john doe
Veoma poznat
- Poruka
- 14.018
Intervju Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova
Moguća i podela Kosova
Šef diplomatije Vuk Jeremić u razgovoru za „Alo!“ govori o približavanju Srbije Pokretu nesvrstanih, Kosovu, belom šengenu, stranačkim ambicijama.
Po povratku iz Egipta, u njegovim očima još se nazire gorko iskustvo s tragedijom srpskih turista. Kaže da to nikad neće zaboraviti. S predsednikom Srbije Borisom Tadićem obišao je povređene samo sat nakon što im je saopštena vest o sudbini njihovih najmilijih.
- Nikada se nisam našao u tako teškoj situaciji, da direktno podelim bol s tolikim ljudima. Svi smo bili duboko potreseni, cela delegacija - kaže Jeremić.
Da li je država učinila sve što je mogla?
- Ubeđen sam da jeste. Država je pokazala da je u stanju da reaguje na svetskom nivou i da imamo kapacitete koji možemo munjevito da stavimo na raspolaganje našim građanima, gde god se oni nalazili.
U Egiptu ste prisustvovali 48. samitu nesvrstanih zemalja. Da li je to bio pokušaj skupljanja šire podrške u vezi s problemom priznavanja Kosova ili politika na duži rok?
- Naše strateško opredeljenje je Evropska unija. Ipak, nesvrstani su široka i uticajna grupacija s kojom treba da imamo dobre odnose. Ne zaboravite da su u ovom pokretu dve trećine država sveta, što može biti ključ za zaustavljanje masovnog priznanja nezavisnosti Kosova. Ne treba zaboraviti ni njihov ekonomski potencijal. Obeležavanje jubileja 50. godišnjice osnivanja Nesvrstanih 2011. godine učiniće da Beograd ponovo u punom smislu te reči bude svet. Zamislite samo da nas istovremeno poseti 118 šefova država ili vlada, plus gosti ili posmatrači iz drugih zemalja, uključujući i EU. To će predstavljati veliku globalnu promociju Srbije.
Koliko ste uspeli da lobirate u Šarm el Šeiku za naš stav po pitanju Kosova?
- Zadovoljni smo učinkom, predsednik Tadić i ja smo imali više od 40 bilateralnih susreta na visokom nivou. Posle tih susreta, svi s kojima smo razgovarali su mnogo dalje od eventualne odluke da priznaju Kosovo.
Kako reagujete na kritike da približavanje Pokretu nesvrstanih mogu da nam naškode u odnosu sa EU i Rusijom?
- To nije tačno i nikako nam ne može biti smetnja. Na samitu je bio i premijer Finske, koja je članica EU, i to je iskoristio da bi lobirao da Finska bude izabrana za nestalnog člana Saveta bezbednosti. Bio je tu i predsednik Turske, kao i predsednici većine bivših republika SFRJ.
Beli šengen je dobra vest za većinu građana Srbije, ali ne i za one kojima je prebivalište na KiM. Kako će država rešiti taj problem?
- Srbija ne pravi nikakvu razliku između svojih građana i svi su tretirani jednako. Druga strana ima pravo da odluči kako će se u tehničkom i bezbednosnom smislu odnositi prema određenim delovima teritorije zemlje s kojima potpisuje sporazum. Takvi presedani već postoje. Građani Velike Britanije, na primer, mogu da bez vize putuju u SAD ako im je pasoš izdat na britanskim ostrvima, dok oni kojima je izdat u drugim delovima Kraljevine nemaju tu privilegiju.
Znači, ne možemo uraditi bogzna šta?
- Nadam se da ćemo u budućnosti moći da učinimo više. Tačnije, nakon što se svojim diplomatskim aktivnostima izborimo za status pokrajine koji će biti prihvatljiv za sve. Time će se ukloniti političke prepreke za uspostavljanje bezbednosnog režima na teritoriji KiM, koji je, nažalost, zasad takav da zahteva poseban tretman.
Opozicija optužuje vlast da je na ovaj način indirektno priznala Kosovo.
- To nije istina. Stav ove vlade je da nipošto, ni pod kakvim okolnostima, ni po koju cenu nećemo prihvatiti nezavisnost KiM.
Kakve su šanse da zaustavimo masovno priznanje pre odluke Međunarodnog suda pravde?
