Moja kancelarija...

[emilly1]

Kod mene u kancelariji - mali raj. To je zato što radim u privatnoj firmi (najuspešnijoj u regionu u oblasti kojom se bavi),čije su gazde stranci.
To podrazumeva radnu kulturu na visokom nivou,nema telefoniranja,diskusije sa kolegama ili nedaj bože šetnje u toku radnog vremena.Niko nije ograničen radnim vremenom,na primer,neko može dnevnu obavezu da završi za tri sata,a nekome je za to potrebno deset sati.Na kraju,poslovene rezultate podnosiš generalnom direktoru,gde te na kraju svakog radnog dana čeka viski sa direktorom,koji iznosi plan za sutrašnji dan.

To je što se tiče radnog okruženja,a u vezi s radnim kutkom... Svaka kancelarija ima kamere koje snimaju zaposlene tokom celog dana,snimaju se čak i telefonski razgovori da ne bi došlo do toga da neko za vreme radnog vremena poziva prijatelje ili uopšte,nekoga ko je nevezan za posao.Kada direktor dodje u nečiju kancelariju "za vreme radnog vremena",tome je obavezno to poslednji radni dan u firmi.

Sve u svemu,ok. Na početku mi je sve izgledalo malo čudno,ali sam ubrzo uvideo koliko je sve to dobro.Bolje tako,nego da zezam za vreme radnog vremena (svaki dan 8-10 sati) i na kraju meseca primim neku sitnu platicu,kao što je slučaj sa nekim mojim drugaricama koje rade u bankama.Po ceo dan se šetaju od pulta do pulta i posle se žale kako imaju malu platu.

uufffffffff, bilo i meni i ne ponovilo se ..otisnuh se u vlastite vode i sad je

 

[Mali čičak]

Kod mene u kancelariji - mali raj. To je zato što radim u privatnoj firmi (najuspešnijoj u regionu u oblasti kojom se bavi),čije su gazde stranci.
To podrazumeva radnu kulturu na visokom nivou,nema telefoniranja,diskusije sa kolegama ili nedaj bože šetnje u toku radnog vremena.Niko nije ograničen radnim vremenom,na primer,neko može dnevnu obavezu da završi za tri sata,a nekome je za to potrebno deset sati.Na kraju,poslovene rezultate podnosiš generalnom direktoru,gde te na kraju svakog radnog dana čeka viski sa direktorom,koji iznosi plan za sutrašnji dan.

To je što se tiče radnog okruženja,a u vezi s radnim kutkom... Svaka kancelarija ima kamere koje snimaju zaposlene tokom celog dana,snimaju se čak i telefonski razgovori da ne bi došlo do toga da neko za vreme radnog vremena poziva prijatelje ili uopšte,nekoga ko je nevezan za posao.Kada direktor dodje u nečiju kancelariju "za vreme radnog vremena",tome je obavezno to poslednji radni dan u firmi.

Sve u svemu,ok. Na početku mi je sve izgledalo malo čudno,ali sam ubrzo uvideo koliko je sve to dobro.Bolje tako,nego da zezam za vreme radnog vremena (svaki dan 8-10 sati) i na kraju meseca primim neku sitnu platicu,kao što je slučaj sa nekim mojim drugaricama koje rade u bankama.Po ceo dan se šetaju od pulta do pulta i posle se žale kako imaju malu platu.

A joj ja ne bih mogla da radim pod kamerama nema šanse... pa ne možeš ko čovek ni da se počešeš...

Ovo za radno vreme mi se sviđa... ali kamere su previše... jel ti beleže i koliko si minuta proveo u wc-u?

 

[Fibi3]

meni se nista od toga ne svidja
bolje mi je i manja plata ali bez zatvora

 

[gospodarica]

Uslovi na poslu su fensi, sve je u fazonu kako kazu, posto sam na trecem spratu drvo dolazi iza mene . Uvek radim na vestackom svetlu prozori su jako visoko i jako malo vidim samo ponekad oblake ustvari to nije kancelarija to je jedan veliki prostor gde svi sedimo, jedino nas dele ormari koji nisu veliki ima nas oko 150 na mom spratu Leti nam je pakao a i zimi takodje. Svako gleda kako da ti uvali posao a da on sto manje radi. Sa kolegama se ne druzim privatno imala sam lose iskustvo nazalost, ali ponekad pricamo privatnim stvarima. Radim u sektoru sa muskarcima i ok su prema meni sem jednog novog kolege (koga ne podnosim) i koji se sefu uvukao da mu cak i pertle ne vire i uporno zeli da mi otme moj posao i preuzme ga jer njemu nista nije problem da radi. Kod njega sve moze, nikada nije rekao da ne moze. Ne zelim da ga komentarisem jer cu se iznervirati Uvek moras da budes pristojno obucen , petkom mogu patike jer je kezual dej (po srpski ) . Ne dozvoljavam da mi bilo ko na poslu diktira modu nego se oblacim kako ja hocu. Napucanih devojaka ima dosta i sve su isfolirane i stalno se prenemazu njih zaobilazim obavezno. Ogovaranja ima uvek. Ima par kolega koji su normalni. Muzika me spasava na poslu i 3u1
Zivim za vikend i jedva cekam kraj radnog vremena svaki dan.
U sustini nisam zadovoljna

