Мог оца је убио нови светски поредак

[kisela bombona]

"Мог оца је убио нови светски поредак"​

У једном тексту поводом шестогодишњице смрти Слободана Милошевића његова ћерка Марија је написала да је он био најбољи у свему што је радио - студент, банкар, председник државе, преговарач у мировним преговорима, најбољи отац... Иако већ дуго не контактира са новинарима прихватила је молбу да за наш лист каже реч више о свом оцу, његовом деловању и политици.

Нисам у кућном притвору​

У појединим медијима се ових дана појавило низ нагађања да Марија Милошевић живи у некој врсти изолације, у кући "опасаној високим зидом са вучјаком у дворишту"...
- Не живим ни у каквој изолацији. И то са оградом и кучетом не разумем. Дође тако неки новинар, стане на улицу, види ограду, кућу, у дворишту шета пас и онда пише о томе као о некаквој мистерији. Ограда к'о ограда, куче к'о куче. Пола града има неко куче и ограду. Моја ограда није никаква нарочита, ни по висини, ни по лепоти. Једино што је моја па о њој пишу. Исто као што пишу о мом кучету, а о другим не пишу иако сви подједнако лају. И ја сам новинар, али никад нисам ишла да се шуњам око нечије куће и да му фотографишем ограду па да онда пишем како тај неко живи у некој нарочитој изолацији само зато јер мене није примио да ми да интервју.

Какав је био Милошевић?
- Био је најбољи у свему. То сам видела отворених очију. Али, нажалост, то су видели и други. Кажем "нажалост" јер је његова супериорна личност провоцирала нешто завидљивости, па и мржње. То се догађа у историји откад је историје.



Рекли сте да ваш отац није био сметња да Југословени живе у љубави.
- Напротив. Залагао се да остане Југославија од Триглава до Ђевђелије. Југославија је почела давно да се распада, мислим да је мој тата био тада председник Градског комитета партије Београда, што је апсолутно недовољно да му се припишу "заслуге" за отцепљење, рецимо Словеније или било које друге републике. Тада је још постојала СФРЈ. Председник Председништва је био Стјепан Месић који је као председник сабора Хрватске рекао 5. децембра 1991: "Мислим да сам обавио задатак. Југославије више нема". Исте године, 23. децембра, Немачка је признала независност Хрватске и почео је грађански рат. Неколико месеци касније Туђман је на Тргу бана Јелачића у Загребу рекао: "Рата не би било да га Хрватска није жељела. Али ми смо процијенили да само ратом можемо изборити самосталност Хрватске. Због тога смо ми водили политику преговора, а иза тих преговора смо формирали своје оружане јединице". Децембра 1991. Алија Изетбеговић је изјавио: "За суверену Босну и Херцеговину спреман сам жртвовати мир". После тога су у Босну стигли свети ратници из многих исламских земаља да направе прву исламску државу у Европи...



А шта је све то време радио ваш отац?
- Бавио се миром свих 10 година. Прихватио је свих пет мировних планова: план Кутиљера, план Венса и Овена, план Овена и Столтенберга, план Европске уније и план Контакт групе. А у међувремену збрињавао је избеглице, сачувао Србију од рата... Тако да је погрешно писати "Милошевић, Туђман и Изетбеговић су одговорни за рат". Ништа он са њима заједничко није имао.



Значи, није Милошевић започео рат у Југославији, него они који су га окончали?
- Па нису ни окончали целу активност на дезинтеграцији земље. На реду су Војводина и Санџак. То траје. Рат су изазвали носиоци идеје глобализације. Кад год је био мир на видику, они су га онемогућавали. После Дејтонског споразума, који је прихватио државотворност сва три народа, одржан је Самит земаља југоисточне Европе на Криту 1997. Тада је албански премијер Фатос Нано јавно рекао да је Косово унутрашњи проблем Југославије. Тада је и тата потписао споразум са Руговом. Требало је да се ситуација смири. Међутим, није. Растураче Југославије то је само разљутило и онда су нам допутовали нови терористи. Зато је отац говорио да је Самит на Криту послужио као окидач. На крају, он је најбоље објаснио зашто Југославија није смела да наџиви Варшавски пакт у својој књизи "Оптужујем" која излази 20. августа, на његов рођендан.