- Pritisci na pojedine zemlja da priznaju Kosovo su drastični! To smo čuli i od visokih predstavnika velikog broja država u Šarm el Šeiku. Naše je da tome pariramo kako znamo i umemo, u svakoj prilici. I dosad je ta borba bila neravnopravna, ali smo u njoj bili daleko uspešniji nego što je bilo ko očekivao.
Bivši američki ambasador Vilijam Montgomeri predložio je podelu Kosova kao moguće rešenje. Da li je to američko ispitivanje terena?
- Mi se borimo za to da se vratimo za pregovarački sto. Kad sednemo za sto, razgovaraćemo o svim opcijama. Sada smo koncentrisani samo na otvaranje dijaloga. Put do kompromisa neće biti lak ni pravolinijski, ali nemamo alternativu. Nastavićemo, do konačnog uspeha.
Hašim Tači je rekao da je od jednog lidera iz vrha vlasti dobio uveravanja da će Beograd uskoro priznati nezavisno Kosovo.
- To je notorna neistina! Uveren sam da nijedan zvaničnik Srbije nije ni komunicirao s njim, a kamoli tako nešto izgovorio! To je naivan pokušaj da se naruši državno i nacionalno jedinstvo Vlade i opozicije po pitanju KiM.
Tomislav Nikolić bio je nedavno na sastanku s Olijem Renom. Da li ste o tome bili obavešteni i kako gledate na tu činjenicu?
- Naravno da smo znali da će ići, bili smo i konsultovani po tom pitanju. Mislim da je dobro da visoki funkcioneri opozicije imaju odnos s Briselom jer je o budućnosti Srbije u EU potrebno uspostaviti nacionalni konsenzus, kao što je uspostavljen po pitanju KiM.
Srbija je, pored Vatikana, jedina zemlja koja nije potpisala sporazum o vraćanju imovine žrtvama holokausta. Zašto?
- Mi podržavamo sve stavove u tom sporazumu. Smatramo da treba da se vrati imovina žrtvama holokausta, kao i svima kojima je tokom i posle Drugog svetskog rata bilo šta oduzeto. Nažalost, trenutno nemamo adekvatan zakonski okvir, niti budžetskih sredstava za to.
Ne nasedam na Mesićeve provokacije
- Odnosi s Hrvatskom ponovo su narušeni. Prvo nas je Stjepan Mesić u Strazburu „učio demokratiji“, a potom ste vi odbili da idete u Dubrovnik.
- Odnosi s Hrvatskom, nažalost, daleko su od onog kakvi bismo mi želeli da budu. S naše strane postoji volja da se oni poprave. I s Hrvatske strane takva volja postoji, bar deklarativno. Ipak, činjenica je da postoji ogroman broj otvorenih pitanja.
- Čini se da je izostala odlučnija reakcija s naše strane? Da li ste se malo povukli jer su vas kritikovali da imate oštru retoriku?
- Ne mislim da je reakcija države na taj gaf Mesića bila neadekvatna. Bila je sasvim primerena. Ne može Srbija kao ozbiljna država nasedati baš na svaku provokaciju, kakvih ima često s hrvatske strane.
Umoran sam, treba mi odmor
- Hoćete li ići na odmor?
- Zasad još ne znam, zavisi od obaveza. Ipak se nadam da ću uspeti da odvojim bar nedelju dana. Nisam bio na odmoru ni prošle godine, a potreban mi je.
- Stignete li da odete na neki kulturni ili sportski događaj?
- Poslednji koncert na kojem sam bio je na „Kolarcu“, organizovala ga je švedska ambasada povodom početka njihovog predsedavanja EU. Bio sam i na utakmici plej-ofa Zvezda - Partizan.
- Jeste li išli na „Egzit“ i da li ćete ići u Guču?
- Nisam stigao, a teško da ću i za Guču uspeti da nađem vremena.
Stranačke funkcije me trenutno ne interesuju
- U februaru je Skupština DS-a. Kakve su vaše stranačke ambicije, da li ćete se kandidovati za potpredsednika?
- Sva pažnja i energija trenutno mi je usmerena na posao u Vladi. O stranačkom angažmanu razmišljaću kad dođe vreme, sada nemam nikakve planove ni ambicije, osim da nastavim da radim ovaj posao.
