Mogu li filozofi da budu srećni?

[Mystic+]

Важи...

 

[Paula]

Mogu, naravno. Mudri ljudi imaju veće šanse da budu srećni.

 

[Пилипенда]

Ne mislim samo na zvanične filozofe, već uopšteno na ljude koji
postavljaju sebi suštinska pitanja?

Могу ли филозофи бити срећни? Можда и могу, али чему то? И шта је уопће срећа?

 

[момоа]

A Ida Prester nas poucava da se ne isplati biti srecan ako nemate bar petocifren broj followera koje mozete da obavestite o tome

 

[Paula]

Postoje knjige o tome šta je sreća. Svodi se na to da svako nađe svoju meru. Kada se to desi, onda se biva srećnim
Za svakoga je to nešto drugo?

 

[Mystic+]

Mogu, naravno. Mudri ljudi imaju veće šanse da budu srećni.

Могу, али статистика је тужна

 

[Svetozar ot Ružičić]

Mozda je bolje pitanje mogu li nefilozofi biti srecni.....?

Jer ono sto usrecuje nefilozofe je prestiz, nadmoc, kratkotrajno uzivanje , i egzibicionizam...

И животиње су нефилозофи. Оставимо на страну дивље врсте и фокусирајмо се на домаће, рецимо на псе. Ако узмемо у обзир да се власник добро брине о свом псу, ко је срећнији, пас или власник? Рецимо да ни власник није филозоф. Обичан човек -- али човек, није животиња. Ко је срећнији?

И како уопште меримо срећу? Да ли као интеграл или као просек? Да ли сабирамо количину среће коју појединац осећа сваког тренутка током свог живота ( интеграл ) или радимо исто то и затим резултат делимо са проживљеним бројем тренутака ( просек ) ?

Ако гледамо просек, сигуран сам да би пас имао бољи резултат, просто зато што је заштићена страна, изложен мањој количини стреса него власник.

Да ли би због тога власник требао да се осећа инфериорно у односу на пса?

Да ли би требао да седне и да плаче због тога?

Добро, можда нема бољи просек али интеграл би му вероватно био бољи јер људи дуже живе од псе.

Али опет, то не мора да буде пас. Може да буде било који заштићени, ушушкани појединац -- па и припадник људске врсте. Свако ко је заштићен биће сречнији од оног ко се налази на периферији и изложен је стресу.

 

[Mystic+]

Postoje knjige o tome šta je sreća. Svodi se na to da svako nađe svoju meru. Kada se to desi, onda se biva srećnim
Za svakoga je to nešto drugo?

У цивилизацији иметства, која је опортуна цивилизацији бивства, за сваког је то нешто исто - иметство.

 

[Lule]

A i sreća kao ultimativna životna svrha i cilj današnjeg čoveka umesto doskorašnjeg hrišćanskog trpljenja je isto upitna.

 

[Paula]

A i sreća kao ultimativna životna svrha i cilj današnjeg čoveka umesto doskorašnjeg hrišćanskog trpljenja je isto upitna.

Instant sreća, do koje se dolazi npr. lajkovima, online, bez mnogo truda, bez strpljenja, olako, to je ono što je na ceni. Umeti biti srećan i dok se rade teške stvari, e to je za mudrije. Tako mislim.

 

[Mystic+]

Хришћанство је одавно у музеју када је у питању цивилно друштво у постмодерни

 

[Paula]

Хришћанство је одавно у музеју када је у питању цивилно друштво у постмодерни

Nije za bolesne, nesrećne i siromašne. Postoji značajna populacija koja sreću nalazi u postu, molitvi, istrajavanju.. nekad i zbog objektivnih okolnosti. I sama sam jedno vreme živela tako.

 

[Svetozar ot Ružičić]

A i sreća kao ultimativna životna svrha i cilj današnjeg čoveka

Зависи да ли се ради о максималном интегралу среће или о инстант срећи. Ово друго је класични хедонизам у пејоративном смислу те речи. Ово прво је нешто друго.

 

[38imak]

Ne mislim samo na zvanične filozofe, već uopšteno na ljude koji
postavljaju sebi suštinska pitanja?

Jok.

Najbolje sto mogu je da nadju neki balans.

 

[crnizmaj0]

Srecan moze biti onaj ko ima 3 osobine (ako neka nedostaje nema ni srece ) - da je zdrav, glup i sebican.

Posto ste filozofi izvedite zakljucak na pitanje iz teme

 

[Paula]

Kažu da barem jednom goišnje treba ići na groblje ili u bolnicu.

Ja sam odrastala pored bolesne mame, posle bake. Odrastala sam u nekom smislu mučeći se oko nečega.. posle sam tek videla kako su drugi živeli bezbrižno i kako su zanovetali oko gluposti. Mudri ljudi bi umeli da stalno budu svesni prednosti koje imaju i da budu zahvalni na tome. Tome i služi mudrost. Zatim, postaviti prioritete u skladu sa svojim iskonskim potrebama, biti u saglasnosti sa sobom. I onda se takvi ljudi nekad prepoznaju po miru koji imaju. Nemaju potrebu za velikim rečima niti za pohvalama, sve govori da su u nekoj vrsti dinamične harmonije. Red plača, red dužnosti, red uživanja, sve po redu.

 

[38imak]

Хришћанство је одавно у музеју када је у питању цивилно друштво у постмодерни

Ne spamuj temu.

 

[Lule]

Instant sreća, do koje se dolazi npr. lajkovima, online, bez mnogo truda, bez strpljenja, olako, to je ono što je na ceni. Umeti biti srećan i dok se rade teške stvari, e to je za mudrije. Tako mislim.