Рекли сте да Милошевић није направио ниједан компромис на штету свог народа. Зато је он изгубио живот, а народ губи државу?
- Тачно тако. Цитираћу књигу своје мајке "Таквог га знам": "Прочитала сам велики број текстова у којима га (Слободана Милошевића) у САД помињу као јединог себи равног саговорника на тој територији. Зато су покушавали да нађу заједнички језик са њим у прилог својим интересима. А он је настојао да нађе заједнички језик са њима у прилог српским интересима".



Ви сматрате да је Вашег оца убио "нови светски поредак" оног тренутка кад су се интереси његове државе сукобили са њиховим?
- То сада сматра цео свет. То сматрају чак и носиоци тог "новог светског поретка".



Тврдите да се догодило све оно што је ваш отац најавио октобра 2000. и да се догађа и даље, јер још није крај?
- Па, догодило се. И сви се слажу да се догодило. Чак и они који су у то веровали изненађени су колико брзо се све то догодило. Управо зато на сајту удружења "Слобода" стоји тај његов, како га зову, "пророчански" говор између два круга избора 2000. године кад су спаљивањем Савезне Скупштине, у којој су били изборни резултати, спречили да се одржи други круг. То ће бити будућност Србије ако јој се не супротстави разум.



Да ли постоји још нешто тако "пророчански"написано?
- Постоји Изетбеговићева "Исламска декларација". То је документ који треба да прочита свако ко је забринут за мир у свету. Иначе ће и он постати визионарски, ако то не спречимо. А кад смо већ код визионарства, и карту Велике Албаније треба учинити приступачном свим јужним Словенима, јер сви на Балкану треба да знају да се није правила Велика Србија, али се прави Велика Албанија.



Рекли сте да ће се ускоро из штампе појавити књига о вашем оцу.
- То није књига о Слободану. То је Слободанова књига. О њему је прошле године изашла књига под насловом "Таквог га знам" у којој је много људи писало о њему - каквог га знају, укључујући и маму, Марка и мене. Што се тиче ове нове књиге, она је сасвим татина. Сваку реч у тој књизи је он изговорио. Заправо су то сва његова излагања у хашкој судници, од првог до последњег. Наслов књиге је "Оптужујем". И он оптужује све оне који су разорили Југославију плански и насилно, оптужује ратне хушкаче и њихове помагаче, злонамерне емисаре који су заступали сепаратизам, НАТО за убиства цивила бомбардовањем, за изазивање еколошке катастрофе, оптужује терористе, своје киднапере...


Да ли ћемо још нешто сазнати о скривеној историји?
- У тој књизи описује и како је почео рат у Хрватској, па у Босни, ко је шта потписао, ко је шта одбио да потпише, која је и каква била улога свих странаца у тих 10 година, како су покушали да убију њега и целу породицу. И даље, да у Рамбујеу није било никаквог споразума. И даље, о зеленој трансверзали из Босне, преко Санџака до Косова и Метохије. И коначно, зашто је уверен да имати истину за савезника представља гаранцију раније или касније победе.

Београђанка у Црној Гори​

* Марија Милошевић је рођена 1965. године у Београду. Отац Слободан био је председник Југославије, а мајка Мира професор универзитета. Има млађег брата Марка.

* Радила је као новинар у листу "Политика", а затим у недељнику "Илустрована политика".
* Била је оснивач и први власник и главни уредник Радио Телевизије Кошава. Радио Кошава је у том периоду била најпопуларнија радио-станица у Србији.
* Од 2001. године живи у Црној Гори.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/246207/Mog-oca-je-ubio-novi-svetski-poredak


*********************************************************************************************************************



И.....има ли неко нешта да каже, а да није у питању трач, омаловажавање, вређање..


Молим дискусије саму у вези теме, али само иних који мисле 300 на сат, јер тако размишља и Слобина ћерка Марија................

.

 

[kisela bombona]

....Исто као што пишу о мом кучету, а о другим не пишу иако сви подједнако лају. И ја сам новинар, али никад нисам ишла да се шуњам око нечије куће и да му фотографишем ограду па да онда пишем како тај неко живи у некој нарочитој изолацији само зато јер мене није примио да ми да интервју.

.......................

.

 

[Parun]

Daleko im lepa kuca .... svim Milosevicima ... spomenulo se ne ponovilo se ...

 

[kisela bombona]

Daleko im lepa kuca .... svim Milosevicima ... spomenulo se ne ponovilo se ...

Превентивно сам написала:

И.....има ли неко нешта да каже, а да није у питању трач, омаловажавање, вређање..

То што си написао није дискусија, него само одраз твоје немоћи да нешто кажеш, а у ствари ништа да не кажеш.



