Mogu li filozofi da budu srećni?

[Umri_muski]

Evo vam primer sa cim sve filozof mora da se susrece u nakaradnom balkanskom drustvu..

L:eto , vrucine, filozof primeti da mu je temperatura tokom celog dana prijatnija ako otvori ulazna vratai sve prozore u 4h, i to lepo ohladi kucu cak i kad nije mnogo hladno vece, i onda kad dodje pola 8, zatvori vrata ulaza, pa i druga vrata i to drzi hladnocu ili umereno hladno, bez klime...vrlo prijatnu atmosferu , ali zahteva ranoranioca...

Medjutim to nije najveci problem...
Masa primitivnih Balkanaca je navikla da otvori sve prozore i to siba u podne, pre podne, popodne, samo se zatovri bas kad bije u prozor sunce...
Filozof zna teoriju zracenja, pa zamraci prostoriju od direktnog a pusti indirektno svetlo , isto svetlo samo nema zagrevanja..

I onda nastupaju torture, otvori prozore vidis da ti je zagusljivo, nisu ni osetili , ugusices se, teorije mi znamo bolje, ti nemas pojma...Jos ako znas da negde ima mali podrum, pa izvlacis i cug..., da ne pricam o termo supstancama...ili odvlazivacima...

Ali masovna pojava sveznalica na balkanu narocito u Srbiji izapisavanja svih ostalih , a da pojma nemaju..i naravno izmisljanje da neki absorber vlage truje pluca
I ne mozes na kraj...to ce ici do toga da ces dobiti i otkaz zato sto ne drzis otvorene prozore sirom kao ciganija a moze da udaris jaku muziku sve to oze, samo da bude po propisu....
Nebitno je da li je doktor medicine ili doktor nauka ili neka ciganija lopovska, ne mislim romi nego taj kulturni nivo drp mentaliteta...

To su tri pojeva povezane, integrisani primitivizam, zelja za prestiznim uticajem, i zelja za omalovazavanjem drugih..
Kad sam imao onu specijanu gradjevinu koja pusta sunce zimi a ne pusta leti ,milina..grejes do 9 , a onda pauziras do 11 kad pocne da greje sunce i toliko nabije temparaturu da do 15 ne moras da grejes pa da je napolju i 2 iznad nule...

 

[DJ 5ak]

Pa verovatno na neki način samo filozofi i mogu biti srećni, jer ono čovek što više razmišlja, filozofira i bavi se nekim kosmičko-suštinskim pitanjima postaje sve svesniji a čovek što je svesniji i postaje svesniji lažne i nametnute realnosti odnosno matriksa ima manja očekivanja u životu (a želje su zapravo izvor patnje) jer u nekom momentu skapira da sve ono čemu većina očajnički teži i ubija se (bilo metaforički ili doslovno) da dodje do toga (ne znam pare, socijalni status i da se pošto-poto uklopi u neke nametnute norme) zapravo ne vredi ništa i da je sve samo iluzija i ubijanje vremena i da zapravo u životu nije bitna destinacija već samo putovanje jer ono i kad imamo neki cilj bez obzira ostvarili ga mi ili ne život ide dalje i brzo zaboravljamo na to i prebacujemo fokus i energiju na nešto drugo i to uopšte nije više ni tema.

A kad si svestan toga da je život zapravo putovanje a ne cilj/destinacija onda si nekako rasterećeniji, živiš dan za danom i gledaš da uživaš u svakom trenutku i znaš da ceniš i da uživaš u nekim sitnim stvarima koje drugima uglavnom promiču (jer su opterećeni i fokusirani na ne znam ni ja šta "bitno") i ono ako ti se neke želje i planovi izjalove opet prihvataš to lakše i opuštenije jer znaš da je to sve deo nekog kosmičkog procesa da tako kažem i da ako se nije ostvarilo to ostvariće se valjda nešto drugo i opet život ide dalje.

 

[Umri_muski]

Nece se smanjiti zelja svih drugih da napakoste i skinu osmeh sa lica...
Ovo skidanje osmeha sa lica je bukvalno teznja, bukvalno...znaci ne okoriscenje, ne nesto deseto nego samo da ti skinu osmeh sa lica...

 

[Steinadler]

Ako vidiš srećnog čovjeka, taj sigurno nije filozof..

 

[Umri_muski]

Ja se uopste ne slazem sa tom izjavom, nego vise sa izjavom srecan ne pokazuje drugima ono sto im nije dostupno....
To najvise vazi za srecu i za mudrost...

 

[Umri_muski]

Zene neke , vole muskarca koji ima osmeh na licu, , a neke zele revans, neku vrstu osvete muskarcima koji imaju osmeh na licu....ovaj osmeh koji sam opisao nije onaj osmeh privlacna si mi....jaoj vidi je kako je dobra...

Ja sam imao situacije zbog medjunarodne razmene studenata gde dodje njih 10tak , hrane se u dodeljenoj menzi , nekad je lola nekad karaburma nekad rifat, zavisi od godine...a tamo sam i ja jer ta menza radi i za studente koji nekako nadju opravdanje da im treba leti zbog radova i ishrana pa dobiju povlascenu ishranu....
I desavalo mi se da mi pridju studenti uz izvinjenje naravno i kazu da imam taj osmeh..a sam jedem, niti sam se ikome smejao..

I to budu bas cudni studenti na razmeni.....Grupa iz CH koja razvija sistem vestacke inteligencije, krem ETHZ, oni to zovu izgledas kao princ valijant..koliko sam shvatio to je neka njihova nacionalna prica...kao robin hud , pa neka ruska princeza sa svitom, bukvalno princeza, bukvalno svita, kao u filmovima, i nema tu trt mrt da ona vrcka dupetom i trazi pogodnog muskarca...nego trazi zanimljive ljude ili ne trazi nego eto tako..
Ili neki tip , otac mu glavni proizvodjac klima i rashladnih uredjaja za Dubai i Saudijsku Arabiju i Katar...bile mu guzve u BG i otac mu poslao avionom mercedesa da ima sta da vozi u BG..ali uopste nije snob, to za mercedesa sam samo ja znao od svih sa kojima se druzio u Srbiji.vrlo pametan decko , covek...
Pa neki kinez, zavrsio 6 fakulteta do tada , ETF mu bio sedmi, e jedino on nije prisao sam ovako u menzi jer se nije hranio u menzi nego je preko sefa racunskog centra prisao, cisto da proceni kroz pricu...posle se upoznate, ono na cutke...da je jedan od vaznijih u sluzbi bezbednosti Kine.
Ni CIA nije sedela zaludna...Ali to nisu politicki vec selektovane CIA agenture, to su sasvim druge price...
Steta je sto Srbija uvek ima toliko ljudi koji su poreklom iz Bojnika, i Vlasotinceta, koji ti em pokvare dan, odvoje paznju , em nametnu se kao pravi izbor za predstavnika Srba u Svetu , dok ljudi iz sveta gledaju kako ljude koji njih interesuju i vide sta mogu , odvlace u sivilo..

Uzmite vi kako bi se vi postavili da procenite i vidite da neko savrseno montira i organizuje proizvodnu halu i onda dobijete odgovor od glavnog direktora tog pogona da on ima pravog koordinatora za vas i da vam nekog ko vam se vise uvlaci i nista ne zna sam , pravi idiotarije i gleda da vas ubaci u prvu kafanu....
Meni se jednom desilo slicno kad su mi umesto nekog debeljuskastog jeste za malo sporiji ali sve zavrsi , uvaljivali nekog , neprijatno nametljivog , koji blage veze nema, niti zna sta da odradi, totalno u oblacima i gleda samo u kafanu da se ide...i da se tamo oleshi, iako nije alkos, ..Totalno gubljenje vremena...posle 1h, smor..
Cak sam imao situaciju da su mi dali savetnika, neki sa 20 godina staza i da sam slucajno otkrio da mi je korisnija kafe kuvarica...nije ono vrckasta i mlada dupedajka, nego zena od 35, cak nije ni sigurna u sve svoje znanje...ali kad zna ili kad natuca , dovede me brzo do resenja..
Kao AI u odnosu na google, gde je google taj matori, 4h mu treba da mi izvuce ono sto mi treba a trazim mu nacrt a ne konacan tekst, to mi treba posle...

Srbi su uglavnom u nekom svom svetu ,nikome korisnom, a ubedjeni da su sa prednostima u odnosu na druge...I slazu se samo sa Kinezima, koji stalno imaju na pameti koliko moze da spuste cenu...

Isto je to i u Nemackoj kad odu da rade...
Jedan se ubi od posla, ali uvek mu nesto fali...drugi hirurg, manje radi ali razbija koliko platu ima....slucajno sam saznao za koliko su im plate...
Slucajno sam video neke pacijente od oba...Niko nista od Nemaca nije rekao ni jednom ni drugom...ali da vidite vi vez kako sije ovaj sto je dobro placen...pa to je san snova...a to kod nas i ne radi glavni hirurg, nego neko ko se tek uci , ali tamo radi hirurg..
Razlika u oziljku i shavu koji ostaje je ogromna, detalj , nije toliko bitan za zdravlje, ali razlika je nebo i zemlja...ne mogu opisati. Plus ga znaju kao nekog ko pazi da sto manje isece prilikom otvaranja, nema naknadnih krvarenja....pluca , razne zlezde ...nisam strucnjak...
Tipicna razlika izmedju peticara i trojkasa u skoli...

 

[Ganfajter]

Ne mislim samo na zvanične filozofe, već uopšteno na ljude koji
postavljaju sebi suštinska pitanja?

prvo da srusimo taj mit o zvanicnom filozofu' ablabla ble blah bluh blah
onda da skrenemo paznju na to da su sustinska pitanja za razlicicite ljude razlicita blahbleh blah
uputimo na literaturu blaaaaa bl =e blebhalble blah

 

[Jasna]

To da. Ali to su trenuci sreće kao rezultat nekakvog truda i rada. Mislila sam više na sreću kao nekakav cilj, svrhu koja se postavlja današnjem čoveku. Jer nekad ne može da se izbegne patnja i stradanje i šta onda, ispada da je takav čovek nije ispunio životnu svrhu. Gledaj samo ratove. Jer šta, mi kao umemo da budem srećni, a oni? Koja filozofija može da izvrne takva stradanja u sreću.

Ne možeš u ratu, bolesti, gladi, patnji bilo koje vrste da proneđeš sreću,
osim ako nisi psihopata ili već nekako poremećena. Ali možeš da shvatiš
da svaka akcija proizvodi reakciju ili da upravo posmatraš posledice koje
imaju nekakav uzrok. Otkrivanjem uzroka sve patnje postaješ srećna. Čak
i onda kad drugi oko tebe nisu srećni? Da. Jer njihovu patnju onda vidiš
kao njihovu šansu da pstanu srećni, a ne nešto što nužno mora da ih
uništi.
Kako bi Tole rekao ''Patnja je nužna, sve dok ne shvatiš da nije''. Ona
je inicijalna kapisla da počneš da postavljaš suštinska pitanja.

 

[Jasna]

prvo da srusimo taj mit o zvanicnom filozofu' ablabla ble blah bluh blah
onda da skrenemo paznju na to da su sustinska pitanja za razlicicite ljude razlicita blahbleh blah
uputimo na literaturu blaaaaa bl =e blebhalble blah

Šta hoćeš bre ti? Šta samo ideš za mnom i hejtuješ bez bilo kakvih
smislenih argumenata? Bla, bla, bla..

Kako suštinska pitanja za različite ljude mogu biti različita? Suštinska
pitanja su ko sam ja, ša je život, zašto se sve oko nas i u nama dešava
baš na taj način, šta je smisao života...

 

[Jasna]

Genijalno. I da se smeješ i plačeš istovremeno..

 

[Jasna]

To je svakako razradio Frankl. From, itd..
Paradoksalno, sreća je takva da kada je juriš ona beži.. a stiže tamo gde nije bila jurena, gde se očekivalo nešto drugo, drugi kvalitet.

Poznajem ljude koji je jure i često su nesrećni, jer misle da im izmiče ovo ili ono.. to je kao kada juriš partnera a on sve dalje od tebe. Fokus treba biti na drugoj strani..
Naravno, to se postavlja danas kao nešto što je must have. I veliko je breme.

Da. Ono što si napisala u prethodnom komentaru je prihvatanje stvari takvih
kakve jesu. To je prvi korak i osnova, uzemljenje. A onda mogu da postavim
pitanje, zašto je to tako. U hrišćanstvu je to praroditeljski greh. Vrlo nejasno
i nedefinisano. A možda tako i treba da bude, jer svako za sebe mora odgovor
da spozna. U budizmu je precizno definisano, ali to ljude samo odvlači u
fantaziju. Uzrok je neznanje i vezanost za želju. Pa ljudi krenu da se tripuju
kako su to postigli, samim tim što su to pročitali.

 

[Jasna]

Ne ide to tako...
Budala nije neko zato sto ima neki zakljucak, nego zato sto mu je putanja do zakljucka totalno neodredjena...
Tu vazi pravilo vise ti vredi emotivna budala nego budala....logicka..
Emotivna budala stvara zakljucak na osnovu svoje emocije, uzmes zakljucak protreses mu emocije i dodjes do toga sta je tu sve bilo , forenzika, a od logicke budale nemas nikakve vajde....to ti je kao neka budala koja kaze litijum je koristan zato sto to kaze Vucic...tu mozes da ga ebes do sutra, , dok mu ne okrvave oci , on niti ce promeniti misljenje niti ce shvatiti niti mu vredi misljenje...

Dok onaj ko kaze litijum je dobar zato sto mi to kaze pera, on je iz sns, ali me vodio par puta na rucak, nabacio mi iz odbora dve kucke, kako su me poebale i onda vidis mnogo korisnih stvari.....

Onaj ko kaže da je litijum dobar, moraće da dobije litijum da bi se uverio
da nije tako. Nekim ljudima je potrebna mala nelagoda da bi se zapitali,
a nekima čitava katastrofa.
U toj priči o litijumu se krije ogromna lekcija i verujem da ljudi mogu da
je prepoznaju na vreme. Hoću čistu, netaknutu prirodu i hoću da živim
u gradu gde mi je sve na dugme. Ne može! Biraj hoćeš li jare ili pare.
Ko šta izabere, tao će mu i biti.

 

[Jasna]

Da, to je kao ovo sa iskopavanjem litijuma. Ja sam oštro protiv toga, ali sam istovremeno i svestan da je neizbežno, prosto zato što većina ljudi neće da se suprotstavi tome. I tako, i pored sve želje da živim u zdravoj životnoj sredini, i pored toga što pazim da što manje zagađujem i prljam, svestan sam da će na kraju sve biti devastirano i uništno. I u miru sam sa sobom i svetom oko sebe, jer ne mogu ništa da promenim.

Ne možeš da promeniš ništa sem sebe, to je tačno. Ono što možeš da promeniš
je tvoja reakcija na okolnosti. Ja u toj priči vidim više od jedne dobre mogućnosti.
Prva je da ljudi pre kopanja shvate da to nije dobra ideja i da pronađu alternativu.
Jer njihova retorika je ''tako mora zato što vi hoćete veće plate i penzije'' Da,
hoćemo, a može li se to na neki drugi način? Gde su ideje, planovi? Narod
pobunjuju neki koji nikakve ideje nemaju, već samo prazna obećanja. Za godinu
dana umni ljudi mogu gomile alternativnih planova da osmisle.
Druga dobra mogućnost je da se to desi i da ceo Beograd ostane bez vode.
Nakon toga više niko ništa ne mora da im objašnjava, a i odličan primer
mogu biti čitavom zapadnom svetu.

 

[Nina]

Ne mislim samo na zvanične filozofe, već uopšteno na ljude koji
postavljaju sebi suštinska pitanja?

Mogu, samo da previše ne filozofiraju

 

[Umri_muski]

Svi mi mozemo da menjamo sve...

Ja sam mogao da menjam ceo ishod mozda i rata...ali neke stvari su nizbrdo uvek..
Npr u situacijama u kojima sam ja bio , videlo se da ako pocnem da menjam stvari, dobijam metak u ledja kao giska...a u nekima ne bih dobio metak u ledja...ali to je ona stvar, ne bih tad, ne bih sledeci put, ali si vec uzlebio putanju kretanja i onda ne mozes van, mada obicno pametan covek moze uvek van...

I ovo za Liitijum je takva stvar, tu bas i nije toliko nepromenljivo , nego je previse lopova nakotila Srbija...svi su otisli u Honduras, bas mnogo..

Toliko pokvarenosti i ljigavstine , to je bas teska sramota...
Iako niko nece osecati sramotu samo ponos zbog novog stana i novih kola i nove haljine, ali sve su to namackana lica...a mrznju mozes da vidis kad pomisle da si ti covek od integriteta a neces sa njima da se druzis...to ih uvredi duboko...

To tvoje necu sa smradovima, a oni misle da nisu , ili da su samo sto su morali da budu....

Moja definicija danasnjih ljudi su zivotinje koje se bude kad culju mljackanjepoljupca i suskanje novca....

 

[Пилипенда]

To je najbolje što možeš dok imaš neku kontrolu. Tj. veruješ da imaš kontrolu. Ali kad sve to izmakne, izgubi se i smisao.

I taj mudri čovek je na kraju ipak - srećković.

Знам једног мудрог човјека који се уопће не презива Срећковић.
Иначе, одавно ме копка питање зашто ми нисмо имали потребу да лексички разграничимо happy и lucky.

 

[Svetozar ot Ružičić]

Pas, ma koliko hranjen na vreme i drzan zasticeno, ima da zali ako vidi decu koja voze biciklu i idu u donji kraj ulice...a sto....hoce za njima, hoce da trci sa njima iako ima 2 deteta u dvoristu...

Можда ако га не шеташ редовно. А и да пати, шта ти то значи ако његову патњу претходно ниси упоредио са људском? И човек свашта нешто хоће па нема.

Да би жалио за нечим што немаш, и тиме патио, претходно мораш да имаш жељу за тим нечим. А жеље не постоје "тек тако", "саме од себе". Жеља да би постојала мора прво да се формира. Жеља је перцепција потребе. Потреба је оно што је неопходно да урадимо или да имамо како би се максимално приближили врховном циљу. Да би жеља за нечим постојала, претходно мора да се перципира потреба за истим. Уколико се потреба за тим нечим не перципира, жеља за тим нечим неће постојати.

Осим тога, као што могу да се створе, жеље могу и да се угасе. То, рецимо, будисти врло добро знају. Онај ко нема ниједну жељу, тај не може да пати.

Какве то апетите пси имају наспрам људи? Да ли пас жели да буде богат? Да ли жели да има најновији ауто? Да ли жели да обиђе свет? Да види пирамиде у Гизи? Да крстари Нилом? Да ли се пас брине о својој репутацији попут човека? Да ли жели богато потомство онако како човек жели? И тако даље. Ко има веће апетите? И чији су теже оствариви?

Срећа је поприлично субјективна ствар.

А ја се слажем с тобом да то што си ти незадовољан друштвом у којем живиш не значи да је узроковано такозваном нејебицом. То је неко њихово тумачење ствари кроз призму онога што је њима познато. Њих највише мучи нејебица -- или би их највише мучила да им је проблем, пошто јелте ништа није битније у животу од тога да имаш редован и квалитетан секс -- па све туђе муке које нису повезане с истом покушавају да повежу са њом путем концепта пројекције. Наводно, ти потискујеш свој прави проблем, тј. нејебицу, јер немаш снаге да се суочиш са истом, па се зато потиснути проблем пројектује на друге ствари у твом животу, у твом случају, на друштво. Зато си ти толико незадовољан, не зато што је друштво лоше. То је, у суштини, најобичнији психологизам, бављење психом аутора уместо његовим аргументима, све и да је психолошка анализа тачна ( а често уопште није. ) Јако ружна навика која је нажалост поприлично заступљена.

Али добро, то сад не значи да требаш да нам објашњаваш како си ти заправо срећнији од тих људи, све и да јеси. Кога брига?

 

[Svetozar ot Ružičić]

Ako ne znamo šta je sreća, odavno se zna šta nije - gledanje i poređenje s drugima.

Постоје ситуације када је потребно, и самим тим смислено, да се људи упоређују. Али постоје и упоређивања која су бесмислена. Ја претпостављам да ти говориш о овој другој категорији.

Рецимо, да би се формирала успешна заједница, свако од њених чланова мора да преузме функцију за коју је најподобнији. А да би се знало ко где треба да иде, мора да се зна ко је за шта способан. Другим речима, људи морају да се упореде једни са другима. Мора да се пронађе начин да се спорови реше и постигне консензус у вези тога ко је за шта најподеснији. Ако тога нема, онда једино што преостаје јесте да се чланови међусобно такмиче да заузму и одрже које год функције желе да заузму. Али то је примитивнији, мање делотворнији, приступ.

Друго је кад се људи упоређују јер не желе да штрче и желе да буду као сви остали јер се боје да буду одбачени или кад хоће да се покажу у што бољем светлу како би сву пажњу привукли на себе. Сви имају скупе аутомобилу, хоћу и ја један. Шта ће људи да мисле о мени ако немам никакав ауто? Ту већ може да се постави питање колико то има смисла.

Треће је кад неко покуша да те дискредитује тако што каже, "Хаха, види колико си несрећан, како ико може да те узме за озбиљно кад си толико несрећан?"

Ти сад ту можеш да се упустиш правдајући себе како си ти заправо изузетно срећан и доказивајући да је друга странуа мање срећнија од тебе. Ја то лично не волим да радим. Прво зато што не знаш много о другој страни. А друго зато што је небитно. Ти ту можеш да изиграш другу страну тако што је питаш откуд она зна колико си ти срећан. Не мораш ништа да причаш о себи. Али на крају крајева, колико си ти срећан је небитно . . . оно што је битно јесте колико си способан да донесеш исправан закључак. А још битније од тога јесте колико си способан да водиш нормалан разговор јер ово је пре свега место где се људи друже. Овде смо дошли да размењујемо знања а не да држимо монологе. и нападамо једни друге.

 

[Slavan]

Ako ne znamo šta je sreća, odavno se zna šta nije - gledanje i poređenje s drugima.

Не знамо шта је срећа због тога што не поимамо да ту постоји фактор, а то значи да не зависи од нас - може бити добра и лоша.

 

[Mystic+]

Nije za bolesne, nesrećne i siromašne. Postoji značajna populacija koja sreću nalazi u postu, molitvi, istrajavanju.. nekad i zbog objektivnih okolnosti. I sama sam jedno vreme živela tako.

Да, али,
Такви нису припадници цивилног декадентног друштва

 

[Mystic+]

Постоје ситуације када је потребно, и самим тим смислено, да се људи упоређују. Али постоје и упоређивања која су бесмислена. Ја претпостављам да ти говориш о овој другој категорији.

Рецимо, да би се формирала успешна заједница, свако од њених чланова мора да преузме функцију за коју је најподобнији. А да би се знало ко где треба да иде, мора да се зна ко је за шта способан. Другим речима, људи морају да се упореде једни са другима. Мора да се пронађе начин да се спорови реше и постигне консензус у вези тога ко је за шта најподеснији. Ако тога нема, онда једино што преостаје јесте да се чланови међусобно такмиче да заузму и одрже које год функције желе да заузму. Али то је примитивнији, мање делотворнији, приступ.

Да, али традиционална друштва пропуштају најспособније од способних, а неспособни пропуштају способне. Тако је. Нема конкурентности, већ моралности, нема консензуса, већ саборности..итд..

 

[Steinadler]

Ja se uopste ne slazem sa tom izjavom, nego vise sa izjavom srecan ne pokazuje drugima ono sto im nije dostupno....
To najvise vazi za srecu i za mudrost...

Glavna prepreka je objektivnost, selektivnost je vezana za sreću.

 

[LBarbara]

Mislecim ljudima je generalno tesko jer i u sreci vide apsurd...

 

[Steinadler]

Mislecim ljudima je generalno tesko jer i u sreci vide apsurd...

Da, i dalje od toga..

 

[Lule]

Знам једног мудрог човјека који се уопће не презива Срећковић.

Danas sam videla slepog momka. Kad njegove oči opet budu videle svet tad ću verovati mudrom srećnom Nesrećkoviću.