Mogu li filozofi da budu srećni?

Mislecim ljudima je generalno tesko jer i u sreci vide apsurd...

Pa treba odvojiti tzv. overthinking od mudrosti. Neko u izlascima vidi smaranje, u prijateljstvima, neko u bivstvovanju vidi protivrečnosti i apsurd, neko u radu, neko u small talk, ali mudri ljudi su i zreli, pa porastu, pa se prestanu pitati oko stvari oko kojih je besmisleno misliti. Budući da je sve apsurd, ajde malko da živimo jer nam je dato. Tako to mudri ljudi rade. Mislim, pamet nije isto što i mudrost. A filosofi su ljubitrelji mudrosti :)...

Meni je tako moja prof filosofije kada je videla da mnogo mislim itd rekla samo "treba da imate porodicu" kada sam jednom došla kao student posle kod nje. Pitam što. Pa kaže zbog obaveza. ;) ... Pre toga mi je dala Erazmovu Pohvalu ludosti.

Može se gledati na to da je i apsurd apsurdan.
 
Ne možeš u ratu, bolesti, gladi, patnji bilo koje vrste da proneđeš sreću,
osim ako nisi psihopata ili već nekako poremećena.

Претера га бре :kez: Тешко јесте али није немогуће. Рецимо, за те ствари су, кажу људи, погодни они који су добро испраксовали медитирање нпр. будисти. Али погодан је и свако ко се навикао на такве ствари нпр. на глад. Можда нећеш бити задовољан ситуацијом, и сигурно ћеш имати жељу да је промениш јер није идеална, али да ћеш бити несрећан у истој, не нужно. Човек поседује способност да од онога што му је непријатно створи нешто што можда није пријатно -- мада може и то да постигне -- али није ни непријатно. Срећа је поприлично субјективна ствар.

Људи који живе у сиромашним условима генерално гледано много боље подносе исте него рецимо људи који цео живот живе ушушкани. Навикне се човек и тако постане на одређени начин ментално јак. А ови ушушкани знају да ослабе, баш због тога што се не излажу непријатним ситуацијама, па им те ситуације буду поприлично непријатне. Уосталом, то је разлог зашто је хедонизам, у пејоративном смислу те речи, презрен. Био некада, мислим, у старијим културама. Данас је на цени. Али данас је ионако све наопако.
 
Претера га бре :kez: Тешко јесте али није немогуће. Рецимо, за те ствари су, кажу људи, погодни они који су добро испраксовали медитирање нпр. будисти. Али погодан је и свако ко се навикао на такве ствари нпр. на глад. Можда нећеш бити задовољан ситуацијом, и сигурно ћеш имати жељу да је промениш јер није идеална, али да ћеш бити несрећан у истој, не нужно. Човек поседује способност да од онога што му је непријатно створи нешто што можда није пријатно -- мада може и то да постигне -- али није ни непријатно. Срећа је поприлично субјективна ствар.

Људи који живе у сиромашним условима генерално гледано много боље подносе исте него рецимо људи који цео живот живе ушушкани. Навикне се човек и тако постане на одређени начин ментално јак. А ови ушушкани знају да ослабе, баш због тога што се не излажу непријатним ситуацијама, па им те ситуације буду поприлично непријатне. Уосталом, то је разлог зашто је хедонизам, у пејоративном смислу те речи, презрен. Био некада, мислим, у старијим културама. Данас је на цени. Али данас је ионако све наопако.
Mislim da mi na ovim prostorima slabo znamo šta je to glad. Za nas
je glad ako nemaš nutelu nego pekmez od šljiva. Rat znamo šta je,
a i bolesti. Ne kažem da kad sam bolesna ne mogu da imam trenutke
sreće, niti da je u ratu to nemoguće, već da to nije nešto što izaziva
sreću. Prosto samo ne može biti uzrok sreće.
 

Back
Top