Па види колики је текст, ваљда има нешто што може да се продискутује

.

 

[kisela bombona]

Ja razmisljam 30 na sat... Cuf cuf cuf.... Uuuuu...

I nesto me boli kicma u poslednje vreme, pa ne bih bash mogao da nosim gajbice.

Не знам шта бих дала да видим тебе и Марију једно насупрот другог, да размењујете мишљење.
Мислим да би вербално поражен, побегао, пре него што би успео нешто да кажеш, јер она све што каже, каже СМИСЛЕНО,..а ово твоје личи на мјаукање

.

 

[Милица]

Па види колики је текст, ваљда има нешто што може да се продискутује

Могуће, али је ипак вероватније да нема.

 

[Mandrake]

Da je prošlost Ivana Gavrilovića bila burna, u to je javnost upućena odavno, a koliko i kako je voleo Mariju Milošević, pevač je odlučio da opiše u svojoj autobiografskoj knjizi, čije delove otkriva ekskluzivno za “Alo!”! Između ostalog, Gavrilović pripoveda o vođenju ljubavi s ćerkom nekadašnjeg predsednika države pokojnog Slobodana Miloševića i predsednice JUL-a Mirjane Marković!
Iako se trudio da ispadne džentlmen, citati koji slede nedvosmisleno pokazuju da je njegova veza s Marijom bila veoma strastvena i da mu je ostala u lepom sećanju – barem kada je seks u pitanju!
“Uzeh je lagano u zagrljaj, počeh da je skidam i već onako zagrejani od sinoć i viskija, počesmo da vodimo ljubav. Bilo je dobro… baš dobro i trajalo je dugo. Baš ono što mi je trebalo i što već duže vreme nisam imao. Sve sam zaboravio, i ko je i šta je, samo smo se prepustili divljim mirisima i osećajima koji su nas vodili u neku drugu dimenziju. Ko zna koliko je sati prošlo dok nismo stali da odmorimo malo. Sve je bilo tako mistično i pomalo zastrašujuće, ali je sav strah i tremu pobeđivao taj neverovatni fluid koji nas je vukao jedno prema drugom”, pripoveda Gavrilović, kome nije bilo svejedno što je njegova izabranica u tako bliskom srodstvu s najmoćnijim ljudima u zemlji.
“I šta ćemo sad”, upitao sam je. „Kako misliš šta ćemo?“, odgovorila je. “Pa ti si, bre, ćerka predsednika. Zar ne misliš da je malo opasno sve to?“, rekao sam joj. “Pa šta ima veze, svako ima pravo na svoj život. Zašto bi bilo, ako je nama lepo”, rekla je i tu me je poklopila, ali sam nastavio: “Šta ćemo sa tvojim roditeljima? Nisam siguran da vole pevače?”, opet sam postavio pitanje, ali je ona i na to imala odgovor: “Ja imam dosta godina da odlučujem o svom životu”, rekla je. Lagano se okrenuh na drugu stranu da zaspim dok me je ona dugo češkala i mazila, što me je uspavalo i utonuo sam u prelepi duboki san”, napisao je Gavrilović, koji ne krije da se zaljubio u Miloševićevu:
“Nije prošlo mnogo, već smo pobacali stvari i bili u tom beskrajnom plavetnilu pomešani sa srebrnim peskom na dnu i, grleći me, samo je rekla: “Volim te”, na šta sam ja potvrdno odgovorio dok nas je mazio divan povetarac. Dugo tog prvog dana nismo izašli iz vode kupajući se i vodeći beskrajno puta ljubav u uvalama koja su nam bile dodatni afrodizijak, da nismo imali pojma o vremenu i prostoru. Posle večere smo legli odmah u krevet i zaspali kao male bebe.”
Međutim, dobar seks i nežnost nisu bili dovoljni da bi ova veza uspela, naime, Gavrilović tvrdi da su ‘određene državne strukture’ bile protiv Marijine veze s njim, zbog čega je zamalo ubijen, i to u Atini, gde su s prijateljima otišli da se razonode.
“Budeći se lagano, vidim da Marije nema pored mene, što mi je bio prvi signal da se nešto dešava što nije normalno. Nije prošlo 10 minuta, u apartman je ušao jedan od onih žestokih momaka i rekao da se polako obučem i krenem s njim u drugi apartman. “Šta nije u redu?”, upitao sam ga. “Ništa, samo se obuci i kreni sa mnom”. “Ali, gde je Marija?!”. “Ona je otišla s prijateljima na dva dana i neće biti tu”. Nisam imao izbora, krenuh da se oblačim. Odjednom se nađoh u nekom desetom apartmanu, gde me je čovek iz DB-a ostavio. Znao sam da ne može dobro da se završi”, prepričavao je Ivan scenu koja će mu zauvek ostati u pamćenju, a onda je opisao svoj beg iz hotela bez pasoša, koji mu nisu dali!
“U sekundi pomislih: poneću samo ranac i što pre beži odavde. Dođoh do ivice žive ograde. Još jedan pogled unazad i odluka koja mi je promenila život, ali sam ga spasao. Trčao sam kilometrima kroz maslinjake uz malo odmora kad god sam izgubio snagu. U glavi mi je bio cilj – da se udaljim od Atine i više se nikad ne vratim. Padalo je veče, a ja sam znao da moram negde da se sakrijem i da prespavam noć, jer ništa od dokumenata nisam imao. Uđoh u poštu i u kabini počnem da pričam s kevom.”
Nakon što je majci rekao da hoće da ga ubiju, zaputio se u crkvu.
“Pognute glave izađoh iz pošte gledajući gde ima najbliža crkva da se pomolim u njoj, jer mi je baš trebao duhovni mir da bih se koliko-toliko smirio i nastavio sa ovim nenadanim putem kroz vreme i prostor koji mi se činio nestvarnim i neverovatnim, da sam ja baš taj tragičan glavni lik. Kroz suze sam molio gospoda da me sačuva i spase iz cele ove situacije, jer nisam nikome želeo zlo”, napisala je zvezda devedesetih u svojoj knjizi, a šta se dalje dešavalo, saznaćete kada štivo bude objavljeno!
Ivan i Marija upoznali su se u diskoteci, a evo kako: “Sve je počelo te večeri kada sam već osećao bol u grudima i nije mi se nigde išlo, ali sam na kraju pristao bez nekog velikog opiranja. Unutra, polumrak, muzika gruva bez puno posetilaca. Lagano uz ritam počinjem da plešem i da se opuštam uz pivo.
“E, al’ je dobra muzika i lepo mirišeš. Šta je to?”
“Organza. Moj omiljeni. Ajde živeli!”
Sa „hajnekenom“ u rukama, već polako pijani počesmo da se uvijamo jedno uz drugo.
“Prija mi miris tvog tela.”
“Pa i ti nisi loš”, rekla mi je, a onda sam je kao tigar poljubio u vrat i polako počesmo da se ljubimo i lagano dotičemo tela i erogene zone.
“Dobro je da je mračno ovde, možemo da vodimo ljubav.”
“Polako, mali, gde si krenuo tom brzinom, iako ja isto volim dvesta na sat.”
I nastavismo se stiskati i baš dobro napaljeni ljuljamo u ritmu muzike. Trajalo je to dugo u noć, nismo znali ni kako se zovemo, a kao da smo već dugo zajedno. Poljubih je na rastanku tražeći telefon. Gurnu mi vizitku u džep i reče: “Čujemo se sutra”, a obećanje je ispunila”, opisao je Ivan prve trenutke provedene u društvu Marije Milošević.