 

[Corto Malteze]

u mojoj kancelariji nema ljudi : )

 

[>Annabel Lee<]

Skoro 3 godine sam radila u tatinoj firmi. Imala sam svoju kancelariju, bila sam sama. Kolege su bile super, funkcionisali smo kao pravi tim, druzili se i posle radnog vremena, ponekad ispijali kafe i za vreme radnog vremena
Malo mi je smetalo sto su se u pocetku svi ustrucavali, kao ja sam cerka njihovog direktora i kad god sednem sa njima, promenili bi temu i pricali o poslu. Posle su se opustili jer su shvatili kakva sam...
E samo mi je jedan kolega isao na zivce ali dobro, on nije ni vredan pomena. Ostali su super, sa jednom koleginicom se jos uvek cujem.
Svoju kancelariju sam sama uredila, bila je u svetlim nijansama braon i zelene boje, bas je bila super i prijatna za rad, sa puno svetla...
Uvek sam se trudila da mi sto bude uredan i da sve bude na svom mestu ali mi to nikad nije polazilo za rukom . Ujutru bih zatekla sve slozeno, uredno, a posle....

E sada mi bas nedostaje kancelarija...

 

[gost 147532]

U trenutnoj firmi radim 12 godina i promenila sam mnogo kancelarija i kolega sa kojima sam ih delila.
Sada sam u kancelariji koju sam uredila onako kako sam ja mislila da treba i da će biti funkcionalno.
Sama sam u njoj što smatram predošću zbog vrste posla kojim se bavim.
Nema suvišnih detalja oko mene, volim jednostavnost.
I uživam u trenutnom radnom prostoru, mada nekada i previše, po 10 - 12 sati dnevno.

 

[tweety_jf]

Моја "канцеларија" је читава моја фирма, мада највише времена проводим у амбуланти. То је лепо уређен простор, недавно реновиран, у лепим и веселим бојама. Оно што ми много значи, је велико и лепо сређено двориште. Понекад ми недостаје да облачим комплетиће, али и бела униформа је ок. Ако ништа друго, бар имам добре анатомске кломпе, па ме ноге не боле ни после 12 сати рада. Радим у установи социјалне заштите, па цео мој радни простор некако подсећа на кућу.
Услови за рад су сасвим прихватљиви, увек имамо све што нам је потребно. Сви руководиоци, почевши од водеће сестре, до директора, су пре свега људи. Увек се зна који су наши радни задаци и шта се од нас тражи, тако да места сумњи око извршавања радних задатака нема.

Узимајући у обзир да је колектив женски (имамо само једног колегу), није толики кокошињац какав би могао да буде. Са старијим колегиницама имам добар однос, који је проткан узајамним поштовањем и заиста је пријатно одлазити на посао. Са млађим се дружим и приватно. Посећујемо се, пијемо кафе и подршка смо једни другима.

Волим свој посао, јер кад видиш колико је мало довољно људима да буду срећни и мирни у старости, почињеш више да цениш оно што нам живот пружа у младости. Понекад је то само лепа реч или могућност да саслушате љихове проблеме.

 

[Sara_]

Kod mene u kancelariji - mali raj. To je zato što radim u privatnoj firmi (najuspešnijoj u regionu u oblasti kojom se bavi),čije su gazde stranci.
To podrazumeva radnu kulturu na visokom nivou,nema telefoniranja,diskusije sa kolegama ili nedaj bože šetnje u toku radnog vremena.Niko nije ograničen radnim vremenom,na primer,neko može dnevnu obavezu da završi za tri sata,a nekome je za to potrebno deset sati.Na kraju,poslovene rezultate podnosiš generalnom direktoru,gde te na kraju svakog radnog dana čeka viski sa direktorom,koji iznosi plan za sutrašnji dan.

To je što se tiče radnog okruženja,a u vezi s radnim kutkom... Svaka kancelarija ima kamere koje snimaju zaposlene tokom celog dana,snimaju se čak i telefonski razgovori da ne bi došlo do toga da neko za vreme radnog vremena poziva prijatelje ili uopšte,nekoga ko je nevezan za posao.Kada direktor dodje u nečiju kancelariju "za vreme radnog vremena",tome je obavezno to poslednji radni dan u firmi.

