Moja baka divno priča...

Znam da to bas nije tema, al cu ipak napisati pricu o mojoj baki, koju sam i ja nedavno cula...
Baka Marta je bila devojka retke lepote... Ona je inace poreklom Nemica. Udala se u 17 godini za nekog Nemca, ali nakon 2 godine braka on je poginuo... :(
Odmah zatim, preselila se sa svojima u Srbiji, upoznala jednog Sumadinca, i uprkos protivljenjima i njegovih i njenih roditelja, vencali su se. Voleli su se neizmerno. Cak mislim da ga jos uvek voli... :heart: Dobili su bebu, al je njen muz bas tada dobio poziv za vojsku. Njihova beba se jako razbolela, i umrla... :sad2: Svekar i svekrva to kao da su jedva docekali pa su je izbacili iz kuce... :(
Ona se vratila svojima, i nakon nekoliko godina se udala za mog dedu. On je bio veoma bogat oficir, tada je imao oko 27 godina. On ju je obozavao, svuda je vodio sa sobom, mazio je i pazio, kupovao poklone. Ali ga ona nikad nije volela... :(
Dobili su dvoje dece. Nakon nekoliko godina, moj deda je poginuo... Baka se vise nije udavala, jer ocigledno nije imala srece u ljubavi...
I dan danas zivi sama, posvetila se knjizi i starim uspomenama... :neutral:
Kad god odem kod nje, pokazuje mi slike kad je bila mlada, gocori o tome kako je zivela, al skoro nikad ne pominje mog dedu... :( Hladna je, suzdrzana, ali znam da me voli, vidim u njenom pogledu... :heart:
Eto, to je otprilike tuzna prica moje bake Marte...
 
I moja baka (po ocu) zvala se Marta,po njoj sam dobila ime.

Pamtim tacno klupu kod Metropola na Tasmajdanu gde sam sedela sa njom,i zato danas ne mogu da prodjem parkom,a da ne pomislim na nju...:(Volela sam je,bila joj ljubimica..Ona je bila obrazovana,uciteljica i stroga prema nama......Imala sam 14 kad je umrla,i sad znam da bih vreme sa njom bolje iskoristila da sam znala da ce tako brzo otici....I Danas,kad mi je bas tesko,odem do njene zgrade i setim na stepenicama ispred stana u kom je zivela...ta prisecanja me oraspoloze ...ili sedim u malom parku kod Kalenic pijace,tu sam sate provodila sa njom.

A drugu baku sam volela vise nego roditelje:(ziveli smo sa njom i dekom...vodila me je u skolu,ucila sa mnom prva slova,naucila me da citam:(...bila jako blaga i nezna,obrazi su joj bili uvek meki i mirisali na niveu:( kad je umrla,histerisala sam od bola ,jedva su me smirili,nisam mogla da verujem da neko moze tako da ode:sad2:...I sad,nakon 10 godina,srce me zaboli kad pomislim na nju::(:....nedavno sam ispod neke terase osetila neki lep miris koji sam osetila u njenoj sobi dan pre nego sto je umrla,i sva sam se najezila...a umrla je od raka,u najtezim mukama,to me jos vise boli...:( Jako mi nedostaje,sve bih dala da mogu jos samo jednom da je zagrlim.:sad2: Niko nikad o meni nije tako brinuo kao ona,to nikad necu zaboraviti.

jedino se bojim da ce ova moja secanja na bake isceznuti vremenom,da ce se izgubiti :neutral:

i da...sva se uzasnem kad neko za svoju baku kaze "baba"..to mi je nekako...grubo,odvratno:neutral:..valjda zato sto su za mene bake asocijacija za ljubav,brigu,neznost,a mozda kod nekih to nije tako.
 
Poslednja izmena:
Eh moja baka... zvala se Milka, najbolje stvorenje na ovoj planeti je bila dok je bila ziva... bila je najmladja u porodici, imala je 12 brace!!! Kuvala je za sve, mnogo volela porodicu, inace poreklom Dalmatinka i stvarno je bila dobra zena. Za mog dedu se udala mlada i rodila mu 2 sina, iako ju je vec i pre toga tukao, pa je nastavio i kad su oni bili mali. Malo pre nego sto sam se ja rodila, prebio ju je tako grozno da je zavrsila u bolnici na 2 nedelje i posle se razvela od njega. Njeni su vec uveliko preminuli a nije htela da napusti snajku, sinove i mene jos nerodjenu, pa se nije vratila u Dalmaciju nego je zivela u istom stanu sa mojim dedom, delili su ga pola pola iako vecinu vremena je ona bila tu a on u Baricu gradio sebi kucu...