 

[Guzijan]

Slobodan Milosevic - Novi svetski poredak (02.10.2000):

3 dana pre nego sto se desio Narod!

 

[Parun]

То што си написао није дискусија, него само одраз твоје немоћи да нешто кажеш, а у ствари ништа да не кажеш. Па види колики је текст, ваљда има нешто што може да се продискутује

Ma sve je vec receno sto je moglo da se kaze o toj porodici ... sta tu ima da se prica Posle njih ostalo je samo - cutanje.

 

[BC33!]

inflacija,nestasice,ratovi,izbeglice, hiljade i hiljade mrtvih, atentati na politicke protivnike,

sve u svemu, hotelski smestaj u holandiji je bio premija za njega. Da je bilo pravde crk'o bi u nekom pravom zatvoru!

 

[Милица]

Кисела, баци се на читање Правде .... ,
на том штиву твој мозак може много више да да,
када је у питању актуелна судбина Србије ...

 

[Rayela]

Не знам шта бих дала да видим тебе и Марију једно насупрот другог, да размењујете мишљење.
Мислим да би вербално поражен, побегао, пре него што би успео нешто да кажеш, јер она све што каже, каже СМИСЛЕНО,..а ово твоје личи на мјаукање

Kao i ti, sve je smislenije od smislenijeg.