Sve u svemu,ok. Na početku mi je sve izgledalo malo čudno,ali sam ubrzo uvideo koliko je sve to dobro.Bolje tako,nego da zezam za vreme radnog vremena (svaki dan 8-10 sati) i na kraju meseca primim neku sitnu platicu,kao što je slučaj sa nekim mojim drugaricama koje rade u bankama.Po ceo dan se šetaju od pulta do pulta i posle se žale kako imaju malu platu.

Auu konc logor, zvani "mali raj" qq

 

[crveni oblak]

Polazeci od toga da je vecina nas zaposlena ili je nekada to bila, a inspirisana desavanjima u “ nasem rudniku “, zvanom kancelarija, interesuje me kakvi medjuljudski odnosi vladaju u vasim…? Kakve su vam kolega, mozete li da se oslonite na njih, da li se sa njima druzite I van radnog vremena ili se svodi na cisto poslovan odnos…da li ste slozni kad dodje do nekog problema…? Ima li onih sitnih smicalica ( bez kojih posao ne bi bio zanimljiv…)…? O cemu pricate..? Razmenjujete li samo recepte ili ogovarate koleginu zenu ili mozete sa njima da razgovarate I na druge teme…?

Da li ste zapravo srecni I zadovoljni u svom radnom okruzenju…?
Kako ste uredili/le svoj radni prostor...? Patite li od kojekakvih figurica polepljenih na monitoru...?

Ne morate navoditi gde radite i cime se bavite...svako po svom izboru...

Dugo sam mislila da je u mojoj skoli idealna kolegijalna atmosfera, ali kad je pocelo bodovanje za posao, onda su mnoge charke izbile na videlo. Pokusavam da se od svega toga ogradim, a da ne ispadnem onaj "koga svi vole, taj nish ne valja". Za sada mi to ogradjivanje nekako ide od ruke tako sto uteknem i sednem za komp kad god su skakljive teme i ogovaranja i pazim kako formulisem svoje misljenje o drugima i uvek se upitam da li sam spremna da istu takvu formulaciju saopstim i osobi o kojoj se radi.

Apsolutno se nikad nikome od kolega ne bih poverila i nista ne muljam. Uvek sve svoje propuste prijavim zamenicima i pre nego sto se otkriju. Tako mi je mirna savest.

Po zakonu bi trebalo da uvek prijavimo nepravilnosti za koje smo culi da se desavaju kod drugih kolega da ne bismo odgovarali kao saucesnici. Ja se time ne bavim, ali djacima kristalno jasno objasnim koja su njihova prava i garantujem im sigurnost ukoliko ta prava upotrebe kad je u pitanju neka nepravda. Ipak, nikad ne ucestvujem u djackom ostvarivanju prava jer mislim da im je sasvim dovoljno to sto su i oni i roditelji upuceni u njih. Pa sad, ako to zakaci nekog kolegu, opet me uopste ne zanima jer mu niko ne brani da radi po pravilima i zakonima.

Na svu srecu, interesovanja mi se jako puno razlikuju od interesovanja mojih kolega pa retko upadam u makaze u obliku polemike. Debelo se distanciram kad neko pocne da loopeta o politici i svetskim desavanjima jer je, verovali ili ne, maltene moje malo dete upucenije od njih.

Od prijateljskog odnosa sa njima imam samo usluge koje im radim za dzabe dok ne poshizim zbog toga pa ih sve oteram u pm.

Radni prostor ni ne uredjujem. Sve strpam u katedru i zakljucam kad krenem i nema nicega po povrsinama osim korisnih plakata po zidovima.

 

[gost 151384]

pa ja sam na ovom novom poslu od novembra....otisla u privatnike zajedno sa drugaricom
posao je predivan, kreativan,jos uvek malo placen, ali se zaukava hvala Bogu, ali se zato na poslu osecam super...sa drugaricom imam odlican poslovni odnos...veoma smo kompatibilne i lepo saradjujemo...druzimo se i van posla....naravno
poslovni prostor za sad nam je neuredjen, sa onim osnovnim sto nam treba dva kompa faks telefon i po koja slika na zidu..... tragamo za vecim koji cemo urediti..mmmmmmm vec imamo slike u glavi

 

[gost 182607]

Kancelarija mi je prilicno velika, ali je moj radni sto uzasno mali. Moram to da resim.

Kancelariju delim sa sestrom i to mi je takvo olaksanje u zivotu. Nema trzavica..podmetanja i sl iz uvodnog posta. Mada i kad sam radila u tudjoj firmi stekla sam divne prijeteljice..sa jednom se porodicno druzim..verovatno cemo i da se okumimo.

I ja nisam konfliktna osoba tako da se lako prilagodjavam drugima.

A, imam i jednog klijenta koga ne mogu da izbacim iz kacelarije..svaki dan dolazi..ludilo