Eleeem da predjem na stvar, kad sam se ja rodila to je za nju bilo otkrovenje! Moj stric je vec imao 1 sina i u proteklih 8 generacija porodice sve su bili sami muskarci i ja sam joj dosla ko mala igrackica! :D obozavala me je i ja nju vise od svega... odrastala sam sa njom do moje 6. godine i bila srecna, posle sam sa mojim ocuhom i majkom otisla za inostranstvo gde me je ona redovno posecivala a i ja se vracala za Bg da vidim nju... i tako je islo godinama, ona je znala prva za moj prvi poljubac, prvog decka, prvi sexualni odnos... bila je uvek nasmejana, vredna, iako je zivot nije milio ali uopste... prosla je i veliki sudar koji sam imala sa mnom, sedela mi na uzglavlju 24/7, sve bolesti smo prosle... ma sta da vam pricam...

I onda kad sam imala 17 ona se razbolela... sve je vise gubila pamcenje, moc govora, kao nisu mogli da kazu sta je... ja sam tad zivela jos u Becu, pa sam cak i odande rekla da meni to sve zvuci kao "Alchajmer" ali klinci niko nije verovao... na kraju se ispostavilo da sam u pravu i ona nekad jaka, nasmejana zena je sve cesce bivala tuzna, zamisljena, rastrojena... kad sam se opet preselila za Beograd i otisla joj na prag, nije me prepoznala... tad je jedan deo mog srca bukvalno pukao... posle je bila u bolnici, mucila se, nosila pelene... samo se meni smejala kad sam dolazila da je posetim, a to sam radila svaki drugi dan i svaki drugi dan sam plakala... na kraju je umrla 2006te godine posle 4 godine borbe sa tom groznom bolescu... tog dana i na dan njene sahrane sam sve suze isplakala i obecala sebi da cu je pamtiti ne onakvu kakva je bila u bolnici, vec samo onako kakva je bila dok sam bila mala... vedra zena puna zivota koju sam ja volela i koja je mene volela vise od svega!
Zauvek tvoja bako...
 
Dal mi verujete da je ta zena sve mogla! Znaci moja keva dan danas prepricava kako nas popodne sve ususka u krevet i mi otspavamo turu a ona usisa ceo stan, sve sredi, napravi rucak... ma zena zmaja! Kao mala sam uvek pokusavala da se trkam sa njom ko ce pre da ustane a ona je uvek bila budna... navika iz mladosti, legala je oko 23h do 24h a ustajala u 4h max. 5h :eek: stvarno je bila neverovatna zena... da bolju nikad nisam pozelela moci...
 
Rado se sjećam očeve majke. Bila je čudna ta moja baba, uvijek je razdvajala nas unučad, više je bila naklonjena stričevoj djeci. Boljela me je ta njena nepravda, ali ja sam je jako voljela, ni sama ne znam zašto. Voljela sam spavati kod nje, čitala sam joj bajke, njih je najviše voljela.A ona je meni pričala svoje doživljaje iz dugog svjetskog rata, slušala sam njene priče širom otvorenih očiju. Bila je to žilava starica, počela je odlaziti ljekarima tek kad je prevalila osamdesetu. Umrla je prije četiri godine i njena smrt me je stvarno pogodila. Nisam vjerovala da će umrijeti, nisam je čak ni obišla tih zadnjih dana. Dugo me je to poslije proganjalo.
 
Jedna baka je umrla dok sam jos bila mala, i nisam je poznavala, a drugu sam bas volela. Pricala mi je kakav je bio Beograd njenog detinjstva, kako je bilo za vreme rata, i posle rata (ja volim gradove, pa su mi ove price bile najupectaljivije), a inace je bila uvek doterana, uvek savrsena frizura, uvek lepa kuca, divno je kuvala i mesila (mljac :) ) Bila je druzeljubiva zena, ali nije bila sentimentalna (chuburska skola, volela je malo da podyebava) i tako... Od kada zivim sa mm, sve cesce razmisljam o njoj - moj brak me mnogo podseca (spolja gledano) na njen i dekin.
Slatko mi je ovo sto je Sibil napisala, da se boji da ce uspomena na baku da izbledi - nece :) Naprotiv, ona je, iako je odavno umrla, sve prisutnija u mojim uspomenima i razmisljanjima...
 

Back
Top