Gordana Simonović
Moguća i podela Kosova
Šef diplomatije Vuk Jeremić u razgovoru za „Alo!“ govori o približavanju Srbije Pokretu nesvrstanih, Kosovu, belom šengenu, stranačkim ambicijama.
Po povratku iz Egipta, u njegovim očima još se nazire gorko iskustvo s tragedijom srpskih turista. Kaže da to nikad neće zaboraviti. S predsednikom Srbije Borisom Tadićem obišao je povređene samo sat nakon što im je saopštena vest o sudbini njihovih najmilijih.
- Nikada se nisam našao u tako teškoj situaciji, da direktno podelim bol s tolikim ljudima. Svi smo bili duboko potreseni, cela delegacija - kaže Jeremić.
Da li je država učinila sve što je mogla?
- Ubeđen sam da jeste. Država je pokazala da je u stanju da reaguje na svetskom nivou i da imamo kapacitete koji možemo munjevito da stavimo na raspolaganje našim građanima, gde god se oni nalazili.
U Egiptu ste prisustvovali 48. samitu nesvrstanih zemalja. Da li je to bio pokušaj skupljanja šire podrške u vezi s problemom priznavanja Kosova ili politika na duži rok?
- Naše strateško opredeljenje je Evropska unija. Ipak, nesvrstani su široka i uticajna grupacija s kojom treba da imamo dobre odnose. Ne zaboravite da su u ovom pokretu dve trećine država sveta, što može biti ključ za zaustavljanje masovnog priznanja nezavisnosti Kosova. Ne treba zaboraviti ni njihov ekonomski potencijal. Obeležavanje jubileja 50. godišnjice osnivanja Nesvrstanih 2011. godine učiniće da Beograd ponovo u punom smislu te reči bude svet. Zamislite samo da nas istovremeno poseti 118 šefova država ili vlada, plus gosti ili posmatrači iz drugih zemalja, uključujući i EU. To će predstavljati veliku globalnu promociju Srbije.
Koliko ste uspeli da lobirate u Šarm el Šeiku za naš stav po pitanju Kosova?
- Zadovoljni smo učinkom, predsednik Tadić i ja smo imali više od 40 bilateralnih susreta na visokom nivou. Posle tih susreta, svi s kojima smo razgovarali su mnogo dalje od eventualne odluke da priznaju Kosovo.
Kako reagujete na kritike da približavanje Pokretu nesvrstanih mogu da nam naškode u odnosu sa EU i Rusijom?
- To nije tačno i nikako nam ne može biti smetnja. Na samitu je bio i premijer Finske, koja je članica EU, i to je iskoristio da bi lobirao da Finska bude izabrana za nestalnog člana Saveta bezbednosti. Bio je tu i predsednik Turske, kao i predsednici većine bivših republika SFRJ.
Beli šengen je dobra vest za većinu građana Srbije, ali ne i za one kojima je prebivalište na KiM. Kako će država rešiti taj problem?
- Srbija ne pravi nikakvu razliku između svojih građana i svi su tretirani jednako. Druga strana ima pravo da odluči kako će se u tehničkom i bezbednosnom smislu odnositi prema određenim delovima teritorije zemlje s kojima potpisuje sporazum. Takvi presedani već postoje. Građani Velike Britanije, na primer, mogu da bez vize putuju u SAD ako im je pasoš izdat na britanskim ostrvima, dok oni kojima je izdat u drugim delovima Kraljevine nemaju tu privilegiju.
Znači, ne možemo uraditi bogzna šta?
- Nadam se da ćemo u budućnosti moći da učinimo više. Tačnije, nakon što se svojim diplomatskim aktivnostima izborimo za status pokrajine koji će biti prihvatljiv za sve. Time će se ukloniti političke prepreke za uspostavljanje bezbednosnog režima na teritoriji KiM, koji je, nažalost, zasad takav da zahteva poseban tretman.
Opozicija optužuje vlast da je na ovaj način indirektno priznala Kosovo.
- To nije istina. Stav ove vlade je da nipošto, ni pod kakvim okolnostima, ni po koju cenu nećemo prihvatiti nezavisnost KiM.
Kakve su šanse da zaustavimo masovno priznanje pre odluke Međunarodnog suda pravde?
