Није прошло много времена, када је премијер Ђинђић схватио колико његових министра слуша инструкције из западних амбасада – уместо да слуша премијера Владе у којој седе. Неколико месеци пред смрт, његова политика се приближила Коштуничиној (иако није дошло до помирења на личној основи), када је премијер Ђинђић нагло заокренуо кормило од „сорошевског космополитизма” према „државотворном патриотизму”. У овом наглом покушају промене курса од запада ка истоку, заувек је отпутовао „несташни дечко” српске политике.
https://srbin.info/politika/cemu-vise-evropska-unija/
Новац који је након Петооктобарске револуције пристизао из ЕУ-фондова имао је много већу номиналну вредност од практичне користи. Преко „министра који слушају инструкције из западних амбасада”, како је пред смрт говорио премијер Ђинђић, одмах су угашене све српске (југословенске) државне банке – иако су имале позитивне билансе! Уместо њих на тржиште су преко ноћи доведене стране банке, ...