.

Nego, kako je moguce da se forum ovoliko razbucao, da je moguce da j spao na prenosenje vesti iz nekakve stampe(Medija) mnogo strasnije od naslova
iz Kurira da Ceca ima celulit na zadnjici.

Pa koga bre ove nepismene zamlate zanimaju.
Ta Marija se udala sa 16 godina, od skole ia dva razreda i veliki odmor, i sada ja ( ili bilo ko ko doalzi na forum) treba da citamo nebuloze
o raznoraznim Crnogorcima?

 

[kisela bombona]

Da je prošlost Ivana Gavrilovića bila burna, u to je javnost upućena odavno, a koliko i kako je voleo Mariju Milošević, pevač je odlučio da opiše u svojoj autobiografskoj knjizi,

Spojler

čije delove otkriva ekskluzivno za “Alo!”! Između ostalog, Gavrilović pripoveda o vođenju ljubavi s ćerkom nekadašnjeg predsednika države pokojnog Slobodana Miloševića i predsednice JUL-a Mirjane Marković!
Iako se trudio da ispadne džentlmen, citati koji slede nedvosmisleno pokazuju da je njegova veza s Marijom bila veoma strastvena i da mu je ostala u lepom sećanju – barem kada je seks u pitanju!
“Uzeh je lagano u zagrljaj, počeh da je skidam i već onako zagrejani od sinoć i viskija, počesmo da vodimo ljubav. Bilo je dobro… baš dobro i trajalo je dugo. Baš ono što mi je trebalo i što već duže vreme nisam imao. Sve sam zaboravio, i ko je i šta je, samo smo se prepustili divljim mirisima i osećajima koji su nas vodili u neku drugu dimenziju. Ko zna koliko je sati prošlo dok nismo stali da odmorimo malo. Sve je bilo tako mistično i pomalo zastrašujuće, ali je sav strah i tremu pobeđivao taj neverovatni fluid koji nas je vukao jedno prema drugom”, pripoveda Gavrilović, kome nije bilo svejedno što je njegova izabranica u tako bliskom srodstvu s najmoćnijim ljudima u zemlji.
“I šta ćemo sad”, upitao sam je. „Kako misliš šta ćemo?“, odgovorila je. “Pa ti si, bre, ćerka predsednika. Zar ne misliš da je malo opasno sve to?“, rekao sam joj. “Pa šta ima veze, svako ima pravo na svoj život. Zašto bi bilo, ako je nama lepo”, rekla je i tu me je poklopila, ali sam nastavio: “Šta ćemo sa tvojim roditeljima? Nisam siguran da vole pevače?”, opet sam postavio pitanje, ali je ona i na to imala odgovor: “Ja imam dosta godina da odlučujem o svom životu”, rekla je. Lagano se okrenuh na drugu stranu da zaspim dok me je ona dugo češkala i mazila, što me je uspavalo i utonuo sam u prelepi duboki san”, napisao je Gavrilović, koji ne krije da se zaljubio u Miloševićevu:
“Nije prošlo mnogo, već smo pobacali stvari i bili u tom beskrajnom plavetnilu pomešani sa srebrnim peskom na dnu i, grleći me, samo je rekla: “Volim te”, na šta sam ja potvrdno odgovorio dok nas je mazio divan povetarac. Dugo tog prvog dana nismo izašli iz vode kupajući se i vodeći beskrajno puta ljubav u uvalama koja su nam bile dodatni afrodizijak, da nismo imali pojma o vremenu i prostoru. Posle večere smo legli odmah u krevet i zaspali kao male bebe.”
Međutim, dobar seks i nežnost nisu bili dovoljni da bi ova veza uspela, naime, Gavrilović tvrdi da su ‘određene državne strukture’ bile protiv Marijine veze s njim, zbog čega je zamalo ubijen, i to u Atini, gde su s prijateljima otišli da se razonode.
“Budeći se lagano, vidim da Marije nema pored mene, što mi je bio prvi signal da se nešto dešava što nije normalno. Nije prošlo 10 minuta, u apartman je ušao jedan od onih žestokih momaka i rekao da se polako obučem i krenem s njim u drugi apartman. “Šta nije u redu?”, upitao sam ga. “Ništa, samo se obuci i kreni sa mnom”. “Ali, gde je Marija?!”. “Ona je otišla s prijateljima na dva dana i neće biti tu”. Nisam imao izbora, krenuh da se oblačim. Odjednom se nađoh u nekom desetom apartmanu, gde me je čovek iz DB-a ostavio. Znao sam da ne može dobro da se završi”, prepričavao je Ivan scenu koja će mu zauvek ostati u pamćenju, a onda je opisao svoj beg iz hotela bez pasoša, koji mu nisu dali!
“U sekundi pomislih: poneću samo ranac i što pre beži odavde. Dođoh do ivice žive ograde. Još jedan pogled unazad i odluka koja mi je promenila život, ali sam ga spasao. Trčao sam kilometrima kroz maslinjake uz malo odmora kad god sam izgubio snagu. U glavi mi je bio cilj – da se udaljim od Atine i više se nikad ne vratim. Padalo je veče, a ja sam znao da moram negde da se sakrijem i da prespavam noć, jer ništa od dokumenata nisam imao. Uđoh u poštu i u kabini počnem da pričam s kevom.”
Nakon što je majci rekao da hoće da ga ubiju, zaputio se u crkvu.
“Pognute glave izađoh iz pošte gledajući gde ima najbliža crkva da se pomolim u njoj, jer mi je baš trebao duhovni mir da bih se koliko-toliko smirio i nastavio sa ovim nenadanim putem kroz vreme i prostor koji mi se činio nestvarnim i neverovatnim, da sam ja baš taj tragičan glavni lik. Kroz suze sam molio gospoda da me sačuva i spase iz cele ove situacije, jer nisam nikome želeo zlo”, napisala je zvezda devedesetih u svojoj knjizi, a šta se dalje dešavalo, saznaćete kada štivo bude objavljeno!
Ivan i Marija upoznali su se u diskoteci, a evo kako: “Sve je počelo te večeri kada sam već osećao bol u grudima i nije mi se nigde išlo, ali sam na kraju pristao bez nekog velikog opiranja. Unutra, polumrak, muzika gruva bez puno posetilaca. Lagano uz ritam počinjem da plešem i da se opuštam uz pivo.
“E, al’ je dobra muzika i lepo mirišeš. Šta je to?”
“Organza. Moj omiljeni. Ajde živeli!”
Sa „hajnekenom“ u rukama, već polako pijani počesmo da se uvijamo jedno uz drugo.
“Prija mi miris tvog tela.”
“Pa i ti nisi loš”, rekla mi je, a onda sam je kao tigar poljubio u vrat i polako počesmo da se ljubimo i lagano dotičemo tela i erogene zone.
“Dobro je da je mračno ovde, možemo da vodimo ljubav.”
“Polako, mali, gde si krenuo tom brzinom, iako ja isto volim dvesta na sat.”
I nastavismo se stiskati i baš dobro napaljeni ljuljamo u ritmu muzike. Trajalo je to dugo u noć, nismo znali ni kako se zovemo, a kao da smo već dugo zajedno. Poljubih je na rastanku tražeći telefon. Gurnu mi vizitku u džep i reče: “Čujemo se sutra”, a obećanje je ispunila”, opisao je Ivan prve trenutke provedene u društvu Marije Milošević.

У ....е,


умеш ли ти нешто да напишеш, а да не копираш неке текстове који су написали људи спремни лажима да дођу до сензације, онда када им нека популарност ТОНЕ, ПРОПАДА.., ако се и то могла звати уопште популарност

Мани се copy/paste

 

[Rayela]

Не знам шта бих дала да видим тебе и Марију једно насупрот другог, да размењујете мишљење.
Мислим да би вербално поражен, побегао, пре него што би успео нешто да кажеш, јер она све што каже, каже СМИСЛЕНО,..а ово твоје личи на мјаукање



.

Ona je proterana iz Japana jer nije normalna. Zbog remecenja javnog reda.
I ti ovde tu budalu citiras?
Pa sta nas briga i njen otac,majka,brat,snajka?

 

[Derer]

Nije mu neshto smetao taj svetski poredak dok je bio faktor mira i stabilnosti na balkanu

 

[Parun]

Moramo da ga hvalimo?

Nego sta .... Davno bese, 1992-3 secam se u PTT sam nesto negativno reko' o Slobi umal ne dobih batine od sluzbenice ...

 

[Mandrake]

У ....е,


умеш ли ти нешто да напишеш, а да не копираш неке текстове који су написали људи спремни лажима да дођу до сензације, онда када им нека популарност ТОНЕ, ПРОПАДА.., ако се и то могла звати уопште популарност

Мани се copy/paste

Rekao sam već... Nedvosmisleno se radi o neuračunjivoj osobi, a Ivan tropupak je je budžio dvesta na sat... I to je to...

 

[Reckless]

Zbog njihove bahatosti ja sad tesko da Milosevicevu porodicu mogu shvatati za ozbiljno. Pare i moc mijenjaju ljude, ja ne kazem, mozda bi ja licno bio jos gori od njih, ali njihova danasnja prica je toliko licemjerna da mi se povrace.

 

[Милица]

Мани се copy/paste

А уводни пост није copy/paste?

 

[Милица]

Tako i Koministkinja pre neki dan,
započela temu, nešto kao Mrkonjić nema leba da jede ....,
pa mi se nekako čini, kad čovek zna da su neki likovi toliko rabljeni
i sve se o njima zna,
da li postavljači baš taj cilj i žele da postignu,

da se sve te teme, baš te kontroverzne,
ponovo otvore.

Kontra produktivno.

 

[kisela bombona]

Da je prošlost Ivana Gavrilovića bila burna, u to je javnost upućena odavno, a koliko i kako je voleo Mariju Milošević, pevač je odlučio da opiše u svojoj autobiografskoj knjizi,

Spojler

čije delove otkriva ekskluzivno za “Alo!”! Između ostalog, Gavrilović pripoveda o vođenju ljubavi s ćerkom nekadašnjeg predsednika države pokojnog Slobodana Miloševića i predsednice JUL-a Mirjane Marković!
Iako se trudio da ispadne džentlmen, citati koji slede nedvosmisleno pokazuju da je njegova veza s Marijom bila veoma strastvena i da mu je ostala u lepom sećanju – barem kada je seks u pitanju!
“Uzeh je lagano u zagrljaj, počeh da je skidam i već onako zagrejani od sinoć i viskija, počesmo da vodimo ljubav. Bilo je dobro… baš dobro i trajalo je dugo. Baš ono što mi je trebalo i što već duže vreme nisam imao. Sve sam zaboravio, i ko je i šta je, samo smo se prepustili divljim mirisima i osećajima koji su nas vodili u neku drugu dimenziju. Ko zna koliko je sati prošlo dok nismo stali da odmorimo malo. Sve je bilo tako mistično i pomalo zastrašujuće, ali je sav strah i tremu pobeđivao taj neverovatni fluid koji nas je vukao jedno prema drugom”, pripoveda Gavrilović, kome nije bilo svejedno što je njegova izabranica u tako bliskom srodstvu s najmoćnijim ljudima u zemlji.
“I šta ćemo sad”, upitao sam je. „Kako misliš šta ćemo?“, odgovorila je. “Pa ti si, bre, ćerka predsednika. Zar ne misliš da je malo opasno sve to?“, rekao sam joj. “Pa šta ima veze, svako ima pravo na svoj život. Zašto bi bilo, ako je nama lepo”, rekla je i tu me je poklopila, ali sam nastavio: “Šta ćemo sa tvojim roditeljima? Nisam siguran da vole pevače?”, opet sam postavio pitanje, ali je ona i na to imala odgovor: “Ja imam dosta godina da odlučujem o svom životu”, rekla je. Lagano se okrenuh na drugu stranu da zaspim dok me je ona dugo češkala i mazila, što me je uspavalo i utonuo sam u prelepi duboki san”, napisao je Gavrilović, koji ne krije da se zaljubio u Miloševićevu:
“Nije prošlo mnogo, već smo pobacali stvari i bili u tom beskrajnom plavetnilu pomešani sa srebrnim peskom na dnu i, grleći me, samo je rekla: “Volim te”, na šta sam ja potvrdno odgovorio dok nas je mazio divan povetarac. Dugo tog prvog dana nismo izašli iz vode kupajući se i vodeći beskrajno puta ljubav u uvalama koja su nam bile dodatni afrodizijak, da nismo imali pojma o vremenu i prostoru. Posle večere smo legli odmah u krevet i zaspali kao male bebe.”
Međutim, dobar seks i nežnost nisu bili dovoljni da bi ova veza uspela, naime, Gavrilović tvrdi da su ‘određene državne strukture’ bile protiv Marijine veze s njim, zbog čega je zamalo ubijen, i to u Atini, gde su s prijateljima otišli da se razonode.
“Budeći se lagano, vidim da Marije nema pored mene, što mi je bio prvi signal da se nešto dešava što nije normalno. Nije prošlo 10 minuta, u apartman je ušao jedan od onih žestokih momaka i rekao da se polako obučem i krenem s njim u drugi apartman. “Šta nije u redu?”, upitao sam ga. “Ništa, samo se obuci i kreni sa mnom”. “Ali, gde je Marija?!”. “Ona je otišla s prijateljima na dva dana i neće biti tu”. Nisam imao izbora, krenuh da se oblačim. Odjednom se nađoh u nekom desetom apartmanu, gde me je čovek iz DB-a ostavio. Znao sam da ne može dobro da se završi”, prepričavao je Ivan scenu koja će mu zauvek ostati u pamćenju, a onda je opisao svoj beg iz hotela bez pasoša, koji mu nisu dali!
“U sekundi pomislih: poneću samo ranac i što pre beži odavde. Dođoh do ivice žive ograde. Još jedan pogled unazad i odluka koja mi je promenila život, ali sam ga spasao. Trčao sam kilometrima kroz maslinjake uz malo odmora kad god sam izgubio snagu. U glavi mi je bio cilj – da se udaljim od Atine i više se nikad ne vratim. Padalo je veče, a ja sam znao da moram negde da se sakrijem i da prespavam noć, jer ništa od dokumenata nisam imao. Uđoh u poštu i u kabini počnem da pričam s kevom.”
Nakon što je majci rekao da hoće da ga ubiju, zaputio se u crkvu.
“Pognute glave izađoh iz pošte gledajući gde ima najbliža crkva da se pomolim u njoj, jer mi je baš trebao duhovni mir da bih se koliko-toliko smirio i nastavio sa ovim nenadanim putem kroz vreme i prostor koji mi se činio nestvarnim i neverovatnim, da sam ja baš taj tragičan glavni lik. Kroz suze sam molio gospoda da me sačuva i spase iz cele ove situacije, jer nisam nikome želeo zlo”, napisala je zvezda devedesetih u svojoj knjizi, a šta se dalje dešavalo, saznaćete kada štivo bude objavljeno!
Ivan i Marija upoznali su se u diskoteci, a evo kako: “Sve je počelo te večeri kada sam već osećao bol u grudima i nije mi se nigde išlo, ali sam na kraju pristao bez nekog velikog opiranja. Unutra, polumrak, muzika gruva bez puno posetilaca. Lagano uz ritam počinjem da plešem i da se opuštam uz pivo.
“E, al’ je dobra muzika i lepo mirišeš. Šta je to?”
“Organza. Moj omiljeni. Ajde živeli!”
Sa „hajnekenom“ u rukama, već polako pijani počesmo da se uvijamo jedno uz drugo.
“Prija mi miris tvog tela.”
“Pa i ti nisi loš”, rekla mi je, a onda sam je kao tigar poljubio u vrat i polako počesmo da se ljubimo i lagano dotičemo tela i erogene zone.
“Dobro je da je mračno ovde, možemo da vodimo ljubav.”
“Polako, mali, gde si krenuo tom brzinom, iako ja isto volim dvesta na sat.”
I nastavismo se stiskati i baš dobro napaljeni ljuljamo u ritmu muzike. Trajalo je to dugo u noć, nismo znali ni kako se zovemo, a kao da smo već dugo zajedno. Poljubih je na rastanku tražeći telefon. Gurnu mi vizitku u džep i reče: “Čujemo se sutra”, a obećanje je ispunila”, opisao je Ivan prve trenutke provedene u društvu Marije Milošević.

У ....е,


умеш ли ти нешто да напишеш, а да не копираш неке текстове који су написали људи, који су спремни да лажима дођу до сензације, онда када им нека популарност ТОНЕ, ПРОПАДА.., ако се и то могла звати уопште популарност

.

 

[Parun]

...kad su bili oni izbori 90 ne znam koje aktivisti izlepise njegove slike po ulazima zgrada. Vidim ja to "e reko' ne moze brale skidaj to, i odlepim jos uvek vlaznu sliku" Dolete aktivista, komsije, drz ne daj vatanje za gusu, nekako preziveh...al me nije vise gledao "sa visine" .... iz ostalih ulaza je ostao zalepljen godinama ...

 

[gost 261558]

Tema Slobodan Milosevic je na ovom forumu vise nego obradjena, u mnogo ozbiljnijem kontekstu. Intervju njegove cerke ne donosi nikakva nova saznanja vredna pomena. Kljuc.