- Pritisci na pojedine zemlja da priznaju Kosovo su drastični! To smo čuli i od visokih predstavnika velikog broja država u Šarm el Šeiku. Naše je da tome pariramo kako znamo i umemo, u svakoj prilici. I dosad je ta borba bila neravnopravna, ali smo u njoj bili daleko uspešniji nego što je bilo ko očekivao.
Bivši američki ambasador Vilijam Montgomeri predložio je podelu Kosova kao moguće rešenje. Da li je to američko ispitivanje terena?
- Mi se borimo za to da se vratimo za pregovarački sto. Kad sednemo za sto, razgovaraćemo o svim opcijama. Sada smo koncentrisani samo na otvaranje dijaloga. Put do kompromisa neće biti lak ni pravolinijski, ali nemamo alternativu. Nastavićemo, do konačnog uspeha.
Hašim Tači je rekao da je od jednog lidera iz vrha vlasti dobio uveravanja da će Beograd uskoro priznati nezavisno Kosovo.
- To je notorna neistina! Uveren sam da nijedan zvaničnik Srbije nije ni komunicirao s njim, a kamoli tako nešto izgovorio! To je naivan pokušaj da se naruši državno i nacionalno jedinstvo Vlade i opozicije po pitanju KiM.
Tomislav Nikolić bio je nedavno na sastanku s Olijem Renom. Da li ste o tome bili obavešteni i kako gledate na tu činjenicu?
- Naravno da smo znali da će ići, bili smo i konsultovani po tom pitanju. Mislim da je dobro da visoki funkcioneri opozicije imaju odnos s Briselom jer je o budućnosti Srbije u EU potrebno uspostaviti nacionalni konsenzus, kao što je uspostavljen po pitanju KiM.
Srbija je, pored Vatikana, jedina zemlja koja nije potpisala sporazum o vraćanju imovine žrtvama holokausta. Zašto?
- Mi podržavamo sve stavove u tom sporazumu. Smatramo da treba da se vrati imovina žrtvama holokausta, kao i svima kojima je tokom i posle Drugog svetskog rata bilo šta oduzeto. Nažalost, trenutno nemamo adekvatan zakonski okvir, niti budžetskih sredstava za to.
Ne nasedam na Mesićeve provokacije
- Odnosi s Hrvatskom ponovo su narušeni. Prvo nas je Stjepan Mesić u Strazburu „učio demokratiji“, a potom ste vi odbili da idete u Dubrovnik.
- Odnosi s Hrvatskom, nažalost, daleko su od onog kakvi bismo mi želeli da budu. S naše strane postoji volja da se oni poprave. I s Hrvatske strane takva volja postoji, bar deklarativno. Ipak, činjenica je da postoji ogroman broj otvorenih pitanja.
- Čini se da je izostala odlučnija reakcija s naše strane? Da li ste se malo povukli jer su vas kritikovali da imate oštru retoriku?
- Ne mislim da je reakcija države na taj gaf Mesića bila neadekvatna. Bila je sasvim primerena. Ne može Srbija kao ozbiljna država nasedati baš na svaku provokaciju, kakvih ima često s hrvatske strane.
Umoran sam, treba mi odmor
- Hoćete li ići na odmor?
- Zasad još ne znam, zavisi od obaveza. Ipak se nadam da ću uspeti da odvojim bar nedelju dana. Nisam bio na odmoru ni prošle godine, a potreban mi je.
- Stignete li da odete na neki kulturni ili sportski događaj?
- Poslednji koncert na kojem sam bio je na „Kolarcu“, organizovala ga je švedska ambasada povodom početka njihovog predsedavanja EU. Bio sam i na utakmici plej-ofa Zvezda - Partizan.
- Jeste li išli na „Egzit“ i da li ćete ići u Guču?
- Nisam stigao, a teško da ću i za Guču uspeti da nađem vremena.
Stranačke funkcije me trenutno ne interesuju
- U februaru je Skupština DS-a. Kakve su vaše stranačke ambicije, da li ćete se kandidovati za potpredsednika?
- Sva pažnja i energija trenutno mi je usmerena na posao u Vladi. O stranačkom angažmanu razmišljaću kad dođe vreme, sada nemam nikakve planove ni ambicije, osim da nastavim da radim ovaj posao.
Gordana Simonović
Шта добијамо тиме??? 