To da. Ali to su trenuci sreće kao rezultat nekakvog truda i rada. Mislila sam više na sreću kao nekakav cilj, svrhu koja se postavlja današnjem čoveku. Jer nekad ne može da se izbegne patnja i stradanje i šta onda, ispada da je takav čovek nije ispunio životnu svrhu. Gledaj samo ratove. Jer šta, mi kao umemo da budem srećni, a oni? Koja filozofija može da izvrne takva stradanja u sreću.

 

[Пилипенда]

To da. Ali to su trenuci sreće kao rezultat nekakvog truda i rada. Mislila sam više na sreću kao nekakav cilj, svrhu koja se postavlja današnjem čoveku. Jer nekad ne može da se izbegne patnja i stradanje i šta onda, ispada da je takav čovek nije ispunio životnu svrhu. Gledaj samo ratove. Jer šta, mi kao umemo da budem srećni, a oni? Koja filozofija može da izvrne takva stradanja u sreću.

Кад се умјесто среће на врх пирамиде постави смисао, е онда и срећа има свој смисао.

 

[Paula]

To da. Ali to su trenuci sreće kao rezultat nekakvog truda i rada. Mislila sam više na sreću kao nekakav cilj, svrhu koja se postavlja današnjem čoveku. Jer nekad ne može da se izbegne patnja i stradanje i šta onda, ispada da je takav čovek nije ispunio životnu svrhu. Gledaj samo ratove. Jer šta, mi kao umemo da budem srećni, a oni? Koja filozofija može da izvrne takva stradanja u sreću.

To je svakako razradio Frankl. From, itd..
Paradoksalno, sreća je takva da kada je juriš ona beži.. a stiže tamo gde nije bila jurena, gde se očekivalo nešto drugo, drugi kvalitet.

Poznajem ljude koji je jure i često su nesrećni, jer misle da im izmiče ovo ili ono.. to je kao kada juriš partnera a on sve dalje od tebe. Fokus treba biti na drugoj strani..
Naravno, to se postavlja danas kao nešto što je must have. I veliko je breme.

 

[Svetozar ot Ružičić]

Mislila sam više na sreću kao nekakav cilj, svrhu koja se postavlja današnjem čoveku. Jer nekad ne može da se izbegne patnja i stradanje i šta onda, ispada da je takav čovek nije ispunio životnu svrhu.

Нико никада није испунио своју животну сврху и вероватно никада неће. Најбоље што може јесте да јој се приближи. Неко ће се приближити више а неко мање. То је једноставно тако.

Али ако се људи упоређују ко је бољи а ко је лошији, не треба да се гледа квалитет живота већ скуп способности које појединац поседује.

Ако је Пера способнији од Жике, не значи да ће Пера имати бољи живот од Жике. То једноставно не функционише тако јер квалитет живота не зависи само од личних способности већ и од околности.

Неко ко је потпуно неспособан може имати супер живот само зато што му је неко исти обезбедио ( а не зато што га је личним трудом створио. )

 

[Lule]

Кад се умјесто среће на врх пирамиде постави смисао, е онда и срећа има свој смисао.

To je najbolje što možeš dok imaš neku kontrolu. Tj. veruješ da imaš kontrolu. Ali kad sve to izmakne, izgubi se i smisao.

I taj mudri čovek je na kraju ipak - srećković.

 

[Lule]

Нико никада није испунио своју животну сврху и вероватно никада неће. Најбоље што може јесте да јој се приближи. Неко ће се приближити више а неко мање. То је једноставно тако.

Али ако се људи упоређују ко је бољи а ко је лошији, не треба да се гледа квалитет живота већ скуп способности које појединац поседује.

Ако је Пера способнији од Жике, не значи да ће Пера имати бољи живот од Жике. То једноставно не функционише тако јер квалитет живота не зависи само од личних способности већ и од околности.

Неко ко је потпуно неспособан може имати супер живот само зато што му је неко исти обезбедио ( а не зато што га је личним трудом створио. )

Ako ne znamo šta je sreća, odavno se zna šta nije - gledanje i poređenje s drugima.

 

[BLANKED]

Ne verujem.

 

[Umri_muski]

Vidis pustis ljude malo i oni se spotaknu...

A zasto se spotaknu....ispada namerno...

Evo npr u prici o psu , postavilo se pitanje da li integral ili na mahove..
I ok to je pitanje koje treba da padne na pamet...
Ali kako onda ne padne na pamet da je sreca osecaj ispunjenja i slobode onoga sto nam se radi i sto ispunjava nase vreme..

Pas, ma koliko hranjen na vreme i drzan zasticeno, ima da zali ako vidi decu koja voze biciklu i idu u donji kraj ulice...a sto....hoce za njima, hoce da trci sa njima iako ima 2 deteta u dvoristu...
Ode sreca kroz prozor dok si rekao piksla...

Volja, zelja i ispunjenje i eto srece...dok onom drugom psu iz komsiluka, deca dodju samo kao motiv da zalaje par puta , to mu je posao i vrati se u svoju hladovinu....

Takvi su i ljudi...Vecini treba da zalaje par puta da cuje da i drugi zalaju , kako to nalaze pseci kodeks...a malom broju treba da vide , da onjuse, da gledaju zasto to deca nikako da stignu loptu sve im izmice taman da je dodirnu a ona ode napred...

Na zalost kao i kod ljudi i kod pasa zavladaju nekad jako cudni psi , cele ulice postanu takve...pocnu da se udruzuju i brane svoju teritoriju , iskacu i umesto da se igraju , napadaju ljude i decu...postaju mocni ...i ponos svojih hranitelja jer nece mu niko kola kad vidi kako zaebane pse ima...a ono baci mu kilo mesa pas ce odvuci negde i bukvalno reci , kako ti umes neznance sa psima , e onaj moj me stalno drzi krvavih ociju....mora da nasrcem na sve..