Za tobom;
Otisak dlana
na pokislim prozorima,
Odraz
Tvog lika
U mome oku.

Ostavljas me,
Da u beznadju trazim
Tvoje stope
U kisnoj noci,
Pijan od bola
Lutam gradom,
Cije sam ime
Zaboravio
Trazeci kutak
U kom si se skrila...
Uzalud...




Probudilo me Sunce
Skriveno pod obrisima
olovnih oblaka.
Dosla si.
Nema vise dugih cekanja,
Trazenja tragova,
Iscekivanja
U dugim jutrima leta
Da doci ces na mesta
Nasih negdasnjih susreta.
Srecan sam.
Ipak,
Jos uvek kao odjek proslih dana,
Nedostajes mi
U nocima
Dugih sati,
U danima
uzavrelih nadanja.




Kada prodju ovi dani,
Kada vise ne bude postojalo
Mesto na kome sam te ljubio
Kada godine stave svoj pecat
Na lice nasih zelja
Ako nas iste rastave nekada I negde
Svices se uz uspomene u srcu
Na dane koje si prozivela
Oslanjajuci se na jedno rame
Na jednu ljubav
U parku snova, u krevetu strasti
Plakacemo skupa
Razdvojeni nemirom I daljinama
A opet toliko blizu
Da nase ce suze navirati
Jedna drugoj u susret.



Zelje moje-
Biseri,
U plavim dubinama
Dotaknu ti dusu
U snovima tek,
Zaboravu slicne,
Same,
Ponosne,
Suzama bliske.

Ti snovi
Moji,
Uzaludno snevani,
Nedosanjani
Na tvojim usnama
Pocivaju,
Kao neizgovoreno
Slovo ljubavi,
Jecavo I golo.

Te suze,
Netaknute iskvarenoscu,
U oku mome
Skrivene,
Placu za tebe,
Krijuci se
Od tvojih ociju,
Ponos da sacuvaju,
Vole te sopstvenim sjajem.

 

[profesionalac-bgd]

Kisne kapi-
Zelje
Koje klize niz
Prozorska okna,
Cekajuci jesen.
Umivenih nadanja,
Zelim tvoje usne
Na mojim,
Cekam
Tvoje dodire
Boje svile,
Tvoje poglede
Kojima merim
Svoju srecu.







































Noc
Zimske kise
Sviraju neke duge rime
Zalutale iz proslog
Nalik uspomenama
Sto naviru
Bez reda
Sekuci misao
Otkucaje srca
Trenutak sadasnji
Posvecen treptaju iz oka ti
Osmehu uhvacenom u vecnost









































Moji putevi,
poplocani liscem,
pokislim,
sa jablanova,
zavejani snegom
ugazeni tvojim stopama,
mirisom tvoje kose obelezeni,
vode svuda,
gde svojim prisustvom
milujes secanja,
zaustavljas vreme,
unosis radost,
osmehom razgonis tugu...








































Neka me uspomene ne zaborave
I kad godine ostave trag na licu;
Neka sete me na nase setnje,
Kisu u tvojoj kosi,
Miris proleca,
Radost u tvome oku
Sjajnu kao zvezde,
Pod kojima poljupci tvoji milovahu moje usne.

Neka zauvek ostanu tu
Kraj moga uzglavlja dok snevamo,
Kao ti u srcu koje tka ljubav;
Neka zamirisu na prolece,
Sacuvaju miris jasena u parku,
Boju tvojih ociju,
Tvoj pogled dok si izgovarala
Reci lude od snova
Koje smo skupa snili.

Neka nikada ne ostanem nem
Pod suncem koje sja,
Pijan od tvoga odsustva;
Neka noci zauvek nose miris nas,
Neka imaju ukus
Onog sto smo bili I zeleli I onog sto jesmo-
Nase ljubavi,
Koju cuvali smo samo za nas dvoje,
Jedina moja…
Zauvek…
























Dani
U kojima zivis kraj mene,
Bojom neprolaza
I bojom secanja,
Bojim snovima,
Uspomenama dragim
I cuvanim za nezaborav.

Noci
Uz ceznju za tvojim usnama,
Merim vekovima,
Bez tvoga glasa;
Prizivam zoru
I novi dan,
Suncem obasjan, orosen
Nadom da ponovo bices tu,
Ljubavi moja.




































