evi:
Obicno to su komentari mi se mucimo, mi radimo, mi smo bolesni od tolikog rada, mi smo ceo zivot trpeli udaljeni od svoje zemlje, od svoje familije, vi ne znate kako je nama tesko......
Necu ja sada nikoga da branim, jer ima svakakvih ljudi koji seru tako kako si napisala samo cu da iznesem cinjenice. U inostranstu nasi ljudi sa fakulultetima i visom skolom rade kao cistacice, sobarice, po skladistima, na gradjevini itd. I uglavnom rade jos jedan posao npr. ciste tudje kuce pored svog normalnog posla. I sve to zato sto se nase skole ne priznaju. Znas koliko bi ljudi u Srbiji sa fakultetskim obrazovanjem pristalo da radi kao necija spremacica? Skoro niko!
Jer to je jelte ispod casti.
Znas kako, najlakse je sedeti na dupetu u nekoj prodavnici i zaliti se kako nemas para. Pa uzmi jedan ekstra posao pa ces imati, sta meni to govoris, nemam ni ja.
Ne padaju ni ovde pare sa neba.
Moja mama se stvarno satire od posla i najvise me nervira kada odemo dole pa razne komsinice dolaze sa srceparajucim pricama i ocigledno ocekuju da im ona nesto udeli ili da. A po citav dan ispijaju kafe.
Jedna je letos kupila neku roze majicu pa je htela meni da je uvali (da kupim od nje
), jer ona nema uz sta da je nosi. Kada sam je pitala zasto ne kupi neke papuce izbecila se na mene i rekla kako ona nema para za njih. A radi kao shefica u nekom supermarketu i muz joj dobro zaradjuje. Ma mars bre!
Ako nemas za papuce iz prodavnice otidji na pijacu pa kupi, ima i tamo lepih, ne pricaj meni suplje price. I svaki put se tako pojavi neko sa namerom da nesto uvali ili iskamci. Mi pomazemo nasoj familiji dole koliko god mozemo i ja stvarno nemam nameru, niti imam toliko para da prehranim brbljive komsinice.
Neka se snalaze i ja se snalazim. Pocela sam da radim kada sam imala 16 godina (moj brat sa 14) i to u jednom skladistu gde je uzasno naporno i tesko, posle posla sam uvek bila kao krepana. Odvajala sam sebi "od usta" da bih mogla da ustedim za Srbiju (vec godinama sama placam avionsku kartu) i onda dodjem dole i slusam pricu kako je meni lako jer sam ja u inostranstvu. A niko ne pita odkud meni te pare, jesam li se mozda namucila pre nego sto sam ih zaradila.
A svi oni (sada pricam o mladim ljudima) sede na dupetu i ispijaju kafe po kaficima citave godine.
I odmah snime koliko para imas u novcaniku, koje cigare pusis, kako si obucen... I onda zamere kada im ne doneses nes vec npr grand kafu jer su oni zamislili da treba da doneses nes iako je ne piju. Meni to stvarno ne treba. Uvek se trudim da pocastim tog nekoga kod koga idem i cesto se opteretim oko izbora poklona i kafe i jako se ruzno osecam kada vidim da mi neko zamera i misli u sebi "mogla je jos nesto".
Takodje me strasno nervira moja kuma koja mi se redovno zali kako oni nemaju para a muz joj obnavlja kompjuter i kupuje igrice.
Pa neka poprica malo sa svojim muzem, neka se sloze sta su im prioriteti, deca i hrana ili kompjuter.
Redovno mi posle svake njene zalopojke bude neprijatno ako joj ne ostavim malo para "deci za chokoladu" a jos se gluplje osecam ako ostavim, zasto bih ih ja hranila ako glava te porodice nece.
U svakom slucaju nikom nisam ostala duzna i nije mi zao, naprotiv, samo me nervira kada me neko iskoristava. :x
A ovo je verovali ili ne istina. Ljudi nisu ni svesni koliko vole svoju zemlju dok ne odu iz nje. I grize nostalgija svako malo. 
)