Moja si
Toliko godina za nama
Ostade
Brojeci uspomene
Cekajuci dane
Koji nam pripadaju
Dane velike srece
Tvoje I moje

Tvoj sam
Dusom
I telom
Ljubavlju koja ti pripada
Bezuslovno
Nesebicno
Samo tebi
Moja ljubavi





































Dani
Pisani ljubavlju
Oni negdasnji
Opijeni mirisom
Proleca
Tvoje kose
Strascu
Koju nosila si
Svakim korakom
Pokretom
Vesto
Koju nosis
U danima
Ovim
Ispevanim u ceznji
Dodirima
Koji nedostaju
Kisnim nocima
U totalnoj samoci
Danima odbrojanim
U satima dugih nada
Zelja
Sa
Ostricom u srcu
Koju s osmehom
Vrlo hrabro
Nosim
Moja ljubavi

























Od srca
Otimam ceznji stari sjaj
Cekam te
Dok prozorska okna magle pod mojim dahom
Gledam u zvezde
Neme I
Daleke
Dozivam tvoje ime
Svetinju
Budim te snenu
U Noci u kojoj nema sna.

Vreme krvari
Krvlju srca mog
I dolazi jesen
Nema
Uspomenama leta okupanog morem
Skrivena
U meni
Da li si tu moja ljubavi
Snevas li snom
Pokrivena mojim zeljama
Ili si budna kao ja
Ove noci.





























Tragovi tvoji
Na licu
Kradu spokoj
Na usnama otimaju srca poj
U snegu bude uspomene
Pod kisom jeseni
Placu zajedno sa mnom.

Tragovi tvoji
Daleki
A tako blizu
Cekaju me na susretu nove zore
Kada budan snevam
Snove o tebi
O nama.




































Noc uzdrhtalih ceznji,
Doziva te,
Nemir gasi spokoj u meni,
Zelje ustraptale od strasti zvezda
Naviru,
Mozda uzalud grle sutrasnji dan.
Uz nadanja
Umornim od izgubljenih snova,
Lutam putevima
Neznanim
Dozivam tvoje ime,
Prizivam mastom dragi ti lik.
Mozda svratis
U noci bez sna,
Mozda te sretnem negde daleku
I snenu
Pod svodom noci...

 

[profesionalac-bgd]

Tisina je,
Svelo lisce,
Jesen,
Tek samo seca
Na one iza nas;
Zamagljeni prozori;
Turobni oblaci;
Laste koje su nestale;
Sunce koje ne podgreva
Nade;
Slutnja da sutra
Bicemo ostavljeni
Sudbini koja
Nagriza
Negdasnje zelje,
Osmehe na licu,
Koje
Plamtelo je puno zara,
A sada
Brigom iscrtanom
Strepi…
Ljubav I strah pomesani
U cudnom vrtlogu
Strasti,
Iscekivanja,
Onog negdasnjeg
I onog buduceg,
Neizvesnoscu zigosanog…
Ljubavi moja.
Strah
Da otici ces
Kada zaveju snegovi
Progriza me
Poput slutnje
Sto radja se
Neumoljivo
Odvratnoscu sto zaudara.

Sreca
Da bicemo tu skupa
Kada more zapljusne vrele obale
Iscrtava iskru osmeha
Na licu
Prepunom nadanja
Sto namecu se
Ljubavi koja zivi.


Ne mogu usniti san
U kome ne prepoznajem
Bar jedan deo
Tvoga bica;
Tama me vodi tebi,
Ka postelji gde snevas.
Jutarnje Sunce pece
Bez glasa tvoga;
Budi me.
Vapajem dozivam
Tvoje ime u samoci,
Izmedju zidova,
Sto poklanjaju iscekivanja;
I snevam zelje
Neostvarene,
Zedan tvojih usana,
Izmedju dva susreta,
Izmedju snegova I mora,
Gde pociva moje srce na
Udici koju je samo stvorilo.
I opet,
Radujem se tvom dolasku
Toj toplini pogleda,
Mirisu kose,
Ukusu usana
Na kojima pociva
San jednog decaka
Pijanog od tebe
Mila moja.















Samoca se razliva
Zidovima
Boji ih bojama
Ceznji
Prozorska okna
Traze te
Zamagljena
Orosena
Od dugih sati
Cekanja
Ispisuju slova
Imena tvoga
Jecavim pokretom
Nespretno
Mrak mami
Novo jutro
Pijano
Rascepljeno od zelja
Miris prosloga
Uvukao se
Duboko
Ne odlazi
Snevanja traze
Glas ti
Nestao u tisini sto gusi
Htenja
Cekanje razleze se
Gradom
Koji stope ti skriva
Odjeci tek dolazeceg
Bude strepnju u novi dan.
Mozda dodjes.












Sene u noci
Oblicje tvojih bedara
Poprimaju
Mame me
San mi kradu
Dok cekam
Jutro
Koje glasom ti odzvanja
U kom sam se obreo
Slucajno
Kao prolaznik
Na peronu vecnosti
Gde vremenu otimam
Minute srece
Brojeci sate
Do novog susreta.




























Zvezde kuju nesanicu.
Noc je siroka
I duga
Poput moje
Zelje za tobom,
Zarasla u razdaljinu koja
Nade pokadkad gasi;
Poput vetra
Sto plamen svece
Izgara,
Bez savesti,
Uspomena rasprsenih
Po danima,
Koje mu nista ne znace;
Poput tuge koja
Cilj je sebi,
Bez namene.
Zidovi placu,
Suzama koje jecavo
Prizivaju slova
Tvoga imena,
Oblicje tvoga osmeha.
I cekam ozarenost
Na tvome licu,
Neznost u barsunastom glasu,
Duge kose,
Koje samo ti sa ponosom
Prkosno znas nositi,
Pogled od hiljadu godina,
Za nama rasutih
Naokolo,
Po snegovima,
Talasima,
Mirisu sume u prolece,
Svelom liscu
mokrom od kisa…
Cekam te jedina moja.







Jesenja noc
Tvoj dodir mami misli
Osecaje da nikada
Proci ce
Sum lisca
Oko nas
Zvuci koraka koji
Spajaju nas jos vise
Ostricom bola
Sto dugo
Pocivala je u srcu
Zeljnom nade
Da skupa
Bicemo u noci
Poput ove.

Cekam praskozorje
Da glasom ti
Odagnam casove
Zaglavljene u vecnosti
Sto snove guse
Cekam novi dan
Susret pod bojama
Mirisima jeseni
Ni nalik onima pre nje
Novu nadu
Dodir usana
Ceznjivim od daljine
Koja samu sebe ispreda
Cekam trenutak poput
Onog sto ostavismo
Iza sebe
Ove veceri
Mila moja.










San
Priziva me;
Izmicem laganim korakom
Stvarnosti,
U zlobi ljudskoj
Okamenjenoj
Zanavek,
Nepromenljivoj.
Znam da tu si,
Kao spasenje
Skrivena u mom srcu,
Stvorena nadu da ulijes
I kada nisi prisutna
Kraj mene;
Lagano tonem
U svet u kome te nalazim,
Nasmejanu
Pripijenu uz mene,
Darujuci mi,
Kao prosjaku u noci
Bujicu
Neznih reci,
Dodire boje svile,
Cistoga srca;
Punu ljubavi
Koja mi je uvek
Izmicala za korak,
U proslosti koja
Ukrala je snove decaka,
Koji je rodjen da sneva I voli.














Daljine pune sna
Zovu ti osmeh
Da poklonis
Nekome koji sneva
Beskrajno prkosnom
Ipak
Samo ljubavlju nadojenom
Tvojom
Od davnina
Od postanka nas
Bez predrasuda
Koje gase osmeh
Na licu
Ocajnom od zelja
Pijanom od ljubavi
Strasti
Nedostajucoj u ocaju
Gde si
Jedina moja
U kom kutku si se skrila
Beskrajnom I nepreglednom
Kao more dalekom
Talasima ispresecanom
Zovem te srcem
Nemim sto razum gusi
Nemirnim
Zeljnim ti usana
Na kojima pociva
Snaga koja me bodri
Uliva svetlost dana
U zivot moj
Prepun sna.












Peku obrazi
Od neizrecivog
Duboko u meni
Ostricom maca
Sopstvenog srca
Secem bice svoje
Meso koje
Manje boli od duse
Ranjene
Pijane
Od iscekivanja
Na koja
Mozda nemam prava
Tvrdoglavo
Ocekujuci
Dane koji ce donet’
Osmeh
Na licu
Prolece u dusi
Ranjenu od sopstvenog
Bitisanja
Koje mi je On
Podario
Kaznivsi me
Da svojim mislima
Srcem
Kradem
Vreme koje
Kuje nade da bolje dolazi.















Prolece u tvojoj kosi
Zvezde u ocima
Proslost koja otima
Sebicno
Srecu
Nadu
Da skricemo se ponovo
Pod senama jasena
U parku snova
Gde pociva vecno
Srce moje
Zeljno tvoga
Odes li
Postoji trag od ruza
Obrastao trnjem
Po kom bosonog
Gazicu
Do trena
Kada kise jesenje
Snegovi
Skriju uspomene daleke
Do tada
Skricu ponos u srcu
Suzu u oku
Tajnu u dusi da volela si
Jednog decaka
Prepunog sna
I zaboravila
Ono sto bili smo nekada
Jedina moja.














Dolazi zima;
Snegovi zamecu
Tvojim stopama trag,
Trazim te srcem,
Jer znam da blizu si,
Izgubljena.
Oslusni mila moja,
Moj glas te doziva
I u tisini zimske noci,
Dok snevas;
Pronadji put
Do moje duse,
Oslusni otkucaje srca moga,
Neka te vode meni,
Usnulom,
Pijanom od tvojih usana,
Mirisa tvoje kose,
Sto naslucuje novo prolece
I nas.

























Volim te
Nisu vazne reci
U oku sjaj
Odaje svaku iskru ljubavi
Sebicno cuvajuci je
Za tebe
Za cijim srcem ceznem
Koju sanjam budan
Hodeci ivicom
Zelja I stvarnosti
Nad bezdanom
Siguran da pasti necu
Sve dok moje srce
Kuca za tebe
Dok moje ruke tebi hrle
Dok disem vazduh
Pomesan sa mirisom proleca
Koji nosis u kosi
Dok ruke tvoje grle me
Usnama pripijenim uz moje
Dok volis me.























Samoca okiva
Srce za prostor
Oko mene
Tih, polumracan
Oh, kako me ova
Jesen stipa za srce
Kako mi steze dusu
Pijanu od tebe
Mokru od
Kisa sto u dugim mlazevima
Ispusuju
Jedno po jedno
Slovo tvoga imena
Na prozorima
Zamagljenim od
Pogleda uprtog u daljine
Iz kojih te ocekujem
Nasmejanu
Sanjivu
I cekanju nema kraja
Premda vreme
Tako juri
Ne znam kuda
Ali cekam te.




















Zidovi oko mojih htenja;
Snovi kao varka,
Otelotvoreni u dugim
Cekanjima
Tvojih usana,
Kao zig
Stoje na dusi koja
Utiskuje zelje
U svaki novi dan ,
Rodjen da bude tu,
Bez jasnog cilja,
Pijan od kisa;
U Sunce sto budi me
Bojom nade,
Da glas tvoj iznedrice
Osmeh na licu
Prepunom briga,
Sjaj u oku
Snenom,
Zeljnom tvoga pogleda.
Nemiri bujaju
U traganju za dodirom
Tvojim,
Iscekivanju nadolazece
Srece;
Gde si
Voljena moja,
U kom kutku ovoga grada
Svila si svoje misli,
Na kojim plocnicima
Skrila si korake svoje;
Snevas li snove,
Kao ja,
Ili budna si negde,
Daleko
U noci.








Bozicno vece
Usne tvoje skriva
Usnule
Boje meda
Zelim da sretnem ih
Negde
U tami koja krije
Zudnju
Miris neprolazne
Ljubavi
Okovane srecom
Za moje srce
Na mestima koja
Cuvamo jos uvek
Za nas dvoje
Mamim ti reci
Neme
Od daljina
Od vecnosti u kojoj
Volecu samo tebe
Neizrecivo
Bezgresno
Bas kao sto bezgresan
Ovaj dan je
Ljubavi moja



















Sanjam ulice
Koje odzvanjaju tvojim
Stopama
U besanoj noci
Zudim za tvojim koracima
Koje si zaboravila
Nekada davno
Tisina mami
Tvoje reci
Prisustvo koje
Nedostaje
Koje
Zaboravila si
Na koje si stavila katance
Tvoga nepostojanja
U mome zivotu
Zudnjom zadojenim
Praznim plocnicima
Poplocanim
Mokrim od vremena
Koje nema nista
Sem uspomena
Koje skriva
U kojima
Sam se zatekao
Pijan od reci
Od ljubavi
Izgladnele
Koja ne bira nacin
Vec trazi
Srce tvoje.

 

[profesionalac-bgd]

 

[profesionalac-bgd]

Hladni dani samoce;
Led oko srca I duse.
Iz daleka samo glas
Tvoj odzvanja,
Kao svetinja,
Kao secanje na
Predjasnje
Koje boli,
Poput trenutka
Sadasnjeg
Bez tvoga prisustva.
Mrak
Obavijen samocom;
Skitam ulicama
Beznadja,
Krijem se
Uspomenama
Od kise
Sopstvenih suza;
Ipak mokar,
Trazim tvoje stope
Koje skrila si
U nekom kutku
Neznanom,
Kao sto skrila si svoj pogled,
Dodir,
Miris proleca u kosi,
Koji samo ti
Prkosno
Znala si nositi
Marina.

 

[profesionalac-bgd]

Kise placu u ritmu koraka
Odlazimo nekuda
Neznanim stazama
Liseni pitanja
Kuda vode
Odakle krecu
Sa osmehom na licu
Ili brigom
Iscrtanom cekanjem
Starim kao vecnost
Sa suzom koju ne zelimo
Izgubiti zanavek
Sa ceznjom koju krili smo
Dugo
U iscekivanju nenadanog
Utrtim putem samoce
Trag ostavljamo
U snegu koji kopni
Odlazimo
U nova proleca neizvesnosti
Ostavljamo nase ime
Secanja koja nas doje
Nezaboravom
Bolom I